Pregled vesti
Zajednički tekst
Nijednu rečenicu ne prenose bar dva medija; svaki tekst je napisan za sebe.
Ceo uporedni tekst124 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. Nijednu rečenicu ne prenose svi.
Još 124 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
Neke stvari se brzo menjaju.
Ni 24 sata nakon što se doznalo da je Studentska lista na izborima u Srbiji ubedljivo pobedila do sada svemoćnu Srpsku naprednu stranku, dnevnik javnog servisa počeo je priznanjem voditelja.
„Prećutkivalo se, žmurilo na jedno oko, jednostrano informisalo, nekritički izveštavalo, nisu se postavljala prava pitanja ili pitanja nisu postavljana uopšte.
I zbog toga gledaocima dugujemo izvinjenje“, rekao je voditelj Goran Eror.
Reč je o Radio-televiziji Vojvodine (RTV), no emisija se emituje i na Radio-televiziji Srbije (RTS).
Eror i neke kolege godinama su vodili borbu unutar sistema, ali sa malo uspeha.
No, sada je glavni urednik podneo ostavku pod pritiskom sindikata.
Slično traži i veliki broj zaposlenih na RTS-u.
Taj veći javni servis, koji je godinama ignorisao kritike na račun vlasti, od ponedeljka je samo donekle promenio ton.
Nekoliko sati kasnije, u ponedeljak uveče, grupa kivnih građana upala je u televiziju Informer, koja važi za špic koplja odlazećih vlasti.
Navodno su uništili opremu i na neko vreme prekinuli program.
„Hteli su da me ubiju“, zavapio je glavni urednik Dragan J.
Informer godinama predvodi veliki broj tabloidnih medija koji su sve kritičare vlasti žigosali kao „izdajnike“, „teroriste“ i „ustaše“.
Tako izgleda sleganje tla posle zemljotresa od nedelje i poraza sveprisutnog Aleksandra Vučića, čoveka koji je u poslednje vreme maltene više bio na ekranima nego što nije.
Studentska lista, sastavljena od profesora, aktivista i umetnika, imaće po svemu sudeći 141 mesto u parlamentu od 250 stolica, naspram 103 za Vučićevu Srpsku naprednu stranku.
To liči na bumerang koji se vratio propagandnoj mašineriji – ljudima je dozlogrdilo.
Medijska mašinerija u službi vlasti
Kritičari su godinama ukazivali na korupciju, nepotizam, sprege države i organizovanog kriminala, ali uvek iznova i na to da Vučićeva dominacija počiva na medijskoj mašineriji koja ga u stopu prati.
Poslednjih godina se u proseku „obraćao“ više od jednom dnevno – na dugim konferencijama za štampu ili u emisijama uživo.
Skupove njegove stranke prenosilo je i po četrdesetak nacionalnih i kablovskih televizija odjednom.
Prema računici Biroa za društvena istraživanja, samo poslednjih sedmica kampanje Vučić je na pet televizija s nacionalnom frekvencijom predstavljen pozitivno u 96 odsto vremena koje mu je posvećeno, dok je Studentska lista u 95 odsto slučajeva predstavljana negativno.
Mnogi građani su zato kivni i nestrpljivi.
„Očekujem prvo da se smire strasti jer je veliko nezadovoljstvo građana prema medijima koji su bili propagandisti vlasti i govora mržnje, a ne novinari“, kaže Aleksandra Krstić, koja predaje medijske sisteme na beogradskom Fakultetu političkih nauka.
„Upadom u bilo koji medij se ne rešava ništa.
Regulatorno telo za elektronske medije treba da pokrene incijativu za oduzimanje dozvole za rad.
To je jedini put“, dodaje ona za DW.
Ovog utorka udruženja novinara tražila su da se Informeru oduzme dozvola.
No, REM je godinama prožet ljudima koji su bili odani vlastima.
Ni danas nema funkcionalnu većinu, ali to će se promeniti s novim sazivom Skupštine.
Telekom i novac za podobne
Kritičari podsećaju da je kičma propagandne mašine i dalje državni Telekom.
On je tokom godina uložio preko dve milijarde evra u kupovinu manjih ponuđača kablovske televizije i na prava na sportske prenose koji privlače publiku.
