Sve vesti
Foto iz članka: Sputnik SrbijaBelgija puca po šavovima! Dva uzroka krize otkrivaju šta čeka celu EU
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Belgija puca po šavovima! Ne može se od država tražiti da istovremeno smanjuju budžetski deficit, povećavaju vojne rashode i nastavljaju konfrontaciju sa Rusijom.
Upravo na ovoj kontradikciji pala je belgijska vlada. Uz to, Belgija, kao i druge članice EU sve teže usklađuju budžetska ograničenja sa potrebama stanovništva.
Ostavka belgijskog premijera Barta de Vevera i neuspeh vladajuće koalicije da postigne dogovor o budžetu, ukazuje na dva odvojena, ali povezana uzroka krize, objašnjava ekonomista dr Miroslav Jovanović, profesor Univerziteta u Ženevi u penziji. Jedan se tiče unutrašnjeg uređenja Belgije, dok je drugi širi i odnosi se na odnose u EU.
Podsećamo, Belgija je zapala u ozbiljnu političku krizu nakon što je premijer Bart de Vever ponudio ostavku kralju Filipu, pošto petostranačka vladajuća koalicija nije uspela da se dogovori o budžetu za 2027. godinu. U središtu sukoba je pronalaženje deset milijardi evra ušteda: dok flamanski nacionalisti i liberali insistiraju na smanjenju javne potrošnje, socijalisti i centristi traže veće oporezivanje najbogatijih.
Ceo uporedni tekst30 rečenica u više medija, 31 samo u jednom
Tekst iz 2 članka. 38 rečenica prenose svi.
Još 29 rečenica, samo Intermagazin
Protesti u Švajcarskoj predstavljaju najekstremniji primer narušavanja unutrašnje stabilnosti na evropskom prostoru i to je samo prvi stepenik na dugačkom putu koje vodi u neizvesnost.
Sadašnji protesti karakterišu omladinski i levičarski gnev, kako u Švajcarskoj, tako i u susednim državama, a taj gnev je, samo za sada, socijalno-klasnog karaktera.
Ovako publicista i analitičar Igor Ivanović komentariše nasilne protesta koji su, posle Francuske, Italije, Belgije, Portugalije, sada zahvatili i zemlju koja je sinonim za mir i stabilnost.
Švajcarski protesti počeli su u Cirihu, a prelili su se i na Bazel.
Okupljanje je inicirala ekstremno levičarska grupa, a došlo je i do sukoba sa policijom.
Demonstranti su postavljali i palili barikade i automobile, dok su oštećene i mnogobrojne radnje.
Nakon što su demonstranti opkolili i ometali policijsku patrolu koja je pomagala povređenima u jednoj saobraćajnoj nesreći, na ulice su izneti i upotrebljeni vodeni topovi, suzavac i gumeni meci.
Od klasnog do rasnog sukoba
Ivanović veruje da je klasni i socijalni karakter protesta samo jedna mala dimenzija koja se krije iza nereda u svim evropskim zemljama.
On navodi primer Holandije, koja je takođe zahvaćena neredima, gde je došlo do ozbiljnog sukoba između demonstranata i fudbalskih navijača u Hagu.
Navijači u Hagu su većinski patriote, suverenisti i desničari, objašnjava on i dodaje da ta omladina uopšte ne oslikava kosmopolitsku Holandiju, dok je očigledno da su protesti puni mladalačkog gneva ipak i protesti migrantske klase.
To je sada novi sukob koji nastaje ne samo na političkom, nego ovoga puta već poprima i obrise religijsko-nacionalnih sukoba, u kojima će sigurno doći do velikih tenzija između lokalnih zajednica, patriota, desničara i migranata koji u svom gnevu, zajedno sa radikalnim i ekstremnim levičarskim saradnicima, učestvuju u protestima.
Međutim, to neće biti jedina polja na kojima će se u budućnosti odvijati te borbe.
Područje tih sukoba biće znatno šire.
Ponovo će se intenzivirati razni lokalni, do sada ipak nekako prikriveni sukobi, uključujući i konačni sukob koji predviđam – građanski sukob između muslimanskog stanovništva i posthrišćanskog stanovništva, kaže Ivanović za Sputnjik.
Naš sagovornik objašnjava da se stanovništvo zapadne Evrope ne može više nazivati hrišćanskim, budući da sada već čine izrazitu manjinu.
