Globalno tržište rada suočava se s ogromnim promenama. Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o budućnosti rada, objavljenom prošle godine, do 2030. godine širom sveta bi zbog veštačke inteligencije i povezanih… Ceo tekst
Globalno tržište rada suočava se s ogromnim promenama. Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o budućnosti rada, objavljenom prošle godine, do 2030. godine širom sveta bi zbog veštačke inteligencije i povezanih procesa automatizacije moglo da nestane oko 92 miliona radnih mesta ili da se ona znatno promene.
Istovremeno, trebalo bi da bude otvoreno oko 170 miliona novih radnih mesta. Zbog toga mnoge kompanije imaju velika očekivanja od veštačke inteligencije: ona bi trebalo da ubrza procese, smanji troškove i tako poveća efikasnost.
Međutim, neke kompanije već počinju da se povlače. Pošto su već uložile mnogo vremena i novca u nastojanju da što šire uvedu veštačku inteligenciju, sada sve više pažnje posvećuju pitanjima njene stvarne koristi, tekućih troškova i rizika.
Visokospecijalizovana veštačka inteligencija za jednostavne poslove
Ekstreman primer je globalna konsultantska kompanija Akcentur (Accenture). Prema sopstvenim podacima, Akcentur je u razvoj sektora za obradu podataka i veštačku inteligenciju ciljano uložio ukupno tri milijarde dolara. Za dodatno obrazovanje zaposlenih godišnje je, kako se navodi, izdvajano više od milijardu dolara, a znatan deo tog novca odlazio je na specijalizovane obuke za rad s veštačkom inteligencijom.
Akcentur navodno sprovodi naročito agresivnu strategiju uvođenja veštačke inteligencije: unapređenje na rukovodeće pozicije mogu da očekuju samo zaposleni koji redovno koriste interne alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji.
Međutim, takav ogroman pritisak doveo je do toga da zaposleni koriste skupe alate čak i za relativno jednostavne zadatke, kako bi ispunili zahteve u pogledu njihove upotrebe. To je, na primer, podrazumevalo izradu prezentacija na osnovu tekstualnih dokumenata, sažimanje izveštaja ili jednostavno programiranje.
„Pre nekoliko godina aplikacije su bile relativno jeftine jer se, uslovno rečeno, plaćalo podacima“, objašnjava Ana Sofi Majer, profesorka digitalnog rada na Univerzitetu Ludvig Maksimilijan u Minhenu.
„Međutim, to se iz temelja promenilo. Veštačka inteligencija postaje sve bolja, pa su troškovi licenci za visokospecijalizovane modele znatno porasli.“
Za korišćenje ovih alata često je potrebno kupovati skupe tokene, jedinice koje se koriste za obradu podataka u sistemima veštačke inteligencije. Tako je i u Akcenturu. Tamo su troškovi doslovno eksplodirali, zbog čega je kompanija sada povukla ručnu kočnicu.
Ubuduće će svaki zaposleni za aplikacije veštačke inteligencije imati na raspolaganju budžet od svega 29 dolara mesečno. Za sve troškove iznad tog iznosa biće neophodno prethodno odobrenje rukovodstva kompanije.
Umesto veće efikasnosti – dodatni posao
Međutim, troškove nisu povećavali samo skupi alati veštačke inteligencije koji su korišćeni za jednostavne zadatke. Često su nastajali i sadržaji generisani veštačkom inteligencijom koji su na prvi pogled delovali profesionalno, ali su se pri detaljnijoj proveri pokazivali kao površni ili netačni, odnosno nisu donosili gotovo nikakva nova saznanja.
Umesto da uštede vreme, zaposleni su dobijali znatnu količinu dodatnog posla. Morali su da temeljno provere informacije koje je generisala veštačka inteligencija, isprave greške i dovedu rezultate u upotrebljivo stanje. Ova pojava, koja je uočena i u mnogim drugim kompanijama, postala je poznata pod nazivom „workslop“, odnosno nekvalitetan sadržaj generisan veštačkom inteligencijom koji drugima stvara dodatni posao.
Na ovaj problem nedavno je ukazao i Rajan Roslanski, jedan od potpredsednika upravnog odbora softverskog giganta Majkrosofta (Microsoft), na svom javno dostupnom nalogu na društvenoj mreži LinkedIn.
„Đubre koje stvara veštačka inteligencija ne postoji samo na društvenim mrežama. Ima ga i u svakodnevnom radu. Neko mi je poslao dokument za koji je bilo očigledno da ga je generisala veštačka inteligencija. Pročitao sam ga i shvatio da je sve u njemu nastalo na taj način, zatim sam zatražio od svog alata veštačke inteligencije da ga sažme i na kraju nisam pronašao ništa što bi donelo bilo kakvu novu ideju... To je začarani krug.“
Stručnjakinja za veštačku inteligenciju Ana Sofi Majer u ovom kontekstu govori o problematičnoj „homogenizaciji sadržaja“. Alati veštačke inteligencije mogu biti veoma korisni za jednostavno sažimanje tekstova ili rutinske zadatke koji ne zahtevaju kreativnost, objašnjava profesorka.
