
У Новом Саду је одржана манифестација на којој су додељене награде на конкурсу ликовних и литерарних радова на тему „Моји баба и деда“, а говорили су најстарији Новосађанин Милан Попов и брачни пар Јелена и Сретен Грбић.
Реченице које преносе сви медији.
Ова манифестација окупља грађане, волонтере и поштоваоце хуманитарног рада. Како преноси новосадски дневник.рс поред пригодног културно-уметничког програма и топле атмосфере, организатори су уручили посебна признања најстаријем пријављеном грађанину Новог Сада, као и брачном пару са најдужим стажом заједничког живота, а додељене су и награде на традиционалном Конкурсу ликовних и литерарних радова на тему "Моји баба и деда".
Титулу најстаријег Новосађанина понео је господин Милан Попов, рођен 1. априла 1933. године, који данас има 93 године. - Био сам најмлађе, шесто дете у породици.
Био сам најстаријим сестрама играчка, али сам рано почео и да чувам овце и обављам сеоске послове – присећа се са осмехом Милан. Током Другог светског рата, као дечак, обављао је важне задатке ратног курира, носећи поруке и писма на магарцу кроз строго контролисане рејоне, због чега му је касније ратни стаж и званично признат.
- Највише памтим тај период на салашу. Сматрам да се човек кроз рад и борбу челичи.
Текст из 2 чланка. 14 реченица преносе сви, у 3 се разликују.
Знају се од студентских дана, а сад славе чак 62 године брака
Брачни пар Грбић Јелена и Сретен из Новог Сада имају најдужи брачни стаж у овом граду.
Чак 62 године прошло је од њиховог венчања!
На манифестацији "Сунчана јесен живота" у организацији Црвеног крста Грбићи су добили најгромогласнији аплауз.
Обоје лекари, Јелена и Сретен венчали су се 15. новембра 1964. године.
Заједно су студирали медицину у Београду, радили у истој згради - она као специјалиста опште праксе, а он као педијатар – и свој животни век посветили су бризи о пацијентима и породици.
Ако наиђе нека несугласица, мало се попусти, поразговара се, па се продужи даље.
Наша љубав почела је још у студентским данима, од треће године факултета, и траје до дан-данас.
Међусобно поштовање, разумевање, љубав и договор темељи су сваког дуговечног заједничког живота - поручили су супружници Грбић.
Ова манифестација окупља грађане, волонтере и поштоваоце хуманитарног рада.
Поред пригодног културно-уметничког програма и топле атмосфере, организатори су уручили посебна признања за најстаријег пријављеног грађанина Новог Сада, брачни пар са најдужим стажом заједничког живота, као и волонтера са најдужим стажом у Црвеном крсту.
Како преноси новосадски дневник.рс поред пригодног културно-уметничког програма и топле атмосфере, организатори су уручили посебна признања најстаријем пријављеном грађанину Новог Сада, као и брачном пару са најдужим стажом заједничког живота, а додељене су и награде на традиционалном Конкурсу ликовних и литерарних радова на тему "Моји баба и деда".
Титулу најстаријег Новосађанина понео је господин Милан Попов, рођен 1. априла 1933. године, који данас има 93 године.
Говорећи о свом животном путу, тајни дуговечности и раним сећањима, Милан истиче да је рођен на салашу, где је од малих ногу помагао у породичним пословима.
- Био сам најмлађе, шесто дете у породици.
Био сам најстаријим сестрама играчка, али сам рано почео и да чувам овце и обављам сеоске послове – присећа се са осмехом Милан.
Током Другог светског рата, као дечак, обављао је важне задатке ратног курира, носећи поруке и писма на магарцу кроз строго контролисане рејоне, због чега му је касније ратни стаж и званично признат.
- Највише памтим тај период на салашу.
Сматрам да се човек кроз рад и борбу челичи.
Данас се све променило набоље, јер памтим времена страха и тешких момената, али сам поносан на своје жртве и на све што сам прошао.
Млађим генерацијама поручујем само једно: да воле људе и да увек буду спремни да помогну свакоме без обзира на све – поручио је Милан Попов, истичући да му је хуманитарни рад у Црвеном крсту обележио читав живот.
Посебне емоције код присутних изазвао је и брачни пар који је проглашен за пар са најдужим стажом брака – др Јелена Грбић и др Сретен Грбић, који су венчани 15. новембра 1964. године и у складном су браку пуне 62 године
Како истичу, заједно су студирали медицину у Београду, радили у истој згради – она као специјалиста опште праксе, а он као педијатар – и свој животни век посветили бризи о пацијентима и породици.
Ако наиђе нека несугласица, мало се попусти, поразговара се, па се продужи даље.
Наша љубав почела је још у студентским данима, од треће године факултета, и траје до дан-данас.
Међусобно поштовање, разумевање, љубав и договор темељи су сваког дуговечног заједничког живота – поручили су супружници Грбић.
За дугогодишњи допринос и волонтерски стаж у Црвеном крсту Нови Сад посебно је признање додељено активисти Данету Мијатовићу, који је својим несебичним ангажовањем годинама помагао онима којима је помоћ најпотребнија.
У оквиру манифестације додељене су и награде на ликовном и литерарном конкурсу "Моји баба и деда".
У категорији предшколског узраста на ликовном конкурсу треће место освојио је Алекса Чолић (вртић "Звончић", Каћ), друго место Маша Боровац (вртић "Пчелица", Нови Сад), док је прво место припало Зорици Милићевић (вртић "Пужић", Нови Сад).
У категорији ученика од првог до четвртог разреда основних школа, на ликовном конкурсу трећи је Огњен Ристић (ОШ "Прва војвођанска бригада"), друга Алина Савић (ОШ "Никола Тесла"), а прву награду освојила је Ноеми Кураи (ОШ "Јожеф Атила").
На литерарном конкурсу за исти узраст, треће место освојила је Николија Кековић (ОШ "Прва војвођанска бригада"), друго место Невена Попов (ОШ "Доситеј Обрадовић"), док је победник у овој категорији Лазар Миловац (ОШ "Марија Трандафил", Ветерник).
При одабиру имена за дете родитељи морају да воде рачуна и о прописима.
Тако име не сме да вређа морал, традиционална схватања нити да буде погрдно за дете.
Један Лозничан се нашао у незгодној ситуацији када му се пре неколико месеци покварио аутомобил али ових дана је повукао занимљив потез, па је завршио на друштвеним мрежама.
У вулканизерским радњама су огромне гужве због замене гума.
Термини се унапред заказују, а на појединим местима већ су резервисани до 10. новембра.
Завршна свечаност протекла је у знаку радости, топлих речи захвалности и подсећања да су међусобна солидарност, пажња и поштовање према старијима темељи једног здравог и хуманог друштва.