Sve vesti
Foto iz članka: Dnevni list DanasKošta: EU je spremna da podrži novu vladu Srbije na evropskom putu
Šta navode mediji
Parlamentarni izbori u Srbiji održani su 25. oktobra 2026. godine, uz ponovljeno glasanje na 53 biračka mesta.
Ovo navodi jedan izvor
Forbes Srbija, 4. nov, 07:00 (otvara se u novom prozoru)
Parlamentarni izbori u Srbiji 25. oktobra 2026. godine označili su početak nove političke faze. Nakon ponovljenog glasanja na 53 biračka mjesta, lista „Studenti pobeđuju“ osvojila je 53,01 odsto glasova, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ dobila 38,98 odsto. Prema obračunu raspodjele mandata na osnovu svih obrađenih biračkih mjesta, studentska lista ima 140 od ukupno 250 mandata.
Lista „Studenti pobeđuju“ osvojila je 53,01 odsto glasova, a lista „Aleksandar Vučić, Ujedinjena Srbija“ 38,98 odsto.
Ovo navodi jedan izvor
Parlamentarni izbori u Srbiji 25. oktobra 2026. godine označili su početak nove političke faze. Nakon ponovljenog glasanja na 53 biračka mjesta, lista „Studenti pobeđuju“ osvojila je 53,01 odsto glasova, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ dobila 38,98 odsto. Prema obračunu raspodjele mandata na osnovu svih obrađenih biračkih mjesta, studentska lista ima 140 od ukupno 250 mandata.
Prema obračunu raspodele mandata, studentska lista ima 140 od ukupno 250 mandata u parlamentu.
Ovo navodi jedan izvor
Parlamentarni izbori u Srbiji 25. oktobra 2026. godine označili su početak nove političke faze. Nakon ponovljenog glasanja na 53 biračka mjesta, lista „Studenti pobeđuju“ osvojila je 53,01 odsto glasova, dok je lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ dobila 38,98 odsto. Prema obračunu raspodjele mandata na osnovu svih obrađenih biračkih mjesta, studentska lista ima 140 od ukupno 250 mandata.
Realni rast BDP-a u Srbiji u 2025. godini iznosio je 2,1 odsto, prema Republičkom zavodu za statistiku.
Ovo navodi jedan izvor
Prema Republičkom zavodu za statistiku, realni rast BDP-a u 2025. godini iznosio je 2,1 odsto. Najnovija preliminarna procjena RZS-a, objavljena 2. novembra 2026, pokazuje da je privreda u trećem kvartalu ove godine porasla za četiri odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Preliminarna procena RZS-a objavljena 2. novembra 2026. pokazuje da je privreda u trećem kvartalu 2026. porasla četiri odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Ovo navodi jedan izvor
Prema Republičkom zavodu za statistiku, realni rast BDP-a u 2025. godini iznosio je 2,1 odsto. Najnovija preliminarna procjena RZS-a, objavljena 2. novembra 2026, pokazuje da je privreda u trećem kvartalu ove godine porasla za četiri odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Prema procenama MMF-a iz juna 2026, javni dug Srbije na kraju 2025. iznosio je 44,8 odsto BDP-a, a neto priliv stranih direktnih investicija 2,6 odsto BDP-a.
Ovo navodi jedan izvor
Prema procjenama Međunarodnog monetarnog fonda iz juna 2026, javni dug Srbije na kraju 2025. iznosio je 44,8 odsto BDP-a, dok je neto priliv stranih direktnih investicija bio ekvivalentan 2,6 odsto BDP-a.
Evropska banka za obnovu i razvoj projektovala je rast srpske privrede od 3,1 odsto za 2026. i 3,8 odsto za 2027. godinu.
Ovo navodi jedan izvor
Evropska banka za obnovu i razvoj projektovala je rast od 3,1 odsto za 2026. i 3,8 odsto za 2027. godinu. Ove projekcije ukazuju na očekivani oporavak investicione aktivnosti, ali predstavljaju procjene, a ne garantovane rezultate.
Ukupna robna razmjena Srbije u 2025. godini iznosila je približno 74,9 milijardi evra, a zemlje EU učestvovale su sa 58,3 odsto, prema konačnim podacima RZS-a.
Ovo navodi jedan izvor
Srbija ima značajnu prednost u ovom segmentu. Prema konačnim podacima RZS-a, ukupna robna razmjena Srbije u 2025. godini iznosila je približno 74,9 milijardi evra. Zemlje Evropske unije učestvovale su sa 58,3 odsto u ukupnoj robnoj razmjeni.
Program „Skok u budućnost, Srbija 2027“ obuhvata 323 projekta ukupne najavljene vrednosti 17,8 milijardi evra, što predstavlja širi investicioni program države, ne trošak same izložbe.
