Прескочи на садржај
НаративВестиМрежаМедијиМанифест
Ћир
Све вести

ИзбориПрви објавио Telegraf, 26. окт, 16:05 · последњи 26. окт, 22:02

206 дана чекали смо Вучићеву владу, 137 дана следећу: Када ће Србија добити нову власт и ко ће бити премијер?

1 медиј · 2 текста · 1 изворни Истражи мрежу
Фото из чланка: Телеграф
Преглед вести

Хронологија

  1. 16:05
    Телеграф (отвара се у новом прозору) први објавио
    206 дана чекали смо Вучићеву владу, 137 дана следећу: Када ће Србија добити нову власт и ко ће бити премијер?
    206 дана чекали смо Вучићеву владу, 137 дана следећу: Када ће Србија добити нову власт и ко ће бити премијер? После победе Студентске листе отвара се питање колико ће трајати формирање нове владе. Искуство из 2022. и… Цео текст

    206 дана чекали смо Вучићеву владу, 137 дана следећу: Када ће Србија добити нову власт и ко ће бити премијер?

    После победе Студентске листе отвара се питање колико ће трајати формирање нове владе. Искуство из 2022. и 2024. године показује да од избора до новог кабинета могу да прођу месеци, док Устав прописује рок од 90 дана који почиње да тече тек од конституисања Скупштине.

    Колико ће Србија чекати нову владу након изборног преокрета? Одговор не зависи само од изборних резултата, већ и од процедуре, политичких договора и брзине којом ће бити конституисан нови сазив Народне скупштине. Претходна два изборна циклуса показују колико се тај процес може одужити: 2022. године од гласања до формирања владе прошло је 206 дана, док је 2024. године чекање трајало 137 дана.

    Према подацима које је објавио Еуронеwс Србија, најдуже се на нови кабинет чекало после избора одржаних 3. априла 2022. године. Нова влада Ане Брнабић изабрана је тек 26. октобра. Две године касније, након парламентарних избора одржаних 17. децембра 2023, влада Милоша Вучевића изабрана је 2. маја 2024. године.

    Ови примери показују да изборни дан није и дан када нова власт преузима државне послове. Пред Србијом су сада утврђивање коначних резултата, конституисање парламента, избор председника Скупштине, консултације о мандатару и гласање о новој влади.

    Зашто се на владу 2022. чекало чак 206 дана?

    Парламентарни избори 2022. године одржани су 3. априла, али је нова влада изабрана тек 26. октобра. У међувремену су уследили изборни поступци, конституисање парламента и политички процес који је претходио формирању новог кабинета.

    Коначан резултат био је да је од дана гласања до избора владе прошло 206 дана, односно готово седам месеци. Тај случај остао је један од најдужих периода чекања на нову извршну власт у новијој политичкој историји Србије.

    Ни после избора у децембру 2023. године поступак није завршен брзо. Нова влада изабрана је 2. маја 2024, 137 дана након гласања. То је било краће него 2022, али је и тада прошло више од четири месеца пре него што је нови кабинет ступио на дужност.

    Управо због тога рокови и процедура постају важни након сваких парламентарних избора. Политички победник може да има јасну већину, али она мора да буде преточена у институције и формално потврђена у Народној скупштини.

    Који су рокови и када почиње да тече 90 дана?

    Устав Србије прописује да прва седница новог сазива Народне скупштине мора да се одржи најкасније 30 дана од проглашења коначних изборних резултата. Седницу сазива председник парламента из претходног сазива.

    На конститутивној седници потврђују се мандати посланика, а парламент се сматра конституисаним када буду потврђени мандати најмање две трећине народних посланика, односно најмање 167 од укупно 250. Након тога следе избор председника и потпредседника Скупштине и образовање скупштинских радних тела.

    Тек од дана конституисања Народне скупштине почиње да тече уставни рок од 90 дана за избор нове владе. То је важна разлика: рок се не рачуна од дана избора, нити од дана када су објављени прелиминарни резултати.

    Председник Републике предлаже кандидата за председника владе након консултација са представницима изборних листа. Мандатар затим пред посланицима представља програм будуће владе и предлаже њен састав.

