КосовоПрви објавио Нови Стандард, 3. нов, 18:01

Живојин Ракочевић: Наша кућа и наша слобода - Нови Стандард

1 медиј · 1 текст · 1 изворни Истражи мрежу

Шта наводе медији

Храм Светог Луке у Витомирици, уз све везано за њега, уз помоћ цркве води учитељица Момирка Вукмировић, која је после четрдесет година у школи у обнови храма пронашла нове ђаке, учионице и градиво.
Ово наводи један извор
- Нови Стандард, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)У Витомирици код Пећи је другачије. Могуће је да је, уз све остало, овај прогнани свет окупила литургија. Многи од њих гледају црне рупе од прозора њихових породичних кућа. Овде је све необично, почев од чињенице да храм и, готово све везано за њега, уз помоћ цркве, води једна учитељица. У шали се закључује да је у њеној учионици била тишина. После четрдесет година у школи Момирка Вукмировић је, у обнови Храма Светог Луке, пронашла нове ђаке, учионице и градиво.
Милорад Ђоковић из Витомирице осуђен је на десет година робије, и то није било ни десет дана раније од литургије описане у тексту.
Ово наводи један извор
- Нови Стандард, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)„Сви који су по затворима”, изговара свештеник на литургији и већина зна да треба да се моли и за Милорада Ђоковића из Витомирице. Нема ни десет дана како је осуђен на десет година робије. Први се вратио из избеглиштва у Витомирицу и сви су му рекли: „Вала, Милораде, није требало ни да идеш!”
Последњом пресудом главне судске инстанце у Приштини, која је била у Ђоковићеву корист, Милорад Ђоковић се нашао јуна 2021. у специјалном затвору за ратне злочине.
Ово наводи један извор
- Нови Стандард, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)Ђоковић почиње да се суди и сваки суд пресуђује у његову корист. На једној страни је добијао на суду своју земљу, а на другој су га оптуживали за малтретирања Албанаца, силовање Албанки и убиства. Са последњом пресудом главне судске инстанце у Приштини, која је била у Ђоковићеву корист, нашао се јуна 2021. у специјалном затвору за ратне злочине. Од тада робија, десет година затвора у најновијој првостепеној пресуди само је један од крстова Милорада Ђоковића.
Молитва за све по затворима односила се и на десетине ухапшених из овог краја; нема ни три дана како су слободе лишени Жикица Белошевић, чувар вртића у Осојану, и Грујица Милошевић, који је чувао овце кад су дошли по њега, док је Обрад Тијанић ухапшен па пуштен.
Ово наводи један извор
- Нови Стандард, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)Молитва за све по затворима је и за десетине похапшених из овог краја, а нема ни три дана како су слободе лишени Жикица Белошевић, мирни чувар вртића у Осојану, Грујица Милошевић који је чувао овце кад су дошли по њега. Обрад Тијанић је ухапшен па пуштен. Они су знали да су на списковима наводних ратних злочинаца, јер су то објављивали медији на албанском језику. Нико није веровао у те објаве. Нису ни помислили да беже и да се селе.
Повратак и ослобођење ових крајева после векова ропства догодили су се на празник Светог Луке 1912. године, па је црква у Витомирици подигнута и као спомен на тај дан.
Ово наводи један извор
- Нови Стандард, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)После векова ропства повратак и ослобођење ових крајева догодили су се на празник Светог Луке 1912. године, па је ова светиња, зидана од грубог камена, подигнута и као спомен на тај дан. Црква у Витомирици је спомен на дан повратка и ослобођења 1912. године. У њој су данас иконе Исуса Христа, Богородице, Светог Луке, Светог Петра Цетињског и слика митрополита Амфилохија Радовића. С једне стране његовог лица је ова црква, а са друге Његошева капела на Ловћену. Испод су свеће. Метална врата са рупама од метака су замењена. Овогодишњи домаћин славе је Никола Калуђеровић са сестром Мајом и мајком Милосавом. Свечан и дотеран као да је стигао са неког дипломатског пријема. У њему су, на овом месту, помешани акценти Цетиња, Пећи и Београда. Окреће се славски колач испред дрвеног олтара који изгледа као остатак неког брода који је ударио у ово грубо камење, а временом су са њега отпале даске и делови. Од Калуђеровића славу узима лекар Михаило Вукмировић из Подгорице, смирени и тихи човек који је дошао у посету својој стрини Момирки. Црква Св. апостола Луке у Витомирици (Фото: Wикимедиа Цоммонс/Лимес Сорабицус/ЦЦ БY 4.0) Све изгледа као да је једна породица била на литургији и да су јој дошли неки незвани гости. Стигли су неки млади људи из Франкфурта, Београда, Новог Сада, а Филип Матић, Немања Лазаревић и Никола Ђокић из Ужица раде више за овај храм него за своје куће. Тешко их је натерати да одговоре због чега то раде. После векова ропства повратак и ослобођење ових крајева догодили су се на празник Светог Луке 1912. године