Ipak, on naspram posthrišćanske Evrope očekuje homogenizaciju celokupnog islamskog stanovništva, bilo da je reč o migrantskom ili domicilnom stanovništvu, odnosno o prvoj, drugoj i trećoj generaciji migranata – posebno onih koji dolaze iz nekadašnjih kolonija.
U tom smislu, Francuska je daleko najosetljivija, ali ni Britaniju to neće zaobići, samo što će ovoga puta imati i secesionističke sukobe u odnosu na irsku, velšku i škotsku većinu na svojim teritorijama.
Ovi sukobi imaju samo jednu ili dve dimenzije, a u njima se na neki način ocrtavaju obrisi budućih, mnogo složenijih sukoba.
Najveći problem će nastati kada taj gnev bude kanalisan sa mnogo strana, umesto dosadašnjih pozicija, gde je dolazio samo sa jedne strane.
Narod bankara, satova i sireva
Posle Grčke, koja već dugo drži prvo mesto, Italija i Francuska su druga i treća zemlja u Evropskoj uniji po visini državnog duga.
Problemi sa zapošljavanjem i socijalne prilike zaista postoje u mnogim zemljama EU, ali je Švajcarska, bar do sada, važila za zemlju finansijske bezbednosti i prosperiteta.
Naš sagovornik objašnjava da stvari više nisu iste kao što su nekad bile, te da se i ova zemlja suočava sa sopstvenim problemima.
U Švajcarskoj jeste bolji životni standard, ali kriptovalute i digitalne valute poništavaju ideju švajcarskih banaka o materijalnom čuvanju bogatstva, na čemu Švajcarska i opstaje, kao po nekoj vrsti međunarodnog dogovora.
Taj dogovor će se polako napuštati.
Švajcarska je zbilja dugo imala privilegovan status, ali ukoliko pogledamo njenu istoriju od pre 200 godina, to je istorija najkrvavijih sukoba tri naroda, sa elementima lokalnih genocida.
Upravo i Švajcarska garda direktno čuva rimskog papu jer je to dugo bila najkrvavija i vojnički najspremnija organizacija, potpuno suprotno narativu koji mi imamo o modernim Švajcarcima kao narodu bankara, proizvođača dobrih satova i dobrih sireva.
Istorijski krug se okreće i vraća se na neka zabravljena vremena, s tim što je budući razvoj događaja zabrinjavajuće neizvestan, zaključuje Ivanović.
Belgija puca po šavovima!
Dva uzroka krize otkrivaju šta čeka celu EU
© Sputnik / Anton DenisovZastave Belgije i EU
Ne može se od država tražiti da istovremeno smanjuju budžetski deficit, povećavaju vojne rashode i nastavljaju konfrontaciju sa Rusijom.
Upravo na ovoj kontradikciji pala je belgijska vlada.
Uz to, Belgija, kao i druge članice EU sve teže usklađuju budžetska ograničenja sa potrebama stanovništva.
Ostavka belgijskog premijera Barta de Vevera i neuspeh vladajuće koalicije da postigne dogovor o budžetu, ukazuje na dva odvojena, ali povezana uzroka krize, objašnjava ekonomista dr Miroslav Jovanović, profesor Univerziteta u Ženevi u penziji.
Jedan se tiče unutrašnjeg uređenja Belgije, dok je drugi širi i odnosi se na odnose u EU.
Podsećamo, Belgija je zapala u ozbiljnu političku krizu nakon što je premijer Bart de Vever ponudio ostavku kralju Filipu, pošto petostranačka vladajuća koalicija nije uspela da se dogovori o budžetu za 2027. godinu.
U središtu sukoba je pronalaženje deset milijardi evra ušteda: dok flamanski nacionalisti i liberali insistiraju na smanjenju javne potrošnje, socijalisti i centristi traže veće oporezivanje najbogatijih.
Krizu dodatno produbljuju državni dug koji premašuje 110 odsto BDP-a i budžetski deficit od 5,2 odsto, zbog čega je Brisel pod pritiskom evropskih fiskalnih pravila.
Kralj za sada nije prihvatio De Veverovu ostavku, već je najavio konsultacije sa liderima vladajućih stranaka, dok se otvara mogućnost raspada koalicije i prevremenih izbora.
