Sve vesti
Foto iz članka: N1Cela Evropa premrežena brzim železnicama do 2040: Evropski parlament ubedljivom većinom usvojio preporuke
Evropski parlament je usvojio izveštaj sa preporukama za ubrzanje razvoja evropske mreže brzih železnica, uključujući završetak mreže TEN-T, namenska sredstva i pristupačnije karte.
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Evropski parlament je u utorak usvojio preporuke za ubrzanje razvoja mreže brzih železnica u EU i unapređenje teritorijalne kohezije. Izveštaj, usvojen sa 558 glasova za, 23 protiv i 73 uzdržana, kao odgovor na akcioni plan Evropske komisije, poziva na stvaranje istinske evropske mreže brzih železnica koja će biti interoperabilna, inovativna, pristupačna i intermodalna, i koja će donositi stvarnu korist kako građanima, tako i u pogledu javnih ulaganja, navodi se u saopštenju na sajtu Evropskog parlamenta.
Poslanici Evropskog parlamenta žele da brze železnice povezuju ne samo glavne gradove država članica EU, već i velika urbana čvorišta u svim evropskim regionima, kao i ključne susedne zemlje, bilo direktnim linijama brzih vozova ili efikasnim vezama sa mrežom brzih železnica. Prema oceni evroposlanika, to bi doprinelo smanjenju teritorijalnih nejednakosti i jačanju saobraćajne povezanosti perifernih i slabije razvijenih regiona.
U izveštaju se zagovara završetak izgradnje transevropske transportne mreže (TEN-T), kao i identifikovanje nedostajućih veza, napuštenih deonica ili deonica koje nisu dovoljno obuhvaćene železničkim uslugama, te prekograničnih veza sa velikom dodatom vrednošću. Poslanici Evropskog parlamenta žele da železnički sektor u potpunosti iskoristi postojeće i buduće fondove EU za razvoj mreže brzih železnica.
Pristupačne cene i transparentnost železničkih karata Pristupačne železničke usluge, uključujući i njihove cene, od suštinskog su značaja za smanjenje transportnog siromaštva i obezbeđivanje jednakih mogućnosti za mobilnost širom EU, navode evroposlanici.
Ceo uporedni tekst3 rečenice u više medija, 30 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 11 rečenica prenose svi, u 11 se razlikuju.
Još 4 rečenice, samo Biznis
Evropska unija ubrzava vozove i pruge, gde je tu Srbija?
Železnica je Evropskoj uniji postala strateški resurs za promenu vida prevoza, klimatsku neutralnost i stratešku autonomiju.
Zbog toga je potrebno i adekvatno i namensko finansiranje u narednom dugoročnom budžetu EU, kao i pristupačne cene i transparentan sistem izdavanja karata.
Železnički sektor u EU zapošljava više od 1,3 miliona ljudi u oblastima proizvodnje, izgradnje, održavanja i operativnog poslovanja.
Evropski parlament je u utorak usvojio preporuke za ubrzanje razvoja mreže brzih železnica u EU i unapređenje teritorijalne kohezije.
Izveštaj, usvojen sa 558 glasova za, 23 protiv i 73 uzdržana, kao odgovor na akcioni plan Evropske komisije, poziva na stvaranje istinske evropske mreže brzih železnica koja će biti interoperabilna, inovativna, pristupačna i intermodalna, i koja će donositi stvarnu korist kako građanima, tako i u pogledu javnih ulaganja, navodi se u saopštenju na sajtu Evropskog parlamenta.
Još 3 rečenice, samo Biznis
Podsetimo, Evropska komisija je u novembru 2025. godine usvojila akcioni plan za železnice velikih brzina, u kojem su navedeni koraci potrebni za uspostavljanje brže, bolje povezane i međusobno usklađene evropske železničke mreže do 2040. godine.
Od 2014. godine za projekte železničke infrastrukture izdvojeno je više od 100 milijardi evra iz programa EU.
Bolje povezivanje gradova i regiona
Poslanici Evropskog parlamenta žele da brze železnice povezuju ne samo glavne gradove država članica EU, već i velika urbana čvorišta u svim evropskim regionima, kao i ključne susedne zemlje, bilo direktnim linijama brzih vozova ili efikasnim vezama sa mrežom brzih železnica.
Prema oceni evroposlanika, to bi doprinelo smanjenju teritorijalnih nejednakosti i jačanju saobraćajne povezanosti perifernih i slabije razvijenih regiona.
U izveštaju se zagovara završetak izgradnje transevropske transportne mreže (TEN-T), kao i identifikovanje nedostajućih veza, napuštenih deonica ili deonica koje nisu dovoljno obuhvaćene železničkim uslugama, te prekograničnih veza sa velikom dodatom vrednošću.
Poslanici Evropskog parlamenta žele da železnički sektor u potpunosti iskoristi postojeće i buduće fondove EU za razvoj mreže brzih železnica.
Još 7 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Oni traže da se višegodišnjim finansijskim okvirom EU za period 2028–2034. obezbede odgovarajuća i namenski opredeljena sredstva, uključujući očuvanje i jačanje Instrumenta za povezivanje Evrope (Connecting Europe Facility – CEF), kao i podršku investicijama kroz nacionalne planove.
