Iskustva stanara pokazuju da se parking mesta u stambenim blokovima smenjuju u gotovo matematički preciznim ciklusima i da je posle 9 sati uveče gotovo nemoguće parkirati se Građani misle da se koren ovog problema krije… Ceo tekst
Iskustva stanara pokazuju da se parking mesta u stambenim blokovima smenjuju u gotovo matematički preciznim ciklusima i da je posle 9 sati uveče gotovo nemoguće parkirati se
Građani misle da se koren ovog problema krije u povećanom broju automobila i naseljima koja nisu projektovana da podrže današnju situaciju
Potraga za slobodnim parking mestom u Beogradu pretvorila se u pravu lutriju i svakodnevnu borbu živaca. Povratak sa posla za hiljade stanara beogradskih naselja umesto odmora donosi novu vrstu stresa.
Upravo o ovom problemu potegla se diskusija na društvenoj mreži "Redit" gde se građani Beograda nisu suzdržavali da iznesu svoje frustracije i pokažu svoje nezadovoljstvo.
"Već mesecima unazad sve više gubim mogućnost da nađem parking mesto u sopstvenom naselju gde živim, toliko nema mesta da su ljudi krenuli da parkiraju po travi, po livadi, po zemlji, da zatvaraju prolaze... Niko ne može nigde da stane, dešava se vrlo često da moram auto da ostavim u drugi kraj pored, gde takođe vrlo teško nađem parking. Više goriva i vremena izgubim tražeći parking nego u putu koji sam išao da obavim", svedoči jedan stanovnik Rakovice.
Da situacija nije ništa bolja ni u drugim naseljima na periferiji, svedoči i Beograđanka koja se privremeno preselila u Mirijevo, gde je doživela potpuni krah od nemoći da ostavi auto na normalnom mestu:
"Mislila sam da je najteže naći parking u centru grada, a onda sam privremeno morala da se preselim u Mirijevo i shvatila da je centar raj za parkiranje! U Mirijevu se parkiraš bukvalno gde stigneš, gde god nađeš slobodno parče asfalta, zemlje, trotoara, ispred ulaza u zgradu, stepeništa... Jer regularnog mesta jednostavno nema! Jedno veče vrtela sam se od 23 sata do ponoći, na kraju sam počela da plačem! Samo sam želela da se parkiram i odem kući! Na kraju sam ostavila auto nasred zelene površine, više nisam imala kud, a ni živaca, nije me bilo briga da li ću sutradan tu da ga zateknem... Ujutru krećem na posao – cela poljana zauzeta!".
Problem sa parkiranjem nije stalan tokom celog dana, već ima svoju preciznu satnicu koja zadaje probleme velikom broju vozača.
Iskustva stanara pokazuju da se parking mesta u stambenim blokovima smenjuju u gotovo matematički preciznim ciklusima, pa je tako između 7 i 8 časova ujutru vreme kada se parking prazni i ostaje rasterećen sve do 8:30 i 9 časova kada dolazi novi talas ljudi koji eventualno radi u tom kraju.
"Onda se opet prazni kada ljudi odlaze sa posla u 17 časova i puni kada se vraćaju oko 18. Treći nalet je kada ljudi parkiraju po ulicama i sede u kolima, a to je kada dovode decu na treninge oko 8 ili 9 sati uveče", navodi jedan od korisnika.
I na Ceraku je slika gotovo identična: "Posle 18 jedva ima par praznih mesta, posle 21 sat nema uopšte - štaviše i zelene površine, trotoari ili proširenja ulica su popunjeni tako da gde ćeš ostaviti auto - više niko ne zna ako zakasni".
Međutim, dnevne obaveze u centru grada donose drugu vrstu agonije, gde kruženje po Vračaru i Dorćolu potpuno pomera planove vozača. Jedna majka podelila je svoje iskustvo iz samog centra:
"Centar grada i Vračar i sat i po kruženja! To mi je rekord! Ostavim decu u Gospodar Jovanovoj na čas slikanja, krenem do Vračara nešto da završim, imamo sat i po slobodno, pa da ih pokupim. Prvo, gužva kroz centar, a onda kruži, kruži, kruži... Imala sam još nekih obaveza po gradu, vidim već mi ističe vreme, neću stići... Odustajem od Vračara, krećem opet do Dorćola. Opet gužva kroz grad, novo kruženje i traženje parkinga... I ništa! Odustajem i od toga, pogledam na sat, prošlo je sat i po vremena! Vratim se po decu, ništa od obaveza nisam završila. Mogla sam do Subotice da stignem za to vreme, a ja sam se vozila po Vračaru i Dorćolu!"
Građani su svesni da se koren ovog problema krije u promeni stila života i promenjenim potrebama ljudi, gde sada imamo sve više situacija da su na jedan stan prijavljena po 2 ili više vozila, a naselja građena pre nekoliko decenija nisu projektovana za današnji broj automobila po domaćinstvu.
"Imam osećaj kao da je svako kupio po 4 auta, a i doselilo se mnogo novih ljudi… Samo ne znam odakle više", napisao je korisnik "Redita".
Obodni parkinzi, koji se predlažu kako bi rasteretili unutrašnjost naselja, nisu uvek praktično rešenje. Stanari ističu da im udaljenost od desetak minuta hoda predstavlja problem, posebno kada se vraćaju kući kasno uveče ili nose stvari.
"Pojedini obodni parkinzi su nepraktični jer su 10 minuta hoda daleko od stana, pa nam je neprihvatljivo da tamo ostavljamo vozila", navode u komentarima.
Koliko pešačenje do udaljenih parking mesta može da bude neprijatno i rizično, svedoči i primer iz Skojevskog naselja:
"U Skojevskom naselju, odnosno u Ulici Luke Vojvodića, parkiraju se jedni drugima na glavama, bukvalno! A kako je uvek sve zauzeto i prenatrpano, nekad stanem više stotina metara od zgrade i regularnog parkinga, maltene do onog puta koji se spušta niz Košutnjak. Najgore je kada je noć, pa još treba pored te šume da dopešačim do stana. Kad je kiša, to je tek katastrofa – kako se mnogi parkiraju na zelenim površinama, to blato razmažu po trotoaru i ulici, pa kad kreneš negde moraš da nosiš kaljače..."
Pritisnuti svakodnevnim haosom, pojedini vozači počinju da menjaju svoje navike, pitajući se da li auto uopšte više ima smisla za svakodnevne gradske relacije, pa su tako motori, skuteri i električni trotineti doživeli ekspanziju poslednjih godina u srpskoj prestonici.
"Auto mi je parkiran skoro cele godine, osim ako ne pada kiša, a svuda idem motorom. To mi je spasilo živce", kaže jedan Beograđanin.
Čuvanje automobila za posebne prilike je sve popularnije, dok se za posao koriste alternativni prevozi: "Iz Rakovice imaš voz koji te vozi do centra za 20 minuta. Meni auto služi samo za putovanja, izlete i nabavke. Ne bih ga se odrekao jer je zgodno imati opciju, ali ga ne vozim svakodnevno po gradu".
Ipak, većina Beograđana se slažu oko jedne stvari: automobil koji bi trebalo da služi za lakši prevoz od tačke A do tačke B, trenutno je za mnoge postao najveći izvor svakodnevnog stresa i kradljivac vremena. Dok se zgrade zidaju, a obim saobraćaja raste, vozačima ostaje jedino da biraju između dva zla - ili da sate gube u kruženju i pešače kroz mrak i blato, ili da ključeve od auta zauvek okače o klin i presednu na trotinet ili gradski voz.
