Sve vesti
Foto iz članka: Mondo„Albanci su ga obožavali“: Otkrivamo sve o poslednjem koncertu Grua na Kosovu, reper tada pokazao pravo lice
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Ceo uporedni tekst108 samo u jednom
Tekst iz 4 članka. 1 rečenicu prenose svi, u jednoj se razlikuju.
Još 104 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Kineske vlasti još pre nekoliko godina razmatrale su primenu veštačke inteligencije i velikih baza podataka kako bi policija mogla da prepozna potencijalne bezbednosne rizike pre nego što dođe do incidenta.
Ideja podseća na film „Specijalni izveštaj”, u kojem sistem predviđa buduće zločine i omogućava policiji da interveniše pre nego što se oni dogode.
U stvarnosti, međutim, takvi sistemi ne mogu da vide budućnost, već analiziraju podatke i traže obrasce koje algoritmi povezuju sa mogućim rizikom.
U izveštaju iz 2017. godine navodi se da je kineska kompanija Cloud Walk razvijala sisteme za prepoznavanje lica i analizu kretanja ljudi.
Njihov zadatak bio je da prate obrasce ponašanja i označe aktivnosti koje bi mogle da privuku pažnju policije.
Takav pristup predstavlja deo šireg koncepta prediktivnog nadzora, u kojem se podaci koriste za procenu mogućih budućih događaja, umesto da se reaguje isključivo nakon izvršenog krivičnog dela.
Kupovine i kretanje mogu postati deo procene rizika
Jedan od primera iz tadašnjeg izveštaja pokazuje koliko široko može biti postavljeno algoritamsko praćenje.
Kupovina kuhinjskog noža sama po sebi nije neuobičajena, ali bi sistem mogao da poveže takvu kupovinu sa kasnijom nabavkom čekića i džaka i proceni da kombinacija predstavlja razlog za dodatnu proveru.
Problem je u tome što isti predmeti mogu imati sasvim običnu namenu, pa kontekst i ljudska procena ostaju presudni.
Slični sistemi mogu da analiziraju i kretanje ljudi kroz različite delove grada, učestalost poseta određenim lokacijama i ponavljanje obrazaca ponašanja.
Tehnologija poznata kao ponovno identifikovanje osoba može da prepozna istu osobu na različitim snimcima, čak i kada promeni odeću ili izgled.
Kada se takvi podaci povežu sa drugim informacijama, nadležni mogu da dobiju mnogo detaljniju sliku o kretanju pojedinca, što istovremeno povećava mogućnosti nadzora i rizik od narušavanja privatnosti.
Ogromne baze podataka daju sistemima više mogućnosti
Kina je tokom prethodnih godina izgradila veoma široku infrastrukturu za video-nadzor, prepoznavanje lica i prikupljanje različitih vrsta podataka.
Takva mreža omogućava povezivanje informacija iz više izvora, uključujući snimke sa javnih mesta, evidencije i digitalne tragove.
Kada se podaci obrađuju uz pomoć veštačke inteligencije, policija može brže da pronađe određene obrasce i izdvoji situacije koje zahtevaju dodatnu proveru.
Međutim, količina podataka ne garantuje da će zaključci sistema biti tačni.
Ako su informacije nepotpune, zastarele ili pogrešno protumačene, algoritam može da označi potpuno nedužnu osobu kao sumnjivu.
Posebno je problematično kada se procene zasnivaju na tome gde neko ide, sa kim se sastaje ili kakve navike ima, jer takvi obrasci sami po sebi ne predstavljaju dokaz kriminalne aktivnosti.
AI otvara ozbiljna pitanja o pravima građana
Najveća zabrinutost odnosi se na mogućnost da algoritamska procena postane osnov za policijsko postupanje prema osobi koja nije počinila nikakav prekršaj ili krivično delo.
Ako sistem nekoga označi kao potencijalnu pretnju, postoji rizik da ta oznaka utiče na način na koji ga nadležni posmatraju, čak i kada ne postoje konkretni dokazi.
Takav pristup može da dovede do diskriminacije, neopravdanog nadzora i ograničavanja slobode kretanja.
Dodatni problem predstavlja nedostatak transparentnosti.
Građani često ne znaju koje informacije se prikupljaju, kako algoritam donosi procene i na koji način mogu da ospore pogrešan rezultat.
Zbog toga stručnjaci naglašavaju potrebu za jasnim pravilima, nezavisnim nadzorom i ljudskom odgovornošću za svaku odluku koja može da utiče na prava pojedinca.
Veštačka inteligencija može da pomogne policiji u analizi podataka, ali ne bi smela da zameni dokaze i pravni postupak.
Od predviđanja kriminala do šireg sistema nadzora
Prediktivni nadzor nije ostao samo tema izveštaja iz 2017. godine.
Noviji izveštaji ukazuju na to da Kina nastavlja da unapređuje postojeću infrastrukturu za praćenje i analizu ponašanja, uz sve veću upotrebu veštačke inteligencije.
Ipak, treba razlikovati sisteme koji prepoznaju sumnjive obrasce ili procenjuju rizik od tehnologije koja bi zaista mogla pouzdano da predvidi budući zločin.
