КЊИГЕ и библиотеке велика су утеха за нервозну, сплинску душу модерног човека. Књиге су предмети са телом и душом, а библиотеке света места. Ово је истакао Драган Јовановић Данилов, књижевник и ликовни критичар,… Цео текст
КЊИГЕ и библиотеке велика су утеха за нервозну, сплинску душу модерног човека. Књиге су предмети са телом и душом, а библиотеке света места.
Ово је истакао Драган Јовановић Данилов, књижевник и ликовни критичар, отварајући вечерас 69. Међународни београдски сајам књига у Хали 2. На великој смотри писане речи учествује 300 директних излагача и суизлагача из неколико земаља, а трајаће до 31. октобра.
– Балкан је простор фантастичног мешања раса, генетских фактора и најдиспаратнијих културних ентитета. То је поднебље које је озарено грчком, римском, византијском и оријенталном ватром, што писцу који овде живи и ствара пружа изванредне могућности за литерарну креацију. Писцу са Балкана остаје да кроз дијалог са историјском меморијом проверава формуле и оптику нашег времена и једног нашег српског психо-космо логоса – рекао је Данилов.
Беседник је подсетио на златно доба српске културе између два светска рата, и истакао:
– Какве чудесне духове смо имали тада и колико су ти људи радили, као да су знали да ће библиотеке горети. Од писаца поменућу тек Иву Андрића, Милоша Црњанског, Растка Петровића, Момчила Настасијевића. Од филозофа: Бранислава Петронијевића, Божидара Кнежевића, Владимира Вујића. Од богослова: Николаја Велимировића и Јустина Поповића. Од сликара: Саву Шумановића и Мила Милуновића. Од чудесних жена: Исидору Секулић, Ксенију Атанасијевић, Аницу Савић Ребац…
Блиска веза са животом
НА сваком степену свог развоја, књижевност Туниса, нагласио је гост, задржала је блиску везу са животом заједнице и људском судбином, фокусирајући се на питања идентитета, слободе и реформи:
– Са наступањем модерног доба, на велика врата улазе теме колонијализма, националне борбе и свеобухватних друштвених, политичких и културних преображаја. У средишту ових превирања нашла су се питања еманципације жена, права радника, као и тема дубоког друштвено-економског јаза који дели поједине регије и групе у Тунису.
То су ти наши српски весници, толико обљубљени у српском народу, они најпрефињенији духови и најузвишенија срца која схватају метаисторијске перспективе и виде светске духовне панораме. То су они духови који су у нама пробудили дубоко сећање и у чијим делима се објављују застрашујуће дубине реалности и оностраних сфера. Они су били заокупљени како ликовима своје културе тако и другошћу и зато у њиховим књигама проналазимо потврду властите индивидуалности кроз другост, односно онај истински космополитизам који представља спој домаћег огњишта и света.
Напомињући да је улазак на Сајам књига за њега увек имао готово митску димензију ходочашћа и неизвесности, Данилов је рекао:
– Књига може живети својим пуним животом само тамо где постоји ентузијазам за књигу, само тамо где је књига страст великог броја људи и где постоји читалачка култура. Читање душекорисних и душеокрепљујућих књига узнемирује, али и уравнотежује, смирује, усредсређује и уземљује.
Уз опаску да се свет много променио и да више није ни чврст ни стабилан, Данилов је беседу завршио овим речима:
– Ми се данас сусрећемо са једном онтолошком забуном, са хаосом слика, књига, музике која се данас компонује. Живимо у време дигиталне апокалипсе која је пореметила сва наша чула и све се то, наравно, одражава и на књижевност. Из велике књижевности долази нам једна виша, суштаствена срећа. Треба читати ради постизања блаженог живота. Писање и читање књига је дубински повезано са васкрсењем: васкрс је суштина свега – семе умире у земљи да би васкрсло у пшеници, у хлебу, у песми, у роману, у књизи. И зато увек изнова читајмо. Јер кад се каже читај то, како рече један духовни човек, значи занови, обнови, понављај, сећај се изнутра самим собом, јер књижевност је борба за душу.
У име земље почасног госта, Туниса, посетиоцима се обратио др Калед Кшир, директор Међународног сајма књига у Тунису, који је рекао:
– Књижевност је уметност стварања лепоте у језику и кроз језик; то је вешта, негована употреба речи, обликована историјским околностима људског искуства и географским оквирима у којима се одвија. Туниска књижевност је нераскидиви део свеукупне светске писане речи и јасан, истакнути чинилац арапске књижевности, како древне тако и модерне – притока која храни њену велику реку. Она је своје дубоко надахнуће пронашла у јединственом географском положају Туниса, његовој бурној историји и сменама цивилизација које су цветале на његовом тлу више од три хиљаде година.