Evropska komisija (EK) u novom izveštaju o Bosni i Hercegovini (BiH) ocenila je da se ta zemlja sve više udaljava od evropskog puta, uz ocenu da nema napretka u pravosuđu, borbi protiv korupcije, slobodi medija i… Ceo tekst
Evropska komisija (EK) u novom izveštaju o Bosni i Hercegovini (BiH) ocenila je da se ta zemlja sve više udaljava od evropskog puta, uz ocenu da nema napretka u pravosuđu, borbi protiv korupcije, slobodi medija i ekonomiji, kao i da je u viznoj politici zabeleženo nazadovanje.
Izveštaj, objavljen danas u Briselu, a koji su preneli sarajevski mediji, obuhvata period od 1. septembra 2025. do 1. septembra 2026. godine.
EK je istakla da vlasti u BiH javno i dalje izražavaju opredeljenost za evropske integracije, uz upozorenje da je izveštajni period obeležilo „sve veće udaljavanje od evropskog puta“.
Ocenjeno je da je rad izvršne i zakonodavne vlasti otežavalo nepostojanje funkcionalne vladajuće koalicije, a ključne reforme vezane za EU još nisu usvojene.
Komisija ocenjuje da je upravljanje „sve više nezadovoljavajuće, da su nezavisne institucije slabe i da se na svim nivoima vlasti vide znakovi zarobljenosti države“, dodavši da od prošlogodišnjih preporuka većina nije sprovedena i one ostaju na snazi.
U delu koji se odnosi na bezvizni režim, EK traži da BiH ukine bezvizne režime s Azerbejdžanom, Katarom, Kuvajtom, Turskom, Rusijom, Kinom i Vanuatuom, te da prestane sa sezonskim izuzećima za državljane Bahreina, Omana i Saudijske Arabije.
Naglašeno je da to može povećati rizik od nezakonitih migracija prema EU preko zapadnobalkanske rute.
Pozitivno je ocenjen dolazak Fronteksa u BiH, kao i da su usvojeni i akcioni planovi protiv trgovine ljudima, uvedeno je biometrijsko prikupljanje podataka u viznom postupku, a radni aranžman s Eurodžastom potpisan je u oktobru 2026.
U izvešaju koji se odnosi na BiH, EK je konstatovala i posledice sudske presude Miloradu Dodiku i njegovog uklanjanja s funkcije predsednika Republike Srpske, uključujući institucionalne promene i prevremene izbore za predsednika entiteta.
Dodaje se da je Skupština RS u oktobru 2025. godine i deklarativno ukinula neke zakone koje je Ustavni sud BiH već oborio.
EK je posebno istakla istorijski revizionizam, negiranje genocida i veličanje ratnih zločina kod dela političkih lidera, naročito u RS, posle smrti haškog osuđenika Ratka Mladića.
Navedeno je da su na njegovoj sahrani u Beogradu bili lideri i političari iz RS, što je, kako se navodi, izazvalo snažne reakcije u zemlji i regionu.
EK takve slučajeve ocenjuje kao „fundamentalno nespojive s vrednostima EU“.
U izveštaju je istaknuto i da je visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit u maju 2026. najavio ostavku, a da je u junu njegov zamenik Luis Krišok imenovan za vršioca dužnosti do imenovanja novog visokog predstavnika.
U delu koji se odnosi na opšte izbore održane 4. oktobra, EK je prenela preliminarne nalaze posmatračke misije OEBS/ODIHR-a, navodeći da je konkurencija bila stvarna, a izborni dan protekao je uredno.
Dodaje se da su prvi put u celoj zemlji korišćene nove izborne tehnologije, kao i da su posmatrači zabeležili tehničke poteškoće, složene procedure glasanja i brojanja, kao i probleme s tajnošću glasanja.
Nerešeni su ostali zloupotreba javnih resursa, rešavanje izbornih sporova i nadzor finansiranja kampanja, stoji u izveštaju.
EK je konstatovala da BiH posle izbora treba da formira sve izvršne i zakonodavne organe i pokaže obnovljenu opredeljenost za brze reforme, kao i da sprovede ustavne i izborne izmene radi sprovođenja presude Evropskog suda za ljudska parava „Sejdić-Finci“.
U izvešataju se ističe da je Parlamentarna skupština BiH u poslednjih godinu dana usvojila samo 12 zakona, od čega pet po hitnoj proceduri, kao i da BiH ni više od dve i po godine posle odluke o otvaranju pregovora nema glavnog pregovarača.
Komisija traži i hitno imenovanje nacionalnog IPA koordinatora (NIPAC), jer zbog njegovog odsustva sednica IPA nadzornog odbora nije održana od maja 2022.
U izveštaju se dalje navodi da je BiH Reformsku agendu usvojila u septembru 2025, ali da još nije potpisala i ratifikovala sporazume o Instrumentu i zajmu, niti imenovala koordinatora.
„Zbog kasnog podnošenja agende zemlji je skraćen rok sprovođenja i smanjena indikativna alokacija za 10 odsto, pa BiH sada može dobiti do 976,6 miliona evra u kreditima i grantovima“, stoji u izveštaju.
EK je upozorila da grejs period za prvu tranšu reformi ističe krajem 2026 godine, a da ako do tada pravni okvir i uslovi ne budu ispunjeni, BiH će izgubiti ta sredstva.
Konstatovano je da u oblasti pravosuđa i osnovnih prava nije zabeležen napredak, a da Ustavni sud BiH i dalje nema puni sastav, jer Narodna skupština RS nije imenovala dvoje novih srpskih sudija.
U izveštaju se još navodi da ni u borbi protiv korupcije nema napretka.
U oblasti slobode izražavanja EK konstatuje da nije zabeležen napredak, uz „zabrinjavajuće znakove pogoršanja“.
Situacija s Javnim servisom BiH – BHRT dodatno se pogoršala i javni servis je i dalje u ozbiljnoj opasnosti od gašenja, dok se sudski sporovi između tri javna emitera nastavljaju.
U borbi protiv organizovanog kriminala, navodi se između ostalog, zabeležen je izvestan napredak, uz usvajanje nove procene pretnje po metodologiji Europola i liste kriminalizovanih psihoaktivnih supstanci, prve izmene od 2011. godine.
Međutim, dodaje se, oduzimanje imovine i dalje je slabo, uz podatak da je 2025. godine oduzeto šest miliona evra u 163 predmeta, manje nego 7,6 miliona godinu ranije.
Na ekonomskom planu EK takođe ne vidi napredak u uspostavljanju funkcionalne tržišne ekonomije, navodeći da se rast BDP-a usporio s 2,1 odsto u 2025. godine na 1,7 odsto u prvom kvartalu 2026. godine, a da je BDP po stanovniku pao na 36 odsto proseka EU.
U izveštaju se naglašava da je BiH zadržala potpunu usklađenost s spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ali da sprovođenje sankcija Rusiji ometaju ministarstva i tela koje kontroliše SNSD Milorada Dodika.
U obrazovanju se i dalje zadržava praksa „dve škole pod jednim krovom“ u Hercegovačko-neretvanskom i Srednjobosanskom kantonu, uprkos presudama Vrhovnog suda FBiH.
Naziv bosanskog jezika i dalje se ne priznaje u školama u RS, uprkos odlukama Ustavnog suda, stoji u izveštaju.