Za takvu sposobnost ne postoji jednostavno ni nepogrešivo tehnološko rešenje.
Suštinsko pitanje zato nije samo koliko daleko AI može da ode u analizi ljudskog ponašanja, već i ko kontroliše prikupljene podatke i kako se sprečava njihova zloupotreba.
Tehnologija koja može da pomogne u otkrivanju kriminala istovremeno može da postane sredstvo za praćenje ljudi koji nisu učinili ništa nezakonito.
Granica između bezbednosti i masovnog nadzora zato će biti jedno od najvažnijih pitanja u budućem razvoju veštačke inteligencije.
- Gru je poslednji nastup u Srbiji imao 27. avgusta 2019. u Gračanici, na festivalu Summer Sky, gde je bio srdačan i družio se sa publikom.
- Svedoci kažu da je razgovarao sa posetiocima, fotografisao se i rekao da mu je u Gračanici lepo i da bi voleo češće da dolazi.
Dalibor Andov Gru koji nas je napustio 09. septembra 2019. godine, ostaće upamćen po hitovima iz 90-ih godina kojima je ispisao istoriju srpskog repa.
Stradao je tokom vožnje kajta Dunavom, a prema tadašnjim informacijama nakon pada u vodu nije uspeo da ispliva, a njegovo telo pronađeno je u reci.
"Krediti se moraju otplaćivati, kao i do sada što su se otplaćivali" Advokat za Kurir o slučaju Alta banke: "Obaveze građana prema banci ne prestaju"
Dok nadležni organi rekonstruišu kretanje i motive osamnaestogodišnjaka koji je posegnuo za oružjem, ekipa Kurir televizije uputila se na mesto gde je osumnjičeni provodio poslednje mesece svog života, pokušavajući da rasvetli okolnosti koje su dovele do ovog krvavog čina.
Njegova smrt potresla je domaću muzičku scenu, posebno jer je samo nekoliko dana ranije nastupao pred srpskom i austrijskom publikom.
Poslednji nastup u Srbiji održan je u Gračanici 27. avgusta 2019. godine na festivalu pod nazivom Summer Sky.
Vest o njegovoj smrti objavio je i Radio Kim 9. septembra 2019, uz podsećanje na njegov nastup pred publikom na tzv. Kosovu.
Sagovornik Monda prisustvovao je festivalu na zatvorenom bazenu, na kojem se Gru družio sa publikom, razgovarao sa posetiocima i rado se fotografisao sa njima.
"Poslednje što mi je rekao je da bi voleo češće da dolazi u Gračanicu"
"Sve se dešavalo na tom zatvorenom bazenu, događaj je trajao od 18h do 00h.
Bilo je bazirano i za decu i za odrasle s obzirom na to da u Gračanici nema mnogo događaja.
Ranije su dolazile Svetlana Ceca Ražnatović, Aca Lukas, Jelena Karleuša, Vesna Zmijanac...
Sva ta velika imena, ali vremenom se to proredilo.
Tako su se spojili organizatori da naprave nešto za Srbe", započinje izvor.
"Koliko se sećam Gru je poslednji nastupio, kasnije je i došao generalno.
Bio je među masom, za stolom gde su bili i ostali posetioci.
Ljudi su čekali u redu da bi se slikali sa njim.
Bio je otvoren za razgovor, lagan, pio je pivo.
Nije bio nadmen, baš je normalno razgovarao sa svima i bio vrlo srdačan.
Bilo je mnogo dece, kasnije je bila i pena parti, bilo je lepo druženje". nastavlja priču naš sagovornik i dodaje:
"Nije bilo samo Srba, bilo je i Albanaca.
Inače je poznato da albanski reperi slušaju srpski rep iz 90-ih, mnogo vole i Cecu.
Albanke na nju otkidaju, to je za ne poverovati."
"Kada sam mu prišao, pitao sam ga kako mu se dopada u Gračanici.
Rekao mi je da mu je jako lepo i da bi voleo da dolazi češće.
Nisam ga mnogo zadržavao jer je bilo još ljudi koji su hteli da se fotkaju sa njim.
Vest o smrti mi je poslao drug, u početku smo proveravali po portalima da se uverimo da nije lažna vest.
Čudno mi je bilo s obzirom na to da sam sa čovekom pričao samo dve nedelje pre toga.
Nakon toga smo se šalili da niko više neće doći da peva u Gračanici, jer mu je to bio poslednji nastup u Srbiji", zaključio je izvor za Mondo.
Reporterka Kurir televizije, Aleksandra Drašić javila se sa lica mesta, iz mačvanskog kraja, potvrdivši da je reč o sredini u kojoj je mladić boravio neposredno pre nego što je krenuo u napad.
- Nalazimo se u selu Bela Reka nadomak Šapca, gde je živeo osamnaestogodišnji D.
N., osumnjičen da je samostrelom napao pripadnika Žandarmerije ispred ambasade Izraela, nakon čega je neutralisan.
Pokušali smo da stupimo u kontakt sa njegovom porodicom, međutim, oni nisu želeli da govore pred kamerama - rekla je Drašić.
