KNjIGE i biblioteke velika su uteha za nervoznu, splinsku dušu modernog čoveka. Knjige su predmeti sa telom i dušom, a biblioteke sveta mesta. Ovo je istakao Dragan Jovanović Danilov, književnik i likovni kritičar,… Ceo tekst
KNjIGE i biblioteke velika su uteha za nervoznu, splinsku dušu modernog čoveka. Knjige su predmeti sa telom i dušom, a biblioteke sveta mesta.
Ovo je istakao Dragan Jovanović Danilov, književnik i likovni kritičar, otvarajući večeras 69. Međunarodni beogradski sajam knjiga u Hali 2. Na velikoj smotri pisane reči učestvuje 300 direktnih izlagača i suizlagača iz nekoliko zemalja, a trajaće do 31. oktobra.
– Balkan je prostor fantastičnog mešanja rasa, genetskih faktora i najdisparatnijih kulturnih entiteta. To je podneblje koje je ozareno grčkom, rimskom, vizantijskom i orijentalnom vatrom, što piscu koji ovde živi i stvara pruža izvanredne mogućnosti za literarnu kreaciju. Piscu sa Balkana ostaje da kroz dijalog sa istorijskom memorijom proverava formule i optiku našeg vremena i jednog našeg srpskog psiho-kosmo logosa – rekao je Danilov.
Besednik je podsetio na zlatno doba srpske kulture između dva svetska rata, i istakao:
– Kakve čudesne duhove smo imali tada i koliko su ti ljudi radili, kao da su znali da će biblioteke goreti. Od pisaca pomenuću tek Ivu Andrića, Miloša Crnjanskog, Rastka Petrovića, Momčila Nastasijevića. Od filozofa: Branislava Petronijevića, Božidara Kneževića, Vladimira Vujića. Od bogoslova: Nikolaja Velimirovića i Justina Popovića. Od slikara: Savu Šumanovića i Mila Milunovića. Od čudesnih žena: Isidoru Sekulić, Kseniju Atanasijević, Anicu Savić Rebac…
Bliska veza sa životom
NA svakom stepenu svog razvoja, književnost Tunisa, naglasio je gost, zadržala je blisku vezu sa životom zajednice i ljudskom sudbinom, fokusirajući se na pitanja identiteta, slobode i reformi:
– Sa nastupanjem modernog doba, na velika vrata ulaze teme kolonijalizma, nacionalne borbe i sveobuhvatnih društvenih, političkih i kulturnih preobražaja. U središtu ovih previranja našla su se pitanja emancipacije žena, prava radnika, kao i tema dubokog društveno-ekonomskog jaza koji deli pojedine regije i grupe u Tunisu.
To su ti naši srpski vesnici, toliko obljubljeni u srpskom narodu, oni najprefinjeniji duhovi i najuzvišenija srca koja shvataju metaistorijske perspektive i vide svetske duhovne panorame. To su oni duhovi koji su u nama probudili duboko sećanje i u čijim delima se objavljuju zastrašujuće dubine realnosti i onostranih sfera. Oni su bili zaokupljeni kako likovima svoje kulture tako i drugošću i zato u njihovim knjigama pronalazimo potvrdu vlastite individualnosti kroz drugost, odnosno onaj istinski kosmopolitizam koji predstavlja spoj domaćeg ognjišta i sveta.
Napominjući da je ulazak na Sajam knjiga za njega uvek imao gotovo mitsku dimenziju hodočašća i neizvesnosti, Danilov je rekao:
– Knjiga može živeti svojim punim životom samo tamo gde postoji entuzijazam za knjigu, samo tamo gde je knjiga strast velikog broja ljudi i gde postoji čitalačka kultura. Čitanje dušekorisnih i dušeokrepljujućih knjiga uznemiruje, ali i uravnotežuje, smiruje, usredsređuje i uzemljuje.
Uz opasku da se svet mnogo promenio i da više nije ni čvrst ni stabilan, Danilov je besedu završio ovim rečima:
– Mi se danas susrećemo sa jednom ontološkom zabunom, sa haosom slika, knjiga, muzike koja se danas komponuje. Živimo u vreme digitalne apokalipse koja je poremetila sva naša čula i sve se to, naravno, odražava i na književnost. Iz velike književnosti dolazi nam jedna viša, suštastvena sreća. Treba čitati radi postizanja blaženog života. Pisanje i čitanje knjiga je dubinski povezano sa vaskrsenjem: vaskrs je suština svega – seme umire u zemlji da bi vaskrslo u pšenici, u hlebu, u pesmi, u romanu, u knjizi. I zato uvek iznova čitajmo. Jer kad se kaže čitaj to, kako reče jedan duhovni čovek, znači zanovi, obnovi, ponavljaj, sećaj se iznutra samim sobom, jer književnost je borba za dušu.
U ime zemlje počasnog gosta, Tunisa, posetiocima se obratio dr Kaled Kšir, direktor Međunarodnog sajma knjiga u Tunisu, koji je rekao:
– Književnost je umetnost stvaranja lepote u jeziku i kroz jezik; to je vešta, negovana upotreba reči, oblikovana istorijskim okolnostima ljudskog iskustva i geografskim okvirima u kojima se odvija. Tuniska književnost je neraskidivi deo sveukupne svetske pisane reči i jasan, istaknuti činilac arapske književnosti, kako drevne tako i moderne – pritoka koja hrani njenu veliku reku. Ona je svoje duboko nadahnuće pronašla u jedinstvenom geografskom položaju Tunisa, njegovoj burnoj istoriji i smenama civilizacija koje su cvetale na njegovom tlu više od tri hiljade godina.