Sve vesti
Foto iz članka: BlicAko primetite da vaš elektronski uređaj ovo radi, odmah prestanite da ga koristite
Pregled vesti
Zajednički tekst
Nijednu rečenicu ne prenose bar dva medija; svaki tekst je napisan za sebe.
Ceo uporedni tekst166 samo u jednom
Tekst iz 5 članaka. Nijednu rečenicu ne prenose svi.
Još 166 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Hrvatski par odlučio je da se venča bez tradicionalne svadbe, proslave i gostiju, želeći intimno venčanje samo kod matičara
Za kumove su umesto prijatelja ili porodice odlučili da nađu drugi par preko interneta koji želi isto jednostavno venčanje, kako bi jedni drugima bili svedoci
Par iz Hrvatske, star 36 i 40 godina, odlučio je da se venča bez velike svadbe, proslave, gostiju i svih običaja koji obično prate taj dan.
Ipak, njihova neobična potraga za kumovima privukla je veliku pažnju na Reditu.
Umesto da za kumove izaberu prijatelje ili članove porodice, odlučili su da ih potraže među potpunim strancima na internetu, uz predlog koji je izazvao brojne reakcije.
Na Reditu su objavili da traže drugi par koji takođe planira jednostavno venčanje kod matičara.
Ideja je da jedni drugima budu kumovi, odnosno svedoci na venčanju, nakon čega bi svako nastavio svojim putem.
Kao što naslov kaže, tražimo kumove/potpisnike!
Mi smo par od 36 i 40 godina koji želi da se venča kod matičara.
I to bukvalno samo kod matičara.
Bez svadbe, bez velike proslave i bez organizovanja događaja godine", napisali su.
"Mi možemo biti vaši kumovi, vi naši"
Objasnili su da ne vole velika okupljanja i da žele da venčanje ostane intiman i ličan trenutak.
"Ideja je da pronađemo par kojem treba isto što i nama.
Mi možemo biti vaši kumovi/potpisnici, vi naši, zajedno obavimo ceremoniju, čestitamo jedni drugima, eventualno popijemo nešto na brzinu, a onda svako nastavi svojim putem.
Bez pritiska, bez obaveza i bez potrebe da od toga pravimo nešto veće nego što jeste", poručili su.
Dodali su da su fleksibilni kada je reč o datumu i mestu venčanja.
U komentarima su pojasnili da su prvenstveno vezani za Zagreb, ali da im nije problem ni da otputuju negde drugde.
"Ne tražimo raspravu o tome kako bi venčanje trebalo da izgleda.
Nama je ovako lepo, a ako je i vama, možda se baš uspemo pronaći", zaključili su.
"Program za regrutaciju svingera"
Neobičan predlog izazvao je različite reakcije, od oduševljenja i iskrenih čestitki do šala, zadirkivanja i kritika.
Dok su jedni pohvalili par jer želi da izbegne stres i troškove tradicionalne svadbe, drugi su se pitali zašto za kumove ne žele da izaberu nekoga od prijatelja.
Javili su se i ljudi spremni da učestvuju u njihovoj ideji.
"Program za regrutaciju svingera", našalio se jedan korisnik, dok su drugi bili oduševljeni jednostavnošću cele zamisli.
"Konačno neko normalan ko ne želi da pravi cirkus od 300 ljudi pred celim selom", napisao je jedan komentator.
"Ovo je jedna od najboljih stvari koje sam u poslednje vreme pročitala.
Čestitam vam od srca i želim vam da što pre pronađete kumove!", poručila je jedna korisnica.
"Imamo prijatelje, ali ih ne želimo na venčanju"
Bilo je i onih koji nisu razumeli zašto par ne želi da uključi prijatelje u svoj poseban dan.
"Šta moraš da radiš u životu da do četrdesete ni ti ni partner nemate nijednog prijatelja?
Jeste li do juče bili zaključani u nekom bunkeru ili?", upitao je jedan korisnik.
Par mu je kratko odgovorio: "Nije do prijatelja.
