Све вести
Фото из чланка: БлицАко приметите да ваш електронски уређај ово ради, одмах престаните да га користите
Преглед вести
Заједнички текст
Ниједну реченицу не преносе бар два медија; сваки текст је написан за себе.
Цео упоредни текст166 само у једном
Текст из 5 чланака. Ниједну реченицу не преносе сви.
Још 166 реченица које преноси само по један медиј
Хрватски пар одлучио је да се венча без традиционалне свадбе, прославе и гостију, желећи интимно венчање само код матичара
За кумове су уместо пријатеља или породице одлучили да нађу други пар преко интернета који жели исто једноставно венчање, како би једни другима били сведоци
Пар из Хрватске, стар 36 и 40 година, одлучио је да се венча без велике свадбе, прославе, гостију и свих обичаја који обично прате тај дан.
Ипак, њихова необична потрага за кумовима привукла је велику пажњу на Редиту.
Уместо да за кумове изаберу пријатеље или чланове породице, одлучили су да их потраже међу потпуним странцима на интернету, уз предлог који је изазвао бројне реакције.
На Редиту су објавили да траже други пар који такође планира једноставно венчање код матичара.
Идеја је да једни другима буду кумови, односно сведоци на венчању, након чега би свако наставио својим путем.
Као што наслов каже, тражимо кумове/потписнике!
Ми смо пар од 36 и 40 година који жели да се венча код матичара.
И то буквално само код матичара.
Без свадбе, без велике прославе и без организовања догађаја године", написали су.
"Ми можемо бити ваши кумови, ви наши"
Објаснили су да не воле велика окупљања и да желе да венчање остане интиман и личан тренутак.
"Идеја је да пронађемо пар којем треба исто што и нама.
Ми можемо бити ваши кумови/потписници, ви наши, заједно обавимо церемонију, честитамо једни другима, евентуално попијемо нешто на брзину, а онда свако настави својим путем.
Без притиска, без обавеза и без потребе да од тога правимо нешто веће него што јесте", поручили су.
Додали су да су флексибилни када је реч о датуму и месту венчања.
У коментарима су појаснили да су првенствено везани за Загреб, али да им није проблем ни да отпутују негде другде.
"Не тражимо расправу о томе како би венчање требало да изгледа.
Нама је овако лепо, а ако је и вама, можда се баш успемо пронаћи", закључили су.
"Програм за регрутацију свингера"
Необичан предлог изазвао је различите реакције, од одушевљења и искрених честитки до шала, задиркивања и критика.
Док су једни похвалили пар јер жели да избегне стрес и трошкове традиционалне свадбе, други су се питали зашто за кумове не желе да изаберу некога од пријатеља.
Јавили су се и људи спремни да учествују у њиховој идеји.
"Програм за регрутацију свингера", нашалио се један корисник, док су други били одушевљени једноставношћу целе замисли.
"Коначно неко нормалан ко не жели да прави циркус од 300 људи пред целим селом", написао је један коментатор.
"Ово је једна од најбољих ствари које сам у последње време прочитала.
Честитам вам од срца и желим вам да што пре пронађете кумове!", поручила је једна корисница.
"Имамо пријатеље, али их не желимо на венчању"
Било је и оних који нису разумели зашто пар не жели да укључи пријатеље у свој посебан дан.
"Шта мораш да радиш у животу да до четрдесете ни ти ни партнер немате ниједног пријатеља?
Јесте ли до јуче били закључани у неком бункеру или?", упитао је један корисник.
Пар му је кратко одговорио: "Није до пријатеља.
Желимо нешто наше, за то нам нису потребни ни пријатељи ни родбина."
На слично питање одговорили су још директније: "Имамо их, не желимо их.
То сви раде, а ово је нешто наше."
Међу бројним коментарима нашле су се и конкретне понуде.
Један корисник написао је да су он и партнерка пре неколико месеци урадили нешто слично, с тим што су им фотографи били кумови.
"Из Загреба смо, па можемо да ускочимо", понудио је.
"Ја искључиво желим да будем кума на оваквом венчању.