    За избор владе потребно је најмање 126 гласова, односно већина од укупног броја народних посланика. Ако Скупштина не изабере владу у року од 90 дана од конституисања, Устав предвиђа њено распуштање и расписивање нових парламентарних избора.

    Да ли Студентска листа може брже да формира владу?

    Брзина формирања нове владе зависиће од неколико фактора: коначне расподеле мандата, договора о кандидату за премијера, састава будућег кабинета и спремности парламентарне већине да што пре започне рад.

    Ако изборни победник располаже довољним бројем мандата за самостални избор владе, није му неопходан коалициони договор са другим листама да би обезбедио већину. Ипак, то не значи да ће влада бити изабрана одмах након избора. Потребно је завршити све прописане кораке и формално изабрати мандатара и министре.

    Посебно ће бити занимљиво ко ће бити предложен за председника владе. Кандидат мора да представи програм који ће добити подршку парламентарне већине, а састав кабинета показаће на који начин победничка листа намерава да спроведе своја обећања.

    До тада није могуће поуздано тврдити да ће нова влада бити формирана за неколико недеља или да ће се чекање поновити као 2022. или 2024. године. Претходна искуства представљају поређење, а не прогнозу.

    Шта се дешава док се чека нова влада?

    У периоду између избора и формирања новог кабинета држава не остаје без извршне власти. Влада којој је престао мандат наставља да обавља послове у складу са законом, до ступања на дужност нове владе.

    То, међутим, не значи да је период без политичких последица. Током чекања на нови кабинет привреда, грађани и институције прате ко ће доносити кључне одлуке о буџету, енергетици, инвестицијама, јавној потрошњи и другим питањима која утичу на свакодневни живот.

    Зато је важно и када ће влада бити изабрана, али и какав ће програм представити и ко ће бити задужен за његово спровођење.

    Хоће ли чекање трајати месецима?

    Претходна два изборна циклуса показују колико се рок од гласања до формирања владе може разликовати. Године 2022. чекало се 206 дана, а 2024. године 137 дана. Устав, с друге стране, прописује рок од 90 дана од конституисања парламента, што је другачији временски оквир од укупног броја дана који протекне од избора.

    Србија сада чека прве конкретне кораке нове парламентарне већине: коначне резултате, конституисање Скупштине, предлог мандатара и гласање о влади. Тек када буду познати датуми тих догађаја, биће могуће прецизније проценити када би нови кабинет могао да преузме дужност.

    Једно је сигурно: изборна победа представља почетак процеса, а не његов крај. Да ли ће нова влада бити формирана брзо или ће се на њу чекати месецима, зависиће од политичких одлука и темпа којим буду спроведени уставни кораци.

    (Телеграф Бизнис)

    Видео: Хапшење у Пударцима, нашли му 21 килограм

    Телеграф Политика задржава сва права над садржајем. За преузимање садржаја погледајте упутства на страници Услови коришћења.

  2. 22:02
    Телеграф (отвара се у новом прозору) препричао (процена), 5 сати 57 мин после првог
    Од изборног резултата до нове Владе: Прецизна уставна мапа пута за Студентску листу
    Од изборног резултата до нове Владе: Прецизна уставна мапа пута за Студентску листу Тријумф Студентске листе на ванредним парламентарним изборима отворио је поглавље институционалне транзиције која се мора спровести по… Цео текст

    Од изборног резултата до нове Владе: Прецизна уставна мапа пута за Студентску листу

    Тријумф Студентске листе на ванредним парламентарним изборима отворио је поглавље институционалне транзиције која се мора спровести по тачно утврђеној уставној и законској сатници. Са тренутно процењених 140 посланичких места, победничка листа налази се у позицији која јој гарантује апсолутну парламентарну већину. Тиме јој је омогућено да без коалиционих уступака самостално именује скупштинско руководство и изгласа нову Владу Србије. Ипак, до званичног уласка у Немањину 11 и скупштинске клупе, предстоји прецизан низ правних корака.

    Пре било каквог сазивања институција, процес је искључиво у рукама Републичке изборне комисије (РИК). Према Закону о избору народних посланика, РИК има на располагању тачно 96 часова од момента када прими све збирне извештаје локалних комисија да усвоји и званично објави укупан извештај о резултатима избора.