Želimo nešto naše, za to nam nisu potrebni ni prijatelji ni rodbina."
Na slično pitanje odgovorili su još direktnije: "Imamo ih, ne želimo ih.
To svi rade, a ovo je nešto naše."
Među brojnim komentarima našle su se i konkretne ponude.
Jedan korisnik napisao je da su on i partnerka pre nekoliko meseci uradili nešto slično, s tim što su im fotografi bili kumovi.
"Iz Zagreba smo, pa možemo da uskočimo", ponudio je.
"Ja isključivo želim da budem kuma na ovakvom venčanju.
Nova karta Evrope izazvala pažnju u Srbiji i regionu: Nisu svi očekivali da vide ove zemlje obojene u zeleno
Zamena oštećenih punjača je jeftina, dok ignorisanje problema može dovesti do katastrofalnih posledica po domaćinstvo
Porodični odnosi mogu postati napeti kada više generacija živi pod istim krovom, posebno kada se pomoć starijih podrazumeva
Klasični prenosni radari tehnički mogu meriti brzinu sa više od 500 metara, ali se u praksi uglavnom koriste na udaljenosti od 150 do 300 metara
Moj gospodin i ja smo se već 'izmatičarili', ali ako se niko zanimljiviji ne javi, mi ćemo", napisala je druga korisnica.
"Budući muž i ja razmišljamo isto"
Javio se i par koji razmišlja na sličan način.
"Budući muž i ja razmišljamo isto".
Zagreb, možda bismo mogli da se dogovorimo.
Samo potpis i kratak ručak, pa doviđenja.
U suštini, venčali bismo se zbog pet dana koje dobiješ na poslu, jer smo u svemu praktičnom već kao u braku", napisala je korisnica.
Autori prvobitne objave odmah su reagovali na njen predlog: "E pa da!
Hajde da se dogovorimo, moglo bi da bude zanimljivo!".
Fiksne kamere u gradovima snimaju prekršaje na znatno manjoj udaljenosti, obično između 10 i 100 metara
Klasični prenosni radari tehnički mogu da mere brzinu i na udaljenosti većoj od 500 metara.
U praksi se, međutim, merenje i snimanje prekršaja često obavljaju sa oko 150 do 300 metara, između ostalog kako bi se na snimku jasno videla registarska oznaka vozila.
Ipak, ovo pravilo ne važi za sve uređaje.
Kada je reč o klasičnim fiksnim kamerama u gradovima, one vas najčešće "hvataju" na znatno manjoj udaljenosti, uglavnom od 10 do 100 metara ispred samog stuba.
Koliko daleko mogu da mere laserski radari?
Laserski uređaji mere brzinu pomoću laserskih impulsa koji se odbijaju od vozila.
Prema pravilima koja važe u Srbiji, oni spadaju u merila brzine koja se mogu koristiti kao ručni, prenosni ili stacionarni uređaji.
Kod klasičnih prenosnih uređaja tehnički domet može biti veći od 500 metara.
Ipak, to ne znači da se svaki prekršaj snima sa te udaljenosti.
Treba imati na umu da policija danas koristi i moderne automatske sisteme i takozvane "superradare".
Oni mogu samostalno, bez zaustavljanja saobraćajnog policajca, da snimaju više saobraćajnih traka istovremeno i fotografišu vas ne samo zbog prekoračenja brzine već i ako niste vezali sigurnosni pojas ili razgovarate telefonom tokom vožnje.
Može li radar da vas snimi kada ga već prođete?
Da, u zavisnosti od uređaja i načina merenja.
Pojedini radari mogu da mere brzinu vozila koja se udaljavaju od njih, a ne samo onih koja im se približavaju.
To je predviđeno i pravilima za određene vrste merenja.
Zato nije sigurno pretpostaviti da ste izbegli snimanje samo zato što ste prošli pored policijskog vozila ili kamere.
Kako funkcioniše merenje prosečne brzine?
Za razliku od uređaja koji mere brzinu u određenom trenutku, sistemi za prosečnu brzinu izračunavaju koliko je vremena vozilu potrebno da pređe poznatu deonicu puta.
