Sve vesti
Foto iz članka: Morava infoStudentska lista predlaže četvorodnevnu radnu nedelju od 32 sata i veće dodake u programu rada i socijalne politike
Šta navode mediji
Studentska lista je predstavila program u oblasti rada i socijalne pitanja, koji obuhvata promene u bolovanju, roditeljskim pravima, socijalnoj zaštiti i penzijama.
Ovo navodi jedan izvor
Morava info, 5. nov, 13:59 (otvara se u novom prozoru)
Četvorodnevna radna nedelja od 32 sata uz zadržavanje pune plate, ograničavanje rada na određeno vreme na 12 meseci i veći dodaci za prekovremeni, noćni i rad nedeljom deo su predloga Studentske liste u programu „Rad i socijalna pitanja“. Dokument obuhvata i promene u oblasti bolovanja, roditeljskih prava, socijalne zaštite i penzija.
Program predviđa mogućnost četvorodnevne radne nedelje od 32 sata uz zadržavanje pune plate, koja ne bi bila obaveza za sve poslodavce, već za one koji se opredele za takvu organizaciju rada.
Ovo navodi jedan izvor
Četvorodnevna radna nedelja od 32 sata uz zadržavanje pune plate, ograničavanje rada na određeno vreme na 12 meseci i veći dodaci za prekovremeni, noćni i rad nedeljom deo su predloga Studentske liste u programu „Rad i socijalna pitanja“. Dokument obuhvata i promene u oblasti bolovanja, roditeljskih prava, socijalne zaštite i penzija. Među predloženim merama je i pravo na isključenje nakon završetka radnog vremena, odnosno zaštita zaposlenih od poslovnih zahteva u vreme odmora. Poslodavci bi raspored rada morali da dostavljaju najmanje sedam dana unapred. Mogućnost četvorodnevne radne nedelje ne bi predstavljala obavezu za sve poslodavce. Prema predstavljenom predlogu, oni koji se opredele za takvu organizaciju rada mogli bi da uvedu radnu nedelju od 32 sata, uz očuvanje postojećih zarada zaposlenih.
Poslodavci bi raspored rada morali da dostavljaju najmanje sedam dana unapred, a predviđeno je i pravo na isključenje nakon završetka radnog vremena.
Ovo navodi jedan izvor
Među predloženim merama je i pravo na isključenje nakon završetka radnog vremena, odnosno zaštita zaposlenih od poslovnih zahteva u vreme odmora. Poslodavci bi raspored rada morali da dostavljaju najmanje sedam dana unapred.
Studentska lista polazi od ocene da radno zakonodavstvo nedovoljno štiti zaposlene, naročito van standardnog radnog odnosa, i da se kršenje radničkih prava nedovoljno sankcioniše.
Ovo navodi jedan izvor
Studentska lista u programu polazi od ocene da radno zakonodavstvo nedovoljno štiti zaposlene, naročito one van standardnog radnog odnosa, i da se kršenje radničkih prava nedovoljno sankcioniše. Sve navedene mere predstavljaju programske predloge, a njihova primena zahtevala bi odgovarajuće promene propisa.
Predložen je opšti maksimum rada na određeno vreme od 12 meseci, uz najviše četiri ugovora sa istim zaposlenim za isti posao.
Ovo navodi jedan izvor
Studentska lista predlaže da opšti maksimum rada na određeno vreme bude 12 meseci. Sa istim zaposlenim, za isti posao, poslodavac bi mogao da zaključi najviše četiri takva ugovora, uz poštovanje tog vremenskog ograničenja.
Za zamenu privremeno odsutnog zaposlenog predviđen je angažman do njegovog povratka, najduže 36 meseci, a za projekte opšti maksimum od 12 meseci.
Ovo navodi jedan izvor
Za zamenu privremeno odsutnog zaposlenog predviđen je angažman do njegovog povratka, ali najduže 36 meseci. Kod projekata sa unapred određenim sadržajem i trajanjem važio bi opšti maksimum od 12 meseci, uz prethodno dostavljanje dokumentacije o trajanju i finansiranju projekta.
Program predviđa evidentiranje i plaćanje svakog prekovremenog sata, uz ograničenje prekovremenog rada na osam sati nedeljno i najviše 12 sati ukupnog dnevnog rada, što već postoji u Zakonu o radu.
Ovo navodi jedan izvor
Program predviđa evidentiranje i plaćanje svakog prekovremenog sata. Navodi se i ograničenje prekovremenog rada na osam sati nedeljno, uz najviše 12 sati ukupnog dnevnog rada. Ta ograničenja, kako se ističe u prenetom tekstu, već postoje u Zakonu o radu.
Predloženi su dodaci: najmanje 150 odsto osnovice za rad na neradni praznik, po najmanje 50 odsto za noćni i prekovremeni rad, najmanje 110 odsto za rad nedeljom, najmanje 30 odsto za smenski i najmanje 26 odsto za terenski rad.
Ovo navodi jedan izvor
Za rad tokom neradnog praznika predložen je dodatak od najmanje 150 odsto osnovice, dok bi za noćni i prekovremeni rad dodatak iznosio najmanje po 50 odsto. Za rad nedeljom i na dan nedeljnog odmora predviđen je dodatak od najmanje 110 odsto, za smenski rad najmanje 30 odsto, a za terenski rad najmanje 26 odsto osnovice.
Za svaku punu godinu u radnom odnosu, bez obzira na poslodavca, dodatak za minuli rad bio bi najmanje 0,5 odsto osnovice.