Ali i na direktno finansiranje više od deset televizija bliskih vlastima.
Nedavno je portugalski fond Alpak kapital – vlasnik Juronjuza – otkupio neke od poslednjih kritičkih medija u Srbiji.
Usledile su smene urednika i pritisci na novinare da otupe kritiku pred same izbore.
Sada bi tome mogao da dođe kraj.
U programu Studentske liste stoji da državni Telekom „ne sme da bude vlasnik televizije, radija ni portala koji proizvode informativni program“.
Takođe, da televizije koje informišu građane moraju biti prisutne kod svih kablovskih operatera.
„Naša nada je da odgovaraju oni koji su zloupotrebili medije za propagandu i oni koji su to plaćali novcem građana“, kaže Stevan Ristić, direktor nedeljnika „Vreme“ i predsednik Asocijacije medija, velikog udruženja izdavača.
„Dalje, da ne bude više povlašćenih medija što će iščistiti scenu i ostaviti nezavisne medije konačno u situaciji da žive na slobodnom tržištu gde se novac od oglasa pošteno zarađuje umesto da se oglasi usmeravaju podobnima.
- Život po mjeri čovjeka
Naprosto, poštovanje zakona“, kaže Ristić za DW.
Studenti obećavaju smene na javnim servisima i transparentne mehanizme za izbor novih urednika.
Neki ljudi iznutra ipak su skeptični.
„Manje je reč o ljudima, a više o konstrukciji javnog servisa i apetitima političara u Srbiji“, kaže nam jedan od urednika, koji je hteo da ostane anoniman.
„RTS i RTV moraju da se finansiraju samo od pretplate pre svega.
Pa i tako, pre ili kasnije, dođe na vlast neko željan kontrole medija i mehanizmi popuste.
Osim što možda nećemo više imati tako medijski nezajažljivog predsednika kakav je bio Vučić“, dodaje.
Profesorka Krstić vraća priču na regulatorno telo koje pokreće izbor Upravnog odbora RTS-a – starom je ionako istekao mandat – a dalje se onda biraju urednici programa.
Očekujem duboke reforme i to vrlo brzo.
Da konačno građani dobiju javni servis kakav zaslužuju umesto državne televizije koja zloupotrebljava prostor.
Ko god da je na vlasti, ne sme dobiti RTS kao svoju igračku“, kaže ona.
U Vučićevoj eri mediji pod njegovom kontrolom postajali su sve radikalniji.
Osim demonizovanja kritičara, ton im je mahom bio proruski i protiv Evropske unije i Zapada, koji je i Vučić optužio za „obojenu revoluciju“.
I to iako je Srbija zvanično kandidat za članstvo u EU.
No, sleganje tla moglo bi da potraje.
Neki tabloidni portali već su promenili ploču.
Ali sveža „vest“ na portalu Informera glasi: dok su „podivljali jurišnici i ekstremističke bande napadali novinare“, bivši predsednik Vučić pokazuje kako izgleda „pristojna Srbija“.
Ispod je Vučićev video sa Instagrama na kojem mazi svoje pse.
Baš kao da nedelja nije postojala i da autoritarni vođa nije doživeo fijasko.
- Trofej Radija Crne Gore
Štampa: Demokratski eksperiment ili jasan plan?
Zidojče Cajtug (SZ) donosi tekst pod naslovom: „Vučić je otišao".
„Bez obzira na to kako će vlada u Srbiji u cjelini biti sastavljena, pred njom je ogroman zadatak: brzo i djelotvorno suzbiti sveprisutnu korupciju i djelovanje mafijaških grupa, ali i razgraditi klijentelističku državu u kojoj je čak i posljednji direktor škole morao da bude član vladajuće stranke; u kojoj su državni mediji, kao i privatne televizije u vlasništvu oligarha, bili samo produžena ruka Vučića, a isto je važilo i za tužilaštvo, policiju, obavještajnu službu i sudove, sve do Ustavnog suda.
Ko vjeruje da studentska lista nema program, vara se.
Taj dokument, naime, obuhvata više od 50 gusto kucanih stranica.
A evropskim partnerima Srbije neće se dopasti baš sve što u njemu piše".
U listu Handelsblat može da se pročita članak pod naslovom „Obračun sa autokratom":
„Studentska lista sada želi da formira ekspertsku vladu.