Kada su poznati dužina deonice i vreme između dve kontrolne tačke, brzina se dobija deljenjem pređenog puta vremenom.
Vozači često misle da se prosečna brzina meri samo između dve naplatne rampe, ali sistem u Srbiji koristi i takozvane međusekcije.
To znači da kamere na auto-putu mogu da kontrolišu vozila na više mesta duž čitave rute.
Na taj način sistem može da utvrdi da li je prosečna brzina bila veća od dozvoljene, čak i kada vozač uspori neposredno pre kamere, piše Bizportal.rs.
Ne postoji jedna udaljenost koja važi za sve radare
Klasični prenosni radari tehnički mogu da mere brzinu i sa više od 500 metara, ali se snimanje prekršaja u praksi često obavlja sa oko 150 do 300 metara, dok vas gradske kamere snimaju izbliza.
Fiksne kamere imaju drugačije karakteristike, dok sistemi za prosečnu brzinu funkcionišu na osnovu vremena provedenog na nadziranoj deonici, koja može da bude podeljena na više kraćih delova.
Najvažnije je da ne postoji pouzdano pravilo prema kojem ste sigurni ako radar primetite tek na određenoj udaljenosti.
Umesto oslanjanja na procenu dometa, brzinu treba prilagoditi ograničenju i uslovima na putu.
Hrvatica od 77 godina ustupila je potkrovlje ćerki i zetu, ali se sada oseća kao teret u sopstvenom domu
Porodični odnosi mogu da postanu veoma komplikovani kada se pod istim krovom nađu različite generacije, naročito kada pomoć koju roditelji pruže deci počne da se podrazumeva.
Ono što je nekada bio gest ljubavi i podrške može da preraste u izvor nezadovoljstva, a nesuglasice oko svakodnevnih stvari ponekad otkriju mnogo dublje probleme.
Upravo sa takvom situacijom suočila se 77-godišnja Hrvatica koja je ćerki i zetu ustupila potkrovlje svoje kuće, a sada se pita da li je postala teret u sopstvenom domu.
U pismu upućenom životnoj savetnici Kseniji Habunek, ona je otkrila šta se dogodilo nakon svađe oko uređenja dečje sobe i priznala da razmišlja čak i o tome da ih izbaci iz kuće.
"Žele da me pošalju u starački dom"
"Draga Ksenija, imam osećaj da zetu samo smetam, a ni ćerka nije baš na mojoj strani jer me nikada ne brani.
Kap koja je prelila čašu bila je svađa između njih dvoje oko uređenja druge dečje sobe.
Soba je zaista mala i u nju mogu da stanu samo krevet i radni sto.
Kada je stigao novi sto, ispostavilo se da je preširok i da ne može da stane pored kreveta.
Ćerka je rekla da će ga vratiti i kupiti manji, ali je zet tada planuo i rekao da je to "kavez za ptice, a ne soba", a potom izjavio da mene treba poslati u starački dom kako bi bilo više prostora.
Već sam im ustupila potkrovlje i zahvaljujući tome nisu morali da podižu kredit kao mnogi drugi.
Njegovi roditelji, pritom, nisu ponudili nikakvu pomoć.
Imam 77 godina i smatram da imam pravo da još živim, ali i da svoj život proživim onako kako želim, u sopstvenom domu.
Sada se pitam da li treba jednostavno da ih izbacim i razbaštinim.
Ne želim da ostatak života provedem u svađi sa rođenom ćerkom i zetom, ali ne mogu da živim u strahu da će me strpati u dom", napisala je Hrvatica koja se potpisala kao "Svoja na svome".
Takvo ponašanje je skandalozno
Ubrzo je usledio i odgovor životne savetnice Ksenije.
"Draga Svoja na svome, ponašanje vašeg zeta je nedopustivo.
A ako vaša ćerka toleriše takvo ponašanje, onda je to sramotno.
Ne znam kakav ste odnos imali ranije, da li ste se dobro slagali ili ste jedni drugima išli na živce, ali ništa ne opravdava ovakav ispad.
