Profesor Ekonomskog fakulteta i kandidat Studentske liste Dejan Šoškić ocenio je da je urušavanje Alta banke posledica ozbiljnih propusta Narodne banke Srbije i drugih institucija, ali da taj slučaj ne ugrožava… Ceo tekst
Profesor Ekonomskog fakulteta i kandidat Studentske liste Dejan Šoškić ocenio je da je urušavanje Alta banke posledica ozbiljnih propusta Narodne banke Srbije i drugih institucija, ali da taj slučaj ne ugrožava stabilnost bankarskog sektora.
U razgovoru za TV Nova S upozorio je da su javna preduzeća i lokalne samouprave držali novac u banci čiji je vlasnik, kako je rekao, morao da bude predmet detaljnijih provera.
„Naš finansijski sektor nije ugrožen. Dakle, ne treba da koristimo opise za stanje u kome se nalazimo koji ne odgovaraju realnosti“, rekao je Šoškić, navodeći da je Alta banka imala oko tri odsto ukupne aktive bankarskog sektora Srbije.
„to nije crvena lampica nego crveni reflektor“
Govoreći o odgovornosti institucija, ocenio je da je NBS napravila ozbiljan propust kada je dozvolila vlasniku menjačnice da kupi banku.
Kako je Alta od menjačnice postala banka pročitajte ovde.
Komentarišući navode o velikim količinama gotovine u trezoru Alta banke, ocenio je da je to ozbiljan signal za uzbunu.
„To nije crvena lampica, to je crveni reflektor! Velika količina keša znači da nešto nije u redu, tako banka ne radi“, rekao je on, objašnjavajući da banke depozite koriste za odobravanje kredita, a ne da ih čuvaju u gotovini.
Šoškić je posebno kritikovao odluke javnih preduzeća i lokalnih samouprava da sredstva drže u Alta banci.
„Sad imate Grad Novi Sad, Grad Beograd, Aerodrom Beograd, Elektrodistribuciju… Pa na šta to liči? Tu se, znači, lančano praktično pljačka novac poreskih obveznika na različitim nivoima kroz javna preduzeća“, rekao je.
Dodao je da vlasnik banke ne može da raspolaže njenom imovinom kao ličnom imovinom, niti da ulazi u trezor i iznosi novac.
U međuvremenu su se objavom o Poštanskoj štedionici oglasili i studenti.
Situacija u Poštanskoj štedionici nije alarmantna
Osvrnuvši se na zahteve da se preispita poslovanje Poštanske štedionice, Šoškić je naglasio da se njena pozicija nikako ne može porediti sa slučajem Alta banke.
Objasnio je da je Poštanska štedionica pretrpela nagli odliv novca zbog postupaka lica povezanih sa bivšim vlastima.
Poštanska štedionica sama je zatražila nadzor Narodne banke Srbije zbog „negativnih vesti i insinuacija u javnosti kojima se dovodi u pitanje poslovanje i likvidnost“, ovde su detalji.
„Ona je imala štete zbog toga što su ljudi iz neke sfere koja potencijalno može biti kriminogena, odlučili da u trenucima panike, kada su njihovi mentori izgubili na izborima, odlučili su da podižu jako velike iznose sredstava. Dakle, to je jedan likvidnosni udar“, rekao je Šoškić.
Ipak, podvukao je da je kapitalna osnova banke zdrava i da su mehanizmi zaštite već aktivirani.
„Potpuno je druga stvar kapitalizovanost, dakle stabilnost banke. Za taj likvidnosni udar rešenja su već na mestu, dakle situacija u Poštanskoj štedionici nije ni izbliza alarmantna. S druge strane, imate normalnu bankarsku aktivu i ono što je ključno, imate vlasnika koji je tu spreman da eventualno i kapitalno podrži, eventualno dokapitalizaciju i stabilizaciju“, istakao je Šoškić, dodajući da su instrumenti likvidnosti već stavljeni u dejstvo.
„Da je tužilaštvo radilo svoj deo posla kako treba, mnogi od ovih ljudi, ne samo vlasnik te banke, nego i ovi deponenti koji su podizali novac iz Poštanske štedionice i ugrozili njenu likvidnost, u situaciji njihovog procesuiranja mogli su da dobiju privremenu meru zamrzavanja imovine i ne bi mogli da utiču na smanjenje likvidnosti ove dve institucije“, ocenio je.
stabilnost dinara i NIS
Govoreći o stabilnosti dinara, ocenio je da nema razloga za paniku, navodeći da Srbija ima dovoljno deviznih rezervi i da NBS raspolaže instrumentima za očuvanje kursa.
Osvrnuo se i na pregovore o NIS-u, ističući da bi voleo da Srbija ima nacionalnu naftnu kompaniju u dominantnom državnom vlasništvu.
„Ja ne bih dugoročno odustao od ideje da se ta kompanija povrati u naše vlasništvo“, rekao je Šoškić.
Mađarski MOL dobio je licencu američkog OFAC za pripremu preuzimanja NIS-a.
kandidat za mandatara?
Rekao je i da bi ozbiljno razmotrio mogućnost da postane mandatar za sastav nove vlade ukoliko bi ga studenti predložili nakon demokratskog procesa izbora kandidata.
„Ako bi to bio predlog koji je posledica jednog demokratskog procesa u kome ima više kandidata i ako studenti dođu do zaključka da nekog kandidata žele na mesto mandatara, ja mislim da bi takav kandidat onda trebalo zaista ozbiljno da razmotri tu mogućnost“, rekao je.