Od višegodišnjeg finansijskog okvira za period 2028–2034. godine (MFF) očekuju da obezbedi odgovarajuće i namensko finansiranje, između ostalog očuvanjem i jačanjem Instrumenta za povezivanje Evrope (CEF) i podrškom investicijama kroz nacionalne planove.
Šta predviđa novi plan?
Novi plan, objavljen na sajtu Evropske komisije, predviđa konkretne mere za bolje povezivanje EU putem brzih, udobnih, bezbednih i pouzdanih železničkih usluga.
Više i boljih veza dodatno će nas zbližiti, uz značajno skraćivanje vremena putovanja vozom.
Navodi se da će do 2030. godine putnici moći da putuju između Berlina i Kopenhagena za četiri sata, umesto sedam sati, koliko je potrebno danas.
Do 2035. godine putovanje vozom između Sofije i Atine trajaće šest sati, što predstavlja skraćenje vremena putovanja za više od 50 odsto, a nove veze omogućiće putovanje vozom između baltičkih zemalja od 2030. godine, kao i od Pariza do Lisabona, preko Madrida, do 2035. godine.
Pristupačne cene i transparentnost železničkih karata
Pristupačne železničke usluge, uključujući i njihove cene, od suštinskog su značaja za smanjenje transportnog siromaštva i obezbeđivanje jednakih mogućnosti za mobilnost širom EU, navode evroposlanici.
Oni podstiču države i železničke operatere da karte za brze vozove učine finansijski pristupačnijim, između ostalog kroz povoljnije tarife i odgovarajuće programe popusta ili pretplatnih karata.
Još 6 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
U izveštaju se takođe poziva na veću transparentnost cena karata i pozdravlja tekući zakonodavni rad na nedavno predloženom paketu Evropske komisije o pravima putnika, od kojeg se očekuje da omogući interoperabilne, jasno prikazane, pristupačne i lako uporedive ponude železničkih karata.
Očekuje se masovan prelazak putnika sa aviona na vozove
Izvestilac Evropskog parlamenta Visent Marsa Ibanjes izjavio je da će povezivanje glavnih evropskih gradova brzom železnicom, omogućiti masovan prelazak putnika sa aviona na vozove.
U izveštaju se takođe poziva na veću transparentnost cena karata, a podržava se i zakonodavni rad koji je u toku na predlogu Evropske komisije poznatom kao paket mera za putnike.
Očekuje se da će ovaj paket omogućiti ponude železničkih karata koje su međusobno usklađene, jasno predstavljene, pristupačne i jednostavne za poređenje.
Izvestilac Visent Marza Ibanjez (Zeleni/EFA, Španija) rekao je da će železnička veza velikih brzina između glavnih evropskih gradova omogućiti da putnici u velikoj meri pređu sa aviona na vozove.
"To je ključni element smanjenja naše zavisnosti od fosilnih goriva, otvaranja dostojanstvenih radnih mesta i značajnog povećanja naše strateške autonomije.
Za to su neophodna odgovarajuća ulaganja širom EU, uključujući korišćenje zelenih železničkih obveznica, ali to ne sme da ide na štetu prigradskog i regionalnog železničkog saobraćaja koji građani koriste u svakodnevnom životu“, poručio je on.
Još 10 rečenica koje prenosi samo po jedan medij
Evropski parlament podseća da je Evropska komisija u novembru 2025. godine usvojila akcioni plan za brze železnice, kojim su utvrđeni koraci neophodni za stvaranje brže, interoperabilnije i bolje povezane evropske železničke mreže do 2040. godine.
Od 2014. godine iz programa Evropske unije izdvojeno je više od 100 milijardi evra za projekte železničke infrastrukture.
Srbija na važnom, ali nedovoljno razvijenom koloseku
Srbija se u ovoj priči nalazi na važnom, ali još nedovoljno razvijenom železničkom pravcu između srednje Evrope i jugoistočnog dela kontinenta, s obzirom na to da Srbija nije članica EU, ali je povezivanje sa evropskom železničkom mrežom važno za njen saobraćajni i privredni položaj.
Konkretno, treba razlikovati izgradnju pruga za velike brzine u Srbiji od evropskog plana da do 2040. godine razvije međusobno povezanu prekograničnu mrežu.
Za Srbiju su ključni pravci prema Mađarskoj, odnosno Budimpešti, i dalje povezivanje sa regionalnom železničkom mrežom.
Srpski deo brze pruge Beograd-Subotica u funkciji je od oktobra 2025, a veza sa Budimpeštom zavisi od završetka tehničkih i bezbednosnih procedura na mađarskoj strani.
Ministar saobraćaja Mađarske David Vitezi rekao je početkom oktobra da je završeno ispitivanje ETCS sistema na mađarskoj deonici brze pruge Beograd-Budimpešta i da bi međunarodni saobraćaj na toj pruzi mogao da krene od decembra.
Drugi važan pravac je Beograd-Niš, za koji se planira modernizacija železnice za brzine do 200 km/h.
Projekat podržavaju EU i Evropska investiciona banka kroz investicioni okvir za Zapadni Balkan, uz grant EU od oko 156,4 miliona evra za jednu od deonica.