„Ali kada je reč o preporukama za dalje postupanje ili tumačenju stvari, to i dalje mora da radi čovek kako bi se stvorila dodatna vrednost, došlo do novih saznanja i izbeglo gubljenje konkurentske prednosti.“
Da li veštačka inteligencija čak zaglupljuje zaposlene?
Istraživači tržišta rada ukazuju na još jedan problem koji bi dugoročno mogao da se pojavi: gubitak stručnog znanja. „Prepuštanje razmišljanja drugima vodi kognitivnom propadanju“, upozorava, između ostalih, Erik So sa Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT).
Ako se zaposleni previše oslanjaju na sadržaje koje generiše veštačka inteligencija, njihove sopstvene stručne sposobnosti mogle bi da oslabe.
„To je zaista velika opasnost“, kaže i Ana Sofi Majer, „jer veštačka inteligencija stalno stvara utisak da je čovek u pravu. Zbog toga nije podstaknut da preispituje stvari. Naravno, alati veštačke inteligencije postaju sve bolji. A čovek onda, prirodno, postaje veoma komotan.“
Problem je još ozbiljniji kada se netačne informacije ne provere, već se uključe u interne procese, a zatim nastave da se šire unutar kompanije. „Jednostavno moramo da shvatimo da veštačka inteligencija greši. A odgovornost za rezultat uvek ostaje na čoveku.“
Veštačka inteligencija kao ubica motivacije?
Još jedan problem s kojim se suočavaju mnoge kompanije jeste to što se zaposleni često nedovoljno uključuju u proces uvođenja veštačke inteligencije. „Kada uvedem alat veštačke inteligencije prilagođen potrebama svoje kompanije, zavisim od toga da mi zaposleni pomognu da ga obučim“, objašnjava Ana Sofi Majer.
Međutim, to izaziva i brojne strahove, „na primer, da zaposleni pomisle: ’Čoveče, ako sada pomognem u obučavanju ovih alata veštačke inteligencije, možda ću za nekoliko godina sam sebi postati suvišan.’“ Majer objašnjava da je u nekim kompanijama i sama bila svedok toga da su zaposleni čak namerno unosili netačne informacije, plašeći se da bi ih alat veštačke inteligencije jednog dana mogao učiniti nepotrebnim.
Nedavno su pažnju privukli izveštaji o kompaniji Meta, matičnoj kompaniji Fejsbuka, koja je otpustila oko 8.000 zaposlenih nakon što je tajno snimala njihov svakodnevni rad kako bi te snimke koristila za obučavanje internog sistema veštačke inteligencije.
Kompanije oklevaju
U Nemačkoj mnoge kompanije i dalje zaziru od primene veštačke inteligencije. Prema istraživanju Instituta za istraživanje tržišta rada i zanimanja (IAB), dve trećine svih kompanija u zemlji nije koristilo alate veštačke inteligencije do kraja 2025. godine.
Kompanije su najčešće navodile da ne vide odgovarajuće mogućnosti za njihovu primenu. Neke su, međutim, kao razloge navele i nedostatak stručnog znanja, nekompatibilnost postojećih informatičkih sistema ili prepreke povezane sa zaštitom podataka.
Ana Sofi Majer razume ovakvu suzdržanost. Prema njenom mišljenju, kompanije bi trebalo da ispune četiri uslova kako bi primena veštačke inteligencije bila uspešna. „Prvo, potrebno je odrediti oblast primene: koji problem uopšte imam i kako bi moglo da izgleda njegovo rešenje? Drugi uslov je kvalitet podataka. Ako imam loš analogni proces, imaću i loš digitalni proces. Ako uopšte ne posedujem određene podatke, ako ih ne pripremim na odgovarajući način, a zatim preko njih primenim veštačku inteligenciju, od toga neće biti nikakve koristi.“
Treće, ističe stručnjakinja, važno je sačuvati određenu otvorenost prema novoj tehnologiji.
„Treba pronaći ravnotežu između mogućnosti koje pruža veštačka inteligencija i potrebe da se ne trči za svakim novim trendom, niti da se ona primenjuje potpuno nekritički.“
I četvrti uslov jeste osposobljavanje zaposlenih: treba ih podstaći da sami prepoznaju oblasti u kojima se veštačka inteligencija može dobro primeniti i u kojima i oni mogu da uoče njenu dodatnu vrednost.