Нова карта Европе изазвала пажњу у Србији и региону: Нису сви очекивали да виде ове земље обојене у зелено
Замена оштећених пуњача је јефтина, док игнорисање проблема може довести до катастрофалних последица по домаћинство
Породични односи могу постати напети када више генерација живи под истим кровом, посебно када се помоћ старијих подразумева
Класични преносни радари технички могу мерити брзину са више од 500 метара, али се у пракси углавном користе на удаљености од 150 до 300 метара
Мој господин и ја смо се већ 'изматичарили', али ако се нико занимљивији не јави, ми ћемо", написала је друга корисница.
"Будући муж и ја размишљамо исто"
Јавио се и пар који размишља на сличан начин.
"Будући муж и ја размишљамо исто".
Загреб, можда бисмо могли да се договоримо.
Само потпис и кратак ручак, па довиђења.
У суштини, венчали бисмо се због пет дана које добијеш на послу, јер смо у свему практичном већ као у браку", написала је корисница.
Аутори првобитне објаве одмах су реаговали на њен предлог: "Е па да!
Хајде да се договоримо, могло би да буде занимљиво!".
Фиксне камере у градовима снимају прекршаје на знатно мањој удаљености, обично између 10 и 100 метара
Класични преносни радари технички могу да мере брзину и на удаљености већој од 500 метара.
У пракси се, међутим, мерење и снимање прекршаја често обављају са око 150 до 300 метара, између осталог како би се на снимку јасно видела регистарска ознака возила.
Ипак, ово правило не важи за све уређаје.
Када је реч о класичним фиксним камерама у градовима, оне вас најчешће "хватају" на знатно мањој удаљености, углавном од 10 до 100 метара испред самог стуба.
Колико далеко могу да мере ласерски радари?
Ласерски уређаји мере брзину помоћу ласерских импулса који се одбијају од возила.
Према правилима која важе у Србији, они спадају у мерила брзине која се могу користити као ручни, преносни или стационарни уређаји.
Код класичних преносних уређаја технички домет може бити већи од 500 метара.
Ипак, то не значи да се сваки прекршај снима са те удаљености.
Треба имати на уму да полиција данас користи и модерне аутоматске системе и такозване "суперрадаре".
Они могу самостално, без заустављања саобраћајног полицајца, да снимају више саобраћајних трака истовремено и фотографишу вас не само због прекорачења брзине већ и ако нисте везали сигурносни појас или разговарате телефоном током вожње.
Може ли радар да вас сними када га већ прођете?
Да, у зависности од уређаја и начина мерења.
Поједини радари могу да мере брзину возила која се удаљавају од њих, а не само оних која им се приближавају.
То је предвиђено и правилима за одређене врсте мерења.
Зато није сигурно претпоставити да сте избегли снимање само зато што сте прошли поред полицијског возила или камере.
Како функционише мерење просечне брзине?
За разлику од уређаја који мере брзину у одређеном тренутку, системи за просечну брзину израчунавају колико је времена возилу потребно да пређе познату деоницу пута.
Када су познати дужина деонице и време између две контролне тачке, брзина се добија дељењем пређеног пута временом.
Возачи често мисле да се просечна брзина мери само између две наплатне рампе, али систем у Србији користи и такозване међусекције.
То значи да камере на ауто-путу могу да контролишу возила на више места дуж читаве руте.
На тај начин систем може да утврди да ли је просечна брзина била већа од дозвољене, чак и када возач успори непосредно пре камере, пише Бизпортал.рс.
Не постоји једна удаљеност која важи за све радаре
Класични преносни радари технички могу да мере брзину и са више од 500 метара, али се снимање прекршаја у пракси често обавља са око 150 до 300 метара, док вас градске камере снимају изблиза.
Фиксне камере имају другачије карактеристике, док системи за просечну брзину функционишу на основу времена проведеног на надзираној деоници, која може да буде подељена на више краћих делова.
Најважније је да не постоји поуздано правило према којем сте сигурни ако радар приметите тек на одређеној удаљености.
Уместо ослањања на процену домета, брзину треба прилагодити ограничењу и условима на путу.
Хрватица од 77 година уступила је поткровље ћерки и зету, али се сада осећа као терет у сопственом дому
Породични односи могу да постану веома компликовани када се под истим кровом нађу различите генерације, нарочито када помоћ коју родитељи пруже деци почне да се подразумева.
Оно што је некада био гест љубави и подршке може да прерасте у извор незадовољства, а несугласице око свакодневних ствари понекад открију много дубље проблеме.
Управо са таквом ситуацијом суочила се 77-годишња Хрватица која је ћерки и зету уступила поткровље своје куће, а сада се пита да ли је постала терет у сопственом дому.