Ovo navodi jedan izvor
Program „Skok u budućnost – Srbija 2027“ obuhvata 323 projekta ukupne najavljene vrijednosti 17,8 milijardi evra. Taj iznos ne predstavlja trošak same izložbe, već širi investicioni program države.
Fiskalni savet Srbije procenio je u junu 2026. da bi troškovi EXPO-a i povezanih projekata mogli dostići 3,4 milijarde evra.
Ovo navodi jedan izvor
Fiskalni savjet Srbije je u junu 2026. procijenio da bi troškovi EXPO-a i povezanih projekata mogli dostići 3,4 milijarde evra. Upravo zbog toga neophodno je razlikovati ulaganja u samu manifestaciju od ulaganja u infrastrukturu koja bi trebalo da ima dugoročnu upotrebnu vrijednost.
Košta je izjavio da je Evropska unija spremna da pruži podršku novoj vladi Srbije na njenom evropskom putu, sa posebnim fokusom na vladavinu prava, slobodu medija i borbu protiv korupcije.
Ovo navodi jedan izvor
Danas, 3. nov, 17:23 (otvara se u novom prozoru)
„Ove težnje su u potpunosti usklađene sa procesom pristupanja Evropskoj uniji. Evropska unija je spremna da pruži podršku novoj vladi Srbije na njenom evropskom putu, sa posebnim fokusom na vladavinu prava, slobodu medija i borbu protiv korupcije“, rekao je Košta.
Košta je na Diplomatskom forumu o proširenju EU (Euronews EU Enlargement Summit 2026) ocenio da proširenje nije teret, već investicija u zajednički prosperitet, i naveo primer 26 miliona radnih mesta otvorenih od proširenja 2004. godine.
Ovo navodi jedan izvor
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta (Costa) je danas u svom obraćanju na Diplomatskom forumu o proširenju EU u organizaciji Juronjuza (Euronews EU Enlargement Summit 2026) objasnio zašto je to proširenje investicija, a ne teret, navodeći primere 26 miliona radnih mesta otvorenih od 2004. godine, kao i nastojanje Crne Gore da postane članica do 2028. godine. „U današnjem, neizvesnom svetu, proširenje služi istoj svrsi – jačanju Evrope kao geopolitičkog aktera, otporne ekonomske sile i snage koja promoviše mir, rekao je Košta i dodao da proširenje nije samo pitanje jačanja Evropske unije“, rekao je Košta. „Ono podrazumeva i ispunjavanje težnji miliona Evropljana koji su izabrali demokratiju, slobodu i saradnju. Ovi napori, kao i teške reforme koje sprovode, zaslužuju našu solidarnost i političku posvećenost“, dodao je on. „Proširenje nije teret kojim treba upravljati, već investicija u naš zajednički prosperitet“, rekao je Košta i dodao da proces pristupanja mora da ostane pravičan, dosledan i zasnovan na zaslugama, dok se Evropska unija priprema da, uz ambiciju i odgovornost, primi nove članice, jer, pristupanje nije samo usklađivanje zakonodavstva i institucija. Reč je takođe o izgradnji poverenja, rešavanju sporova diplomatskim putem i u duhu dobre volje, kao i o stvaranju budućnosti u kojoj saradnja zamenjuje nepoverenje i podele. Prevazilaženje nasleđa prošlosti ključni je preduslov za integraciju u Evropsku uniju. Ambicija za pristupanje Evropskoj uniji mora pomoći u prevazilaženju istorijskih nesporazuma, odbacivanju nacionalističke retorike i podsticanju zemalja da krenu ka istinskoj saradnji. Iskustvo Evrope pokazuje da proširenje donosi korist svima nama, ocenio je Košta i dodao da je proširenje iz 2004. godine jasan je primer toga. Od tada se Uniji pridružilo više od 100 miliona ljudi, a zajednička ekonomija porasla je za više od 2 biliona evra. Ekonomije zemalja iz Centralne i Istočne Evrope, koje su se pridružile pre 22 godine, više su nego udvostručile svoju veličinu. Nove države članice doprinele su otvaranju 26 miliona radnih mesta, od čega više od šest miliona u njihovim sopstvenim zemljama.
Košta je izjavio da veruje da Crna Gora može biti 28. članica EU do 2028. godine.
Ovo navodi jedan izvor
„Verujem da Crna Gora može biti 28. član do 2028. godine“, rekao je Košta.
Uz svaki navod stoje mediji koji ga prenose; navod iz jednog izvora nosi ime tog medija. Slaganje medija nije nezavisna potvrda događaja.
Razlikuje se
U ovoj analizi nisu utvrđene razlike u navodima.