Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa) je danas u svom obraćanju na Diplomatskom forumu o proširenju EU u organizaciji Juronjuza (Euronews EU Enlargement Summit 2026) objasnio zašto je to proširenje… Ceo tekst
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa) je danas u svom obraćanju na Diplomatskom forumu o proširenju EU u organizaciji Juronjuza (Euronews EU Enlargement Summit 2026) objasnio zašto je to proširenje investicija, a ne teret, navodeći primere 26 miliona radnih mesta otvorenih od 2004. godine, kao i nastojanje Crne Gore da postane članica do 2028. godine.
„U današnjem, neizvesnom svetu, proširenje služi istoj svrsi – jačanju Evrope kao geopolitičkog aktera, otporne ekonomske sile i snage koja promoviše mir, rekao je Košta i dodao da proširenje nije samo pitanje jačanja Evropske unije“, rekao je Košta.
„Ono podrazumeva i ispunjavanje težnji miliona Evropljana koji su izabrali demokratiju, slobodu i saradnju. Ovi napori, kao i teške reforme koje sprovode, zaslužuju našu solidarnost i političku posvećenost“, dodao je on.
„Proširenje nije teret kojim treba upravljati, već investicija u naš zajednički prosperitet“, rekao je Košta i dodao da proces pristupanja mora da ostane pravičan, dosledan i zasnovan na zaslugama, dok se Evropska unija priprema da, uz ambiciju i odgovornost, primi nove članice, jer, pristupanje nije samo usklađivanje zakonodavstva i institucija.
Reč je takođe o izgradnji poverenja, rešavanju sporova diplomatskim putem i u duhu dobre volje, kao i o stvaranju budućnosti u kojoj saradnja zamenjuje nepoverenje i podele. Prevazilaženje nasleđa prošlosti ključni je preduslov za integraciju u Evropsku uniju.
Ambicija za pristupanje Evropskoj uniji mora pomoći u prevazilaženju istorijskih nesporazuma, odbacivanju nacionalističke retorike i podsticanju zemalja da krenu ka istinskoj saradnji.
Iskustvo Evrope pokazuje da proširenje donosi korist svima nama, ocenio je Košta i dodao da je proširenje iz 2004. godine jasan je primer toga. Od tada se Uniji pridružilo više od 100 miliona ljudi, a zajednička ekonomija porasla je za više od 2 biliona evra.
Ekonomije zemalja iz Centralne i Istočne Evrope, koje su se pridružile pre 22 godine, više su nego udvostručile svoju veličinu. Nove države članice doprinele su otvaranju 26 miliona radnih mesta, od čega više od šest miliona u njihovim sopstvenim zemljama.
Ovi podaci pokazuju da proširenje nije teret kojim treba upravljati, već investicija u naš zajednički prosperitet. Ono stvara prilike za građane i preduzeća širom Unije, širi naša tržišta, jača naš socijalni model i povećava našu sposobnost da odgovorimo na globalne potrese.
Međutim, koristi od proširenja ne bi trebalo da počnu tek na dan pristupanja. Tokom procesa pristupanja, mi već približavamo zemlje kandidate Evropskoj uniji putem postepene integracije, što donosi vidljive koristi za sve.
„Na Zapadnom Balkanu, Plan rasta i druge evropske inicijative pružaju podršku investicijama, ekonomskom približavanju i tešnjoj integraciji sa Jedinstvenim tržištem“, rekao je Košta.
Napredak obuhvata učešće u Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA), poboljšanja na graničnim prelazima, jače transportne veze, digitalne inicijative i niže troškove rominga. Ovi napori daju opipljive rezultate.
U oktobru je EU održala konferencije o pristupanju sa Crnom Gorom, Albanijom, Ukrajinom i Moldavijom, što predstavlja dalji napredak u njihovim procesima pristupanja. Crna Gora i Albanija su privremeno zatvorile dodatna pregovaračka poglavlja, dok su Ukrajina i Moldavija otvorile pregovore o novim klasterima, podsetio je Košta.
Crna Gora uskoro privremeno zatvara još jedno pregovaračko poglavlje, čime se ova zemlja približava završetku pregovora u svim poglavljima. Predstoji još posla, ali uveren sam da Crna Gora može da ostvari rezultate. Spremni smo da nastavimo da pružamo podršku Crnoj Gori dok ona završava preostale poslove.
„Verujem da Crna Gora može biti 28. član do 2028. godine“, rekao je Košta.
Košta je za Srbiju rekao da nedavni izbori odražavaju želju njenih građana da izgrade snažnije, pravednije i odgovornije društvo.
„Ove težnje su u potpunosti usklađene sa procesom pristupanja Evropskoj uniji. Evropska unija je spremna da pruži podršku novoj vladi Srbije na njenom evropskom putu, sa posebnim fokusom na vladavinu prava, slobodu medija i borbu protiv korupcije“, rekao je Košta.
Takođe „verujem da Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, kao i Kosovo, mogu da ostvare dodatni napredak i ubrzaju neophodne reforme na svom putu ka članstvu u EU. O ovome, kao i o drugim pitanjima, razgovaraćemo sa svim liderima Zapadnog Balkana za tri nedelje, na četvrtom samitu EU – Zapadni Balkan koji će biti održan tokom mog mandata“, dodao je on.
Prema njegovim rečima, Moldavija i Ukrajina su takođe imale koristi od bliže saradnje sa Evropskom unijom, uključujući liberalizaciju viznog režima, niže troškove rominga, energetsku podršku i ulaganja u infrastrukturu.
Ove mere su ojačale otpornost obe zemlje i približile njihove građane i privrede Evropskoj uniji. Taj napredak je posebno značajan u slučaju Ukrajine, koja se već skoro pet godina suočava sa ruskim agresorskim ratom.
Kada je reč o Moldaviji, napredak ostvaren u sprovođenju reformi, kao i snažna posvećenost zemlje usklađivanju sa pravnim tekovinama Evropske unije, znače da će ona moći brzo da napreduje na svom putu ka članstvu, nakon što budu otvoreni svi pregovarački klasteri.