У писму упућеном животној саветници Ксенији Хабунек, она је открила шта се догодило након свађе око уређења дечје собе и признала да размишља чак и о томе да их избаци из куће.
"Желе да ме пошаљу у старачки дом"
"Драга Ксенија, имам осећај да зету само сметам, а ни ћерка није баш на мојој страни јер ме никада не брани.
Кап која је прелила чашу била је свађа између њих двоје око уређења друге дечје собе.
Соба је заиста мала и у њу могу да стану само кревет и радни сто.
Када је стигао нови сто, испоставило се да је преширок и да не може да стане поред кревета.
Ћерка је рекла да ће га вратити и купити мањи, али је зет тада плануо и рекао да је то "кавез за птице, а не соба", а потом изјавио да мене треба послати у старачки дом како би било више простора.
Већ сам им уступила поткровље и захваљујући томе нису морали да подижу кредит као многи други.
Његови родитељи, притом, нису понудили никакву помоћ.
Имам 77 година и сматрам да имам право да још живим, али и да свој живот проживим онако како желим, у сопственом дому.
Сада се питам да ли треба једноставно да их избацим и разбаштиним.
Не желим да остатак живота проведем у свађи са рођеном ћерком и зетом, али не могу да живим у страху да ће ме стрпати у дом", написала је Хрватица која се потписала као "Своја на своме".
Такво понашање је скандалозно
Убрзо је уследио и одговор животне саветнице Ксеније.
"Драга Своја на своме, понашање вашег зета је недопустиво.
А ако ваша ћерка толерише такво понашање, онда је то срамотно.
Не знам какав сте однос имали раније, да ли сте се добро слагали или сте једни другима ишли на живце, али ништа не оправдава овакав испад.
Ваша кућа, ваш живот.
Никоме не морате да се правдате нити да "заслужите" да вас поштују у сопственом дому.
Ја бих му рекла да слободно може да се исели ако му ваше поткровље не одговара.
Нека потражи стан у којем ће бити довољно места за кревет, сто и све остало што жели.
Помогли сте им колико сте могли.
Јасно му ставите до знања да он није тај који одлучује о вама и вашем одласку у дом.
Са ћерком бих разговарала насамо.
Занима ме шта она мисли о свему томе и зашто вас није заштитила.
Не мора да се свађа са мужем, али може да му каже да тако не може да разговара са њеном мајком.
Што се тиче разбаштињења, ту бих ипак мало застала.
Сада сте повређени и разумљиво је што бисте најрадије све узели назад, али најпре проверите са правником шта сте им заправо дали и која права имате.
Није исто да ли сте им поткровље уступили или поклонили.
Можда ће на крају зет ипак схватити где је погрешио и извинити вам се", закључила је Ксенија.
Симптоми као што су прегревање, пуцкетање и видљиво оштећење кабла знак су за хитно искључивање уређаја
Већина људи мења кућну електронику тек онда када она потпуно престане да ради.
Пуњач за телефон чија се жица назире кроз распуклу пластику или адаптер који је толико врео да се једва држи у руци многима делују као пролазна непријатност, а не као сигнал за узбуну.
Међутим, безбедносни стручњаци упозоравају да је реч о опасној заблуди која годишње изазове стотине пожара у домаћинствима.
Финска осигуравајућа кућа Поп Вакуутус издала је упозорење јавности, наглашавајући да се неуобичајено понашање електричних уређаја никада не сме игнорисати, чак ни у ситуацијама када апарат наизглед обавља свој посао без застоја.
Један од најчешћих примера ризичног понашања јесте наставак коришћења пуњача који се абнормално загрева.
Чињеница да батерија телефона и даље добија струју не значи да је процес сигуран.
- Многи верују да електрични уређај нема озбиљан квар све док ради.
Повремено зујање, пуцкетање или прегревање кабла често се доживљавају као безазлене ситнице - упозорава шеф одељења за истраге несрећа у овој компанији, Паво Нијемела.
Реалност је знатно опаснија.
Према речима стручњака, оштећен кабл и даље може проводити струју, али унутрашњи прекид или истањена изолација изазивају прегревање, електрични лук и кратак спој, што је директан увод у пламен.
Уређај који даје овакве знакове мора се сместа искључити из зида.