Međutim, nedostaje joj jasan lider sa ličnim mandatom koji bi određivao pravac djelovanja.
To bi moglo da postane problem ako se pojedine grupe unutar pokreta upuste u međusobne borbe oko političkog kursa.
Za sada, međutim, preovladava olakšanje zbog toga što još jedan autokrata u Evropi više nema odlučujuću riječ".
Noje cirher cajtung (NZZ) donosi dva teksta o toj temi.
Prvi je objavljen pod naslovom: „Srbija bira nepredvidiv novi početak": „Vučić i njegovi odani saradnici bili su na vlasti gotovo deceniju i po.
Duboko su ukorijenjeni u starom sistemu, čiji korijeni sežu do raspada Jugoslavije, balkanskih ratova i vladavine Slobodana Miloševića.
Samo ako studentima i njihovim saveznicima pođe za rukom da razbiju stare mreže političkih i ličnih veza, moći će da ostvare svoja obećanja o okončanju nepotizma i jačanju pravne države, obrazovnog sistema i sistema socijalne zaštite".
Zaključak teksta glasi: „Sada je važno nastojati da se razumije šta Srbija zaista želi, umjesto da se u nju projektuju sopstvene predstave".
U drugom tekstu švajcarskog lista o Srbiji može se, između ostalog, pročitati i ovo: „U kom će se pravcu kretati nova vlada kada je riječ o politici prema Evropskoj uniji, podjednako je neizvjesno kao i to ko će je sačinjavati.
Još nije poznato ni ko će preuzeti funkciju premijera.
Izbor se očekuje u narednim nedjeljama.
Opozicioni pokret, organizovan na načelima neposredne demokratije, iz taktičkih razloga do sada nije otkrivao svoje karte.
Sada, kada je preuzeo odgovornost za upravljanje državom, to će morati da se promijeni.
To, međutim, nosi i opasnost od rascjepa".
Dnevni list Berliner cajtung (BZ) posvećuje pažnju i odnosu Studentske liste prema Kosovu: „Kada je riječ o Kosovu, suštinski se vjerovatno neće mnogo toga promijeniti.
Srdanović je naglasio da je stav prema Kosovu određen srpskim Ustavom, prema kojem je ta teritorija deo Srbije.
Ipak, moglo bi da dođe do promene tona".
Slijedi i analiza nove konfiguracije političke mape Srbije: „Studenti su dokazali da se na izborima može pobijediti sistem koji naizgled djeluje neuništivo.
Međutim, aparat koji je Srpska napredna stranka izgradila tokom 14 godina neće nestati poslije jedne izborne večeri.
A Vučić, sa oko 104 poslanička mjesta, ostaje najmoćniji lider opozicije kakvog je Srbija ikada imala".
Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) donosi nekoliko tekstova o ishodu izbora u Srbiji.
U prvom se kaže da je Vučić bio uvjeren da ga ne može snaći Orbanova sudbina: „Za veliku većinu birača izbori su bili referendum o pitanju da li Vučić treba i dalje da vlada ili ne.
Odgovor je bio nedvosmislen: ne treba.
Vjerovatno ni sam Vučić nije očekivao takav odgovor.
Još poslije izbornog poraza svog prijatelja Viktora Orbana u aprilu, u uskom krugu ljudi u Beogradu izražavao je optimizam: Orban je zanemario provinciju, ali on neće napraviti istu grešku, pa ga neće zadesiti ista sudbina".
Dopisnik istog lista iz Brisela analizira odnos Evropske narodne partije kao porodice konzervativnih partija prema porazu naprednjačkog lidera u Srbiji: „U međuvremenu je upadljivo ćutao predsjednik Evropske narodne partije (EPP) Manfred Veber.
Političar Hrišćansko-socijalne unije (CSU) nije se oglašavao povodom izbora i nalazi se u nezgodnom položaju.
U septembru 2025. pokrenuo je postupak provjere protiv SNS-a, prije svega zbog Vučićevih autokratskih tendencija.
SNS je pridružena članica te evropske stranačke porodice.
Veber je najavio da će o ishodu postupka izvijestiti tek nakon parlamentarnih izbora.