Vaša kuća, vaš život.
Nikome ne morate da se pravdate niti da "zaslužite" da vas poštuju u sopstvenom domu.
Ja bih mu rekla da slobodno može da se iseli ako mu vaše potkrovlje ne odgovara.
Neka potraži stan u kojem će biti dovoljno mesta za krevet, sto i sve ostalo što želi.
Pomogli ste im koliko ste mogli.
Jasno mu stavite do znanja da on nije taj koji odlučuje o vama i vašem odlasku u dom.
Sa ćerkom bih razgovarala nasamo.
Zanima me šta ona misli o svemu tome i zašto vas nije zaštitila.
Ne mora da se svađa sa mužem, ali može da mu kaže da tako ne može da razgovara sa njenom majkom.
Što se tiče razbaštinjenja, tu bih ipak malo zastala.
Sada ste povređeni i razumljivo je što biste najradije sve uzeli nazad, ali najpre proverite sa pravnikom šta ste im zapravo dali i koja prava imate.
Nije isto da li ste im potkrovlje ustupili ili poklonili.
Možda će na kraju zet ipak shvatiti gde je pogrešio i izviniti vam se", zaključila je Ksenija.
Simptomi kao što su pregrevanje, pucketanje i vidljivo oštećenje kabla znak su za hitno isključivanje uređaja
Većina ljudi menja kućnu elektroniku tek onda kada ona potpuno prestane da radi.
Punjač za telefon čija se žica nazire kroz raspuklu plastiku ili adapter koji je toliko vreo da se jedva drži u ruci mnogima deluju kao prolazna neprijatnost, a ne kao signal za uzbunu.
Međutim, bezbednosni stručnjaci upozoravaju da je reč o opasnoj zabludi koja godišnje izazove stotine požara u domaćinstvima.
Finska osiguravajuća kuća Pop Vakuutus izdala je upozorenje javnosti, naglašavajući da se neuobičajeno ponašanje električnih uređaja nikada ne sme ignorisati, čak ni u situacijama kada aparat naizgled obavlja svoj posao bez zastoja.
Jedan od najčešćih primera rizičnog ponašanja jeste nastavak korišćenja punjača koji se abnormalno zagreva.
Činjenica da baterija telefona i dalje dobija struju ne znači da je proces siguran.
- Mnogi veruju da električni uređaj nema ozbiljan kvar sve dok radi.
Povremeno zujanje, pucketanje ili pregrevanje kabla često se doživljavaju kao bezazlene sitnice - upozorava šef odeljenja za istrage nesreća u ovoj kompaniji, Pavo Nijemela.
Realnost je znatno opasnija.
Prema rečima stručnjaka, oštećen kabl i dalje može provoditi struju, ali unutrašnji prekid ili istanjena izolacija izazivaju pregrevanje, električni luk i kratak spoj, što je direktan uvod u plamen.
Uređaj koji daje ovakve znakove mora se smesta isključiti iz zida.
Mala elektronika nosi najveći rizik
- Uvreženo je mišljenje da su šporet, veš-mašina ili grejalica jedini pravi uzročnici havarija, dok se sitna elektronika neretko zanemaruje.
Ipak, punjači i mobilni uređaji su statistički izloženi daleko većem mehaničkom stresu.
Kablovi za punjenje svakodnevno se savijaju, gaze, uvijaju i nose po džepovima i torbama.
Takvo habanje dovodi do mikroskopskih oštećenja provodnika.
Pored samog strujnog udara, oštećeni punjač može poslati nekontrolisan napon u bateriju telefona.
Posebnu pretnju predstavljaju litijum-jonske baterije.
Ukoliko su pretrpele fizički udarac pri padu telefona ili su bile izložene visokoj toploti lošeg punjača, dolazi do fenomena nekontrolisanog toplotnog lanca.
Požari litijumskih baterija razvijaju se za nekoliko sekundi, praćeni su toksičnim gasovima i u kućnim uslovima ih je praktično nemoguće ugasiti standardnim sredstvima.