Evrozona kao ludačka košulja
Prema Jovanovićevim rečima, složena politička struktura države i unutrašnje uređenje Belgije, otežava formiranje i održavanje stabilnih vlada.
„Ona je vrlo krhka i nestabilna i jako često su to prljavi kompromisi, da se napravi vlada, nekad znaju da budu preko godinu dana bez vlade.
Ima tih koalicija principijelnih, neprincipijelnih, tako da je uvek na meniju pad vlade zbog takve strukture države i tih koalicija“, objašnjava Jovanović.
Drugi uzrok, prema njegovoj oceni mnogo važniji uzrok, nalazi se u samoj konstrukciji evrozone, koja državama članicama nameće ograničenja u upravljanju javnim finansijama, dok im istovremeno ne omogućava neposrednu kontrolu nad monetarnom politikom.
„Konstrukcija evrozone je takva da je ona s jedne strane najveći uspeh Evropske unije, a s druge strane najslabija karika.
Jer ono što se kaže – ’što se grbo rodi, vreme ne ispravi’.
Svim tim državama je evro inostrani novac, nije domaći, kao što je u Japanu, Britaniji, Švajcarskoj, Kanadi…
One nemaju direktan uticaj na tu monetarnu politiku“, ističe Jovanović.
Prema njegovim rečima, problem nastaje kada se od država istovremeno očekuje da ograničavaju budžetsku potrošnju, a od njih se zahtevaju sve veća izdvajanja za različite oblasti.
„Evrozona je kao ludačka košulja.
Uđete unutra i ne možete da mrdnete ni levo ni desno.
Ne možete da povećate deficit preko određene granice od tri odsto.
Međutim, to je pravilo kojeg se malo ko drži.
Onda nacionalni dug treba da bude 60 odsto bruto nacionalnog proizvoda, a u mnogim zemljama je preko 100 odsto“, navodi Jovanović.
Konkretno, prema podacima Evrostata, belgijski javni javni dug u prošloj godini iznosio je oko 693 milijarde evra, odnosno 108,1 odsto BDP-a, budžetski deficit bio je 33,42 milijarde evra.
Prognoze evropske statističke institucije su da će belgijski javni dug u ovoj godini porasti na 110,5 odsto BDP-a.
EU tone pred očima svih nas
Naš sagovornik ukazuje da se evropske vlade nalaze između zahteva za fiskalnom disciplinom i pritiska građana da povećavaju izdvajanja za obrazovanje, zdravstvo i infrastrukturu.
Dodatno opterećenje predstavljaju energetska kriza i rast troškova proizvodnje i života, zbog čega su, kako ocenjuje, potrebe stanovništva sve veće.
Zbog svega toga premijer De Vever zahteva stezanje kaiša, dok dnevna politika zahteva povećanje potrošnje za zdravstvo, školstvo, infrastrukturu i, na kraju za podršku ukrajinskom ratu protiv Rusije, što je, kako Jovanović kaže, crna rupa.
Taj novac se nikada neće vratiti u belgijski budžet.
„I sada, da se zadovolje ’domaći apetiti’, a to je da se smanje troškovi stanarina, da se poboljša zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i pogotovo obrazovanje mladih; rednje škole, univerziteti, njima su potrebna sredstva, a njima se uskraćuju.
Tako da, ne samo Belgija, nego cela EU, pred očima svih nas, tone“, navodi Jovanović.
Eventualna promena vlade u Belgiji neće doneti preispitivanje dosadašnje politike, uključujući politiku prema Rusiji, osim u jednom izuzetku – zamrznutim ruskim sredstvima koja se čuvaju u Belgiji, objašnjava profesor Jovanović.
Ukoliko bi zamrznuta ruska sredstva bila oduzeta, radilo bi se o konfiskaciji, a velike advokatske kancelarije, kako Jovanović kaže, već se oblizuju, jer znaju da će Rusija dobiti spor.
„Belgijanci daju veliku važnost i vrednost zakonu i pravnoj državi jer jako dobro znaju da je njihova konfiskacija na jako klimavim pravnim nogama i da će oni to da izgube i da će to da padne na teret belgijskih poreskih obveznika, a ne estonskih, litvanskih, portugalskih, španskih ili nekih drugih.
I zbog toga, ne zato što Belgija voli Rusiju, nisu pustili ta sredstva, nego zato što vole sebe i shvataju kako stvari stoje u pravnoj državi“, zaključuje Jovanović.