Vrata porodičnog doma ostala su zatvorena za javnost.
Najbliži srodnici odbili su razgovor uz obrazloženje da je u proteklim danima objavljen niz netačnih informacija, ističući da izjave medijima nisu davali, te da se medijski napisi u potpunosti razilaze sa onim što je njima poznato o celom slučaju.
S druge strane, susedi i meštani ovog mirnog mesta podno planine Cer, iako vidno uzdrmani i bez želje da se javno eksponiraju, pristali su da podele svoja zapažanja o njegovom načinu života, kretanju i poslovima.
- Meštani koji nisu hteli da stanu pred naše kamere sećaju se ovog mladića kao dobrog i veoma povučenog momka.
Jedan period proveo je u Nemačkoj, a od ovog leta je ponovo ovde, u porodičnoj kući svoje majke i očuha.
Susedi dodaju da nije bio zaposlen i da se tokom sezone bavio povremenim poslovima - izjavila je novinarka Kurir televizije.
Prema rečima komšija, D.
N. je u Beloj Reci pohađao i niže razrede osnovne škole, nakon čega se malo šta znalo o detaljima njegovog daljeg školovanja ili privatnih veza.
Zbog takve slike povučenog mladića, vest o napadu samostrelom na policajca u prestonici dočekana je u selu sa potpunim šokom, o čemu je izvestila novinarka.
- Celu sredinu je iznenadio ovaj događaj jer ga pamte isključivo kao povučenog momka, te ih je veoma začudilo da je uopšte bio spreman na takav čin.
Svakako ćemo pratiti zvanične rezultate istrage i o svemu obavestiti javnost - zaključila je Drašić.
- Alta banci je oduzeta dozvola za rad i uveden stečaj nakon masovnog povlačenja depozita i policijskog pretresa.
- Advokat Nemanja Todorović poručuje da obaveze građana i privrede prema banci ne prestaju i da krediti moraju da se otplaćuju.
- Depoziti do 50.000 evra su zakonski osigurani, a država i Fond za osiguranje depozita garantuju njihovu isplatu.
Dok javnost još čeka sudski epilog i odgovore ko je zakazao, Srbiju potresa serija novih afera - od oduzimanja dozvole i policijskog pretresa Alta banke u vlasništvu Davora Macure, pa sve do njegovog hapšenja, do iznenadnog privođenja načelnika UKP Marka Krička i načelnika Službe za suzbijanje kriminala Boška Sekulovića zbog sumnje na policijsku torturu.
O ovim prepletenim krizama u emisiji "Puls Srbije" govorili su advokat Nemanja Todorović i Nebojša Obrknežev iz Centra za društvenu stabilnost.
Krah likvidnosti i stečaj u Alta banci
Govoreći o finansijskom krahu Alta banke, kojoj je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad nakon čega je usledio višednevni policijski pretres, advokat Todorović najpre je razjasnio mehanizam koji je doveo do gašenja ove institucije.
- Kada dođe do masovnog povlačenja depozita, pre svega od strane privrede, direktno se narušava likvidnost banke.
Banka novac drži plasiran kroz plasmane i kredite, pa u trenutku kada nema dovoljno likvidnih sredstava da izmiri deponente, pokreće se stečajni postupak, a ulogu stečajnog upravnika preuzima Agencija za osiguranje depozita.
Nakon objašnjenja razloga za uvođenje stečaja, Todorović je ukazao na status građana i privrednika koji prema ovoj banci imaju preostala dugovanja.
- Važno je naglasiti da obaveze građana i privrede prema banci ne prestaju.
Krediti se moraju redovno otplaćivati kao i do sada.
Razlika je u tome što banka više ne obavlja tekuće poslovanje ne odobrava nove kredite niti prima depozite, već se njena imovina i potraživanja unovčavaju radi namirenja poverilaca.
Državne garancije i pitanje odgovornosti za štediše
Kao najvažniju poruku za vlasnike štednih uloga, advokat je izneo podatke o državnim garancijama i trenutnom stanju u fondu za namirenje.
- Građani nemaju razloga za brigu jer su svi depoziti do 50.000 evra zakonski osigurani i država garantuje njihovu isplatu.
Fond za osiguranje depozita raspolaže sa više od milijardu evra, što garantuje da će svi ulozi do tog iznosa biti u potpunosti isplaćeni.
Osvrćući se na isti slučaj, Nebojša Obrknežev je naglasio da svako ko je kršio zakone mora snositi posledice, ali i ponovio da građani ne treba da strahuju za svoju ušteđevinu.
- Lično se ne razumem u banke, niti njen sistem, ali ako je nešto pogrešno rađeno, za to bi svako trebalo da odgovara.
Bitno je da građani znaju da će do 50.000 evra biti isplaćeno.
Predstoji nam period u kojem ćemo videti kako će sve ovo ići.
Ne samo u ovom segmentu, već i u drugim stvarima, ko god je kriv, odgovaraće - rekao je Obrknežev.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Još 4 rečenice, samo Mondo
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Svet poznatih nadohvat ruke.
Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu.
Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