Međutim, EPP sada gotovo da nema mogućnost da postupi ispravno: bilo bi teško obrazložiti oslobađanje SNS-a od optužbi, dok bi isključenje ili suspenzija djelovali oportunistički".
U tekstu „Srpski demokratski eksperiment" Frankfurter algemajne cajtung donosi još jednu analizu: „Među najvažnijim zadacima u predstojećem periodu biće reforma državne televizije RTS.
Da li će ona ubuduće moći da izvještava nezavisno ili će samo biti usmjerena prema drugačijoj političkoj liniji, biće svojevrstan lakmus-test.
Odnos studenata prema kritici, na primjer prema nacionalističkim tiradama na pojedinim studentskim skupovima, nije uvijek odavao sigurnost i političku zrelost.
Ni u spoljnoj politici još nije jasno u kom će se pravcu Srbija kretati.
Ako EU sada Srbiji prostre crveni tepih, uskoro bi mogla da ustanovi da većina Srba uopšte ne želi da zakorači na njega".
A Tagescajtung (taz) iz Berlina zaključuje: „Svjesno odstupanje od dosadašnje stranačke politike, koje se ovdje nastojalo postići, pokazuje da demokratija nije samo izborni postupak već i zajednička praksa.
U to sam mogao da se uvjerim tokom brojnih posjeta plenumu Filološkog fakulteta u prvoj polovini 2025. godine: različiti predlozi za diskusiju iznošeni su pomoću različitih znakova rukama, dnevni red dosledno je poštovan, a nadležnosti su bile jasno raspodijeljene.
Izborni program studenata, na više od 1.200 stranica naučno zasnovanog sadržaja, svjedoči o tome: ovaj pokret tačno zna šta radi".
U elektronskom izdanju nedjeljnika Cajt (ZEIT Online) objavljen je tekst pod naslovom „Ova pobjeda pripada srpskoj omladini".
U tekstu se kaže da je Aleksandar Vučić pokušao da zastraši mlade ljude: teško naoružanim policijskim jedinicama i huliganima spremnim na nasilje.
„Pa ipak, pobijedila je demokratija“, poentira autor teksta Ulrih Ladurner.
On upoređuje zbivanja u drugim evropskim zemljama sa onim u Srbiji i kaže: „U svijetlu nasilja među mladima kojem smo posljednjih dana i nedjelja svjedočili na ulicama evropskih gradova, nenasilje srpske omladine predstavlja vijest koja uliva nadu.
Mladi su mirnim putem zbacili s vlasti autoritarnog vladara“.
U tekstu se primjećuje da moćne članice Evropske unije nisu pomogle studentskom pokretu: „Evropske vlade, kojima su puna usta demokratije nisu pomogle mladima.
Godinama su ukazivale počast Aleksandru Vučiću.
Na spisku njegovih „prijatelja“ nalaze se francuski predsjednik Emanuel Makron, njemački kancelari Angela Merkel i Olaf Šolc, pa sve do Ursule fon der Lajen“.
Potom se u tekstu nabraja niz poslova koje su spomenuti političari sklapali sa Vučićem pa nisu marili za činjenicu da je Vučić „postepeno pretvarao Srbiju u svoj posjed, u carstvo u kojem se sluša isključivo njegova riječ“.
Autor naglašava da je na početku Vučićeve vladavine većina ljudi bila za ulazak Srbije u Evropsku uniju, a da je to danas manjina.
„Ko god je tokom protekle dvije godine pitao studente šta misle o Evropskoj uniji, uglavnom je zauzvrat dobijao samo slijeganje ramenima.
Potom bi uslijedila napomena da su zahtjevi pokreta, zapravo, u potpunosti evropski: vladavina prava, demokratija, ljudska prava.
Može se reći i ovako: u Srbiji je pobijedio jedan evropski pokret koji nema nikakve veze s Evropskom unijom, onakvom kakva je danas.
Zato sada niko ne bi trebalo da tvrdi da su izbori u Srbiji pobjeda Evrope".
Autor na kraju kaže, da su uprkos svemu tome dva pokreta u samo nekoliko mjeseci zbacila autoritarne vladare – Orbana u Mađarskoj i Vučića u Srbiji.
„To bi trebalo da imaju na umu svi koji neprestano govore o neizbježnom propadanju demokratije“.