Ovo navodi jedan izvor
Promenio bi se i obračun minulog rada. Za svaku punu godinu provedenu u radnom odnosu, bez obzira na poslodavca, dodatak bi iznosio najmanje 0,5 odsto osnovice.
Predložen je minimum toplog obroka od deset odsto prosečne zarade kod poslodavca iz prethodnog meseca, ne niži od 20 odsto republičke minimalne zarade, i regres od najmanje jedne prosečne zarade.
Ovo navodi jedan izvor
Za novčanu naknadu ishrane tokom rada predložen je minimum od deset odsto prosečne zarade kod poslodavca iz prethodnog meseca. Istovremeno, taj iznos ne bi mogao da bude niži od 20 odsto republičke minimalne zarade. Regres bi iznosio najmanje jednu prosečnu zaradu kod poslodavca, uz donju granicu u visini minimalne zarade.
Za prvih 30 dana bolovanja zbog bolesti ili povrede van rada predložena je naknada od najmanje 75 odsto odgovarajućeg proseka zarade, uz zaštitu minimalne zarade.
Ovo navodi jedan izvor
Za prvih 30 dana bolovanja zbog bolesti ili povrede van rada predložena je naknada od najmanje 75 odsto odgovarajućeg proseka zarade, uz zaštitu minimalne zarade. Za obračun naknade tokom bolovanja i godišnjeg odmora koristio bi se povoljniji tromesečni prosek.
Predviđeno je proširivanje definicije zaposlenog na osobe van standardnog radnog odnosa, uključujući radnike na privremenim poslovima i preko omladinskih zadruga, a sezonski rad bio bi ograničen na najviše devet meseci godišnje.
Ovo navodi jedan izvor
Studentska lista predlaže proširivanje definicije zaposlenog kako bi radna prava obuhvatila i osobe angažovane van standardnog radnog odnosa, uključujući radnike na privremenim i povremenim poslovima i preko omladinskih zadruga. Kada posao ima trajne karakteristike zavisnog rada, predviđeno je zaključivanje ugovora o radu. Agencijsko zapošljavanje bilo bi ograničeno na opravdane potrebe, uz sprečavanje zaobilaženja kolektivnih ugovora preko podizvođača. Dodatna zaštita obuhvatila bi samozaposlene koji nemaju zaposlene i radnike na digitalnim platformama. Sezonski rad bio bi uređen Zakonom o radu i ograničen na najviše devet meseci godišnje.
Program predviđa jačanje inspekcije rada, nenajavljene nadzore, strože kazne i osnivanje posebnih radnih sudova radi bržeg rešavanja sporova.
Ovo navodi jedan izvor
Program predviđa jačanje inspekcije rada, nenajavljene nadzore i strože kazne za kršenje radničkih prava. Predloženo je i osnivanje posebnih radnih sudova radi bržeg rešavanja sporova zaposlenih i poslodavaca.
Za štrajk je predviđen opšti rok najave od dva dana, šest dana za delatnosti od presudnog značaja za život i bezbednost ljudi, pet dana za generalni štrajk, a štrajk upozorenja trajao bi do 24 sata uz najavu 24 sata unapred.
Ovo navodi jedan izvor
Opšti rok za najavu štrajka bio bi dva dana, dok bi za delatnosti od presudnog značaja za život, zdravlje i bezbednost ljudi iznosio šest dana. Za generalni štrajk predviđen je rok od pet dana. Štrajk upozorenja mogao bi da traje do 24 sata i najavljivao bi se 24 sata unapred. Program predviđa priznavanje štrajka solidarnosti, a zaposleni koji štrajkuju zbog neisplaćenih zarada zadržali bi pravo na zaradu tokom obustave rada.
Studentska lista predlaže usklađivanje penzija dva puta godišnje, socijalnu penziju za građane starije od 65 godina bez dovoljno staža u visini minimalne poljoprivredne penzije, te ukidanje ili ublažavanje penala za prevremeno penzionisanje nakon 65. godine za penzionere sa 40 i više godina staža.
Ovo navodi jedan izvor
Studentska lista predlaže usklađivanje penzija dva puta godišnje, a za korisnike najnižih penzija i dodatno povećanje od pet odsto iznad redovnog usklađivanja. Program obuhvata ciljanu budžetsku pomoć penzionerima sa najnižim primanjima i dopunjavanje porodičnih penzija koje su ispod zakonskog minimuma do odgovarajućeg minimuma. Jedan od predloga je socijalna penzija za građane starije od 65 godina koji nemaju dovoljno staža ili nisu ostvarili pravo na penziju. Njen puni iznos bio bi jednak minimalnoj poljoprivrednoj penziji. Za roditelje i negovatelje koji intenzivno brinu o detetu ili odraslom članu porodice zavisnom od tuđe nege predloženi su državno plaćanje doprinosa i priznavanje do pet godina staža tokom radnog veka. Ublažavanje penala za prevremenu penziju Za penzionere sa najmanje 42 godine efektivnog radnog staža predloženo je ukidanje penala za prevremeno penzionisanje nakon navršene 65. godine. Onima koji imaju najmanje 40, a manje od 42 godine efektivnog staža, penali bi posle 65. godine bili prepolovljeni, a nakon 70. godine potpuno ukinuti. Predviđena je postepena primena na postojeće i buduće penzionere.
Uz svaki navod stoje mediji koji ga prenose; navod iz jednog izvora nosi ime tog medija. Slaganje medija nije nezavisna potvrda događaja.
Razlikuje se
U ovoj analizi nisu utvrđene razlike u navodima.