    Од дана објаве овог документа отвара се нови рок: РИК у року од десет дана мора решењем доделити мандате кандидатима према редоследу на изборним листама, чиме се стичу званични услови за сазивање законодавне власти.

    Након проглашења коначних резултата почиње да тече уставни рок од највише 30 дана за одржавање прве, конститутивне седнице новог скупштинског сазива. Ову седницу формално сазива председник парламента из претходног мандата. До тренутка избора новог челног човека законодавног дома, заседањем ће руковати најстарији присутни народни посланик.

    Скупштина не постаје конституисана самим окупљањем, већ тек када се потврде мандати најмање две трећине од укупно 250 народних посланика - што значи да је неопходно верификовати минимум 167 места. Након потврде мандата и полагања посланичке заклетве, приступа се формирању одбора, радних тела и избору руководства.

    За избор председника и потпредседника Народне скупштине прописан је праг од најмање 126 гласова (већина свих посланика). Са очекиваних 141 мандатом, Студентска листа има математички сигуран простор да самостално изабере председника парламента без икакве подршке других политичких актера.

    Успешним конституисањем парламента започиње сложен процес формирања извршне власти. Улога шефа државе овде је јасно уставно дефинисана: председник Републике обавља консултације са представницима свих изабраних листа, након чега Народној скупштини предлаже мандатара за састав нове владе.

    Мандатар излази пред посланике са експозеом, програмским циљевима и предлогом персоналног састава свог кабинета по ресорима. Да би Влада добила мандат, захтева се потврдна већина од најмање 126 посланичких гласова. Уколико Студентска листа задржи планирану већину у својим редовима, имаће довољно капацитета да потпуно самостално изгласа и премијера и ресорне министре.

    Међутим, целокупан процес има врло строгу временску границу: Устав Србије налаже да нова влада мора бити изабрана у року од максимално 90 дана од дана конституисања Народне скупштине. Уколико се тај рок прекорачи, последице су аутоматске — распуштање парламента и обавеза председника Републике да сместа распише нове парламентарне изборе, који се морају одржати најкасније 60 дана од дана расписивања.

    (Телеграф.рс)

    Видео: Хапшење у Пударцима, нашли му 21 килограм

    Телеграф Политика задржава сва права над садржајем. За преузимање садржаја погледајте упутства на страници Услови коришћења.

Особе и институције у овој вести

  • Студентска листа
  • Влада Србије
  • председник Републике
  • Републичка изборна комисија
  • Ана Брнабић
  • Народна скупштина
  • Телеграф
  • Милош Вучевић
Сва имена у вестима →

Ко је с ким повезан

Додирните име да отворите његове везе у Мрежи.

Влада СрбијеВлада СрбијеСтудентска листаСтудентска листаНародна скупштинаНародна скупштинапредседник Републикепредседник РепубликеНародна скупштина СрбијеНародна скупштина Срб…ТелеграфТелеграфРепубличка изборна комисијаАна БрнабићЕуронеwс Србијапредседник парламентаМилош ВучевићИстражи целу мрежу вести

Ко је у вести

13

Особе, институције и њихови извори.

Особе

Институције

Организације

Места

13 од 13 · Изаберите за изворе и везе

Ко пише

1медиј
2текста
  • Telegraf

Још у фокусу

Све вести

Избори5. нов, 20:27

РИК објавио коначне резултате избора у Србији

5 медијаКурир, Б92, Еспресо …

Спољна политика5. нов, 19:33

Брисел: Марта Кос се састала са четири представника Студентске листе

5 медијаНИН, Вечерње новости, Дневник …

Вести

  • Избори1028
  • Друштво827
  • Економија577
  • Спољна политика560
  • Правосуђе489
  • Медији407
  • Безбедност228
  • Политика163
  • Косово56

Мрежа

  • Истражи мрежу
  • Особе и институције
  • Мрежа главне вести

Медији

  • Истражи медије
  • Шта медији наводе другачије

Метод

  • Ко је први објавио
  • Разлике у наводима

Више извора. Шира слика.

Истражи 4335 вести

Како се вести о Србији шире кроз медије: ко је први објавио, ко је пренео, где се извештаји разликују.

Наратив

Фотографије: медији из чијих су чланака преузете