Мала електроника носи највећи ризик
- Уврежено је мишљење да су шпорет, веш-машина или грејалица једини прави узрочници хаварија, док се ситна електроника неретко занемарује.
Ипак, пуњачи и мобилни уређаји су статистички изложени далеко већем механичком стресу.
Каблови за пуњење свакодневно се савијају, газе, увијају и носе по џеповима и торбама.
Такво хабање доводи до микроскопских оштећења проводника.
Поред самог струјног удара, оштећени пуњач може послати неконтролисан напон у батерију телефона.
Посебну претњу представљају литијум-јонске батерије.
Уколико су претрпеле физички ударац при паду телефона или су биле изложене високој топлоти лошег пуњача, долази до феномена неконтролисаног топлотног ланца.
Пожари литијумских батерија развијају се за неколико секунди, праћени су токсичним гасовима и у кућним условима их је практично немогуће угасити стандардним средствима.
Пет сигнала за узбуну: Када је уређај зрео за отпад
Стручњаци издвајају пет кључних симптома који показују да је уређај постао безбедносни ризик:
- Мирис паљевине или дим: Чак и благ мирис нагореле пластике у близини утичнице јасан је знак унутрашњег топљења компоненти.
- Пуцкетање, зујање и варничење: Било какав неуобичајен звук из адаптера указује на лабаве спојеве или унутрашњи квар који ствара електрични лук.
- Претерана топлота: Адаптер и кабл могу бити благо млаки током рада, али ако су непријатно врели на додир, одмах прекините пуњење.
- Физичка оштећења кабла: Огољена жица, расцепљена гума или уврнути делови више не пружају заштиту и представљају директну опасност од удара и пожара.
- Искакање осигурача и нестабилан рад: Ако укључивање пуњача обара осигурач или склопку, или се телефон насумично пали и гаси док је на мрежи, проблем лежи у струјном колу.
Трошак замене оштећеног кабла или пуњача мери се стотинама динара, док последице игнорисања упозорења могу резултирати потпуним губитком дома.
Златно правило безбедности гласи: оног тренутка када приметите и најмању промену у раду, уређај се трајно повлачи из употребе.
На Фејсбук страници Статсбy Сунил недавно је објављена карта Европе која нас враћа назад у историју.
Под називом “Европске нације које су победиле у оба светска рата” привукла је пажњу корисника, посебно из Србије и других земаља у региону.
На карти су зеленом бојом истакнуте Велика Британија, Француска (заједно са Корзиком), Белгија, Србија, Црна Гора, Грчка и њена острва.
Ако је судити по коментарима, највише недоумица корисника изазвало је уврштавање Француске и Грчке међу победнике у оба рата.
Француска је била једна од сила Антанте у Првом светском рату, завршеном поразом Немачке и њених савезника 1918. године.
Један од корисника је написао: “Зар није Немачка окупирала Француску?”.
У Другом светском рату Француска је доживела пораз 1940. године и била окупирана, али је Слободна Француска наставила борбу уз савезнике.
Након пораза нацистичке Немачке 1945. године, сврстана је међу победничке силе.
Други корисник је упитао: “Где је Грчка победила?”.
Грчка је у Првом светском рату званично ушла у рат на страни Антанте у јуну 1917. године и учествовала у пробоју Солунског фронта 1918. године.
У Другом светском рату, Грчка је пружила отпор италијанској инвазији 1940. године, а потом ју је напала Немачка.
Земља је окупирана 1941. године, али отпор није престао и Грчка је на крају рата припадала савезничком табору.
Када је реч о Србији и Црној Гори, обе краљевине биле су на страни Антанте у Првом светском рату, а српска војска је имала пресудну улогу у пробоју Солунског фронта 1918. године.
Међутим, њихово појединачно навођење као држава победница у Другом светском рату тражи додатно објашњење.
Србија и Црна Гора тада нису биле независне државе, већ делови Краљевине Југославије, коју су силе Осовине напале 1941. године.
Након окупације и распарчавања предратне државе, борба против окупатора настављена је у различитим деловима земље.
Партизански покрет је изашао из рата као победник, који је био признат од стране савезника.
После рата, успостављена је нова, социјалистичка Југославија.
Видео: Да видите шта оставља за собом: Подсећа помало на прасе, кртицу, главни је архитекта у природи
Телеграф.рс задржава сва права над садржајем.
За преузимање садржаја погледајте упутства на страници Услови коришћења.