Pet signala za uzbunu: Kada je uređaj zreo za otpad
Stručnjaci izdvajaju pet ključnih simptoma koji pokazuju da je uređaj postao bezbednosni rizik:
- Miris paljevine ili dim: Čak i blag miris nagorele plastike u blizini utičnice jasan je znak unutrašnjeg topljenja komponenti.
- Pucketanje, zujanje i varničenje: Bilo kakav neuobičajen zvuk iz adaptera ukazuje na labave spojeve ili unutrašnji kvar koji stvara električni luk.
- Preterana toplota: Adapter i kabl mogu biti blago mlaki tokom rada, ali ako su neprijatno vreli na dodir, odmah prekinite punjenje.
- Fizička oštećenja kabla: Ogoljena žica, rascepljena guma ili uvrnuti delovi više ne pružaju zaštitu i predstavljaju direktnu opasnost od udara i požara.
- Iskakanje osigurača i nestabilan rad: Ako uključivanje punjača obara osigurač ili sklopku, ili se telefon nasumično pali i gasi dok je na mreži, problem leži u strujnom kolu.
Trošak zamene oštećenog kabla ili punjača meri se stotinama dinara, dok posledice ignorisanja upozorenja mogu rezultirati potpunim gubitkom doma.
Zlatno pravilo bezbednosti glasi: onog trenutka kada primetite i najmanju promenu u radu, uređaj se trajno povlači iz upotrebe.
Na Fejsbuk stranici Statsby Sunil nedavno je objavljena karta Evrope koja nas vraća nazad u istoriju.
Pod nazivom “Evropske nacije koje su pobedile u oba svetska rata” privukla je pažnju korisnika, posebno iz Srbije i drugih zemalja u regionu.
Na karti su zelenom bojom istaknute Velika Britanija, Francuska (zajedno sa Korzikom), Belgija, Srbija, Crna Gora, Grčka i njena ostrva.
Ako je suditi po komentarima, najviše nedoumica korisnika izazvalo je uvrštavanje Francuske i Grčke među pobednike u oba rata.
Francuska je bila jedna od sila Antante u Prvom svetskom ratu, završenom porazom Nemačke i njenih saveznika 1918. godine.
Jedan od korisnika je napisao: “Zar nije Nemačka okupirala Francusku?”.
U Drugom svetskom ratu Francuska je doživela poraz 1940. godine i bila okupirana, ali je Slobodna Francuska nastavila borbu uz saveznike.
Nakon poraza nacističke Nemačke 1945. godine, svrstana je među pobedničke sile.
Drugi korisnik je upitao: “Gde je Grčka pobedila?”.
Grčka je u Prvom svetskom ratu zvanično ušla u rat na strani Antante u junu 1917. godine i učestvovala u proboju Solunskog fronta 1918. godine.
U Drugom svetskom ratu, Grčka je pružila otpor italijanskoj invaziji 1940. godine, a potom ju je napala Nemačka.
Zemlja je okupirana 1941. godine, ali otpor nije prestao i Grčka je na kraju rata pripadala savezničkom taboru.
Kada je reč o Srbiji i Crnoj Gori, obe kraljevine bile su na strani Antante u Prvom svetskom ratu, a srpska vojska je imala presudnu ulogu u proboju Solunskog fronta 1918. godine.
Međutim, njihovo pojedinačno navođenje kao država pobednica u Drugom svetskom ratu traži dodatno objašnjenje.
Srbija i Crna Gora tada nisu bile nezavisne države, već delovi Kraljevine Jugoslavije, koju su sile Osovine napale 1941. godine.
Nakon okupacije i rasparčavanja predratne države, borba protiv okupatora nastavljena je u različitim delovima zemlje.
Partizanski pokret je izašao iz rata kao pobednik, koji je bio priznat od strane saveznika.
Posle rata, uspostavljena je nova, socijalistička Jugoslavija.
Video: Da vidite šta ostavlja za sobom: Podseća pomalo na prase, krticu, glavni je arhitekta u prirodi
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem.
Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