У цркви у Витомирици данас су иконе Исуса Христа, Богородице, Светог Луке, Светог Петра Цетињског и слика митрополита Амфилохија Радовића.
Ово наводи један извор
- Нови Стандард, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)После векова ропства повратак и ослобођење ових крајева догодили су се на празник Светог Луке 1912. године, па је ова светиња, зидана од грубог камена, подигнута и као спомен на тај дан. Црква у Витомирици је спомен на дан повратка и ослобођења 1912. године. У њој су данас иконе Исуса Христа, Богородице, Светог Луке, Светог Петра Цетињског и слика митрополита Амфилохија Радовића. С једне стране његовог лица је ова црква, а са друге Његошева капела на Ловћену. Испод су свеће. Метална врата са рупама од метака су замењена.
Седмоцхлана породица свештеника Небојше Секулића живи у Истоку, у дворишту Храма Светих апостола Петра и Павла.
Ово наводи један извор
- Нови Стандард, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)Незустављиви, коврџави дечак Ђорђе, син свештеника Небојше Секулића, тражи са својим вршњацима пукотине између ногу одраслих у храму, тражи свој пут до звоника где ће се играти са вршњацима. Седмочлана породица Секулић живи у Истоку, у свом малом свету, у дворишту Храма Светих апостола Петра и Павла.
Овогодишњи домаћин славе је Никола Калуђеровић са сестром Мајом и мајком Милосавом, а славу од Калуђеровића узима лекар Михаило Вукмировић из Подгорице, који је дошао у посету својој стрини Момирки.
Ово наводи један извор
- Нови Стандард, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)Овогодишњи домаћин славе је Никола Калуђеровић са сестром Мајом и мајком Милосавом. Свечан и дотеран као да је стигао са неког дипломатског пријема. У њему су, на овом месту, помешани акценти Цетиња, Пећи и Београда. Окреће се славски колач испред дрвеног олтара који изгледа као остатак неког брода који је ударио у ово грубо камење, а временом су са њега отпале даске и делови. Од Калуђеровића славу узима лекар Михаило Вукмировић из Подгорице, смирени и тихи човек који је дошао у посету својој стрини Момирки.
Млади људи из Франкфурта, Београда и Новог Сада, а и Филип Матић, Немања Лазаревић и Никола Ђокић из Ужица, раде више за овај храм него за своје куће.
Ово наводи један извор
- Нови Стандард, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)Све изгледа као да је једна породица била на литургији и да су јој дошли неки незвани гости. Стигли су неки млади људи из Франкфурта, Београда, Новог Сада, а Филип Матић, Немања Лазаревић и Никола Ђокић из Ужица раде више за овај храм него за своје куће. Тешко их је натерати да одговоре због чега то раде.
Јустин Мреновић је дете овог краја и игуман Манастира Подластва грбаљског у Црној Гори; на заједничкој гробници његових побијених најближих сродника, жртава идеолошког обрачуна, једино су гориле свеће, а они ни данас немају спомен-обележје.
Ово наводи један извор
- Нови Стандард, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)Из цркве се иде на гробље. Јустин Мреновић је дете овог краја и игуман Манастира Подластва грбаљска у Црној Гори. Он је у Витомирици човек који не иде између гробова, већ између породичних историја, личних емоција, завичајних прича и живих људи. Једино се овде јасно, на њему, види колико га је волела бака. Зна се да су неких давних задушница, на заједничкој гробници његових побијених најближих сродника, једино гореле свеће. Сви су тада схватили да су жртве идеолошког обрачуна и братске руке били невини људи. Везани су жицом, побијени и закопани, а ни данас немају спомен-обележје на гробљу где су, после изгона Срба 1999. године, у највећој мери поломљени и крстови и петокраке.
После поднева стигао је аутобус пун младих људи, већином студената Правног факултета Универзитета у Београду, који су ушли у цркву на којој је донедавно расло дрвеће.
Ово наводи један извор
- Нови Стандард, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)На крају дана Момирка Вукмировић испраћа све и види се да ће остати сама и жељна ових лица. Иза поднева стиже аутобус пун младих људи, већином студената са Правног факултета Универзитета у Београду. Улазе у цркву на којој је донедавно расло дрвеће. Стидљиво седају за славски сто и почињу да певају као да је ово њихова кућа.
Навод, непотврђеноАлбанци из села Дубово тврде да је војска краља Николе 1912. на Ђоковићевом имању побила њихове суроднике; потписују петицију и траже да му се одузме имање, а одборници Општине Пећ гласају у скупштини и одузимају имање и започету кућу.
Овај навод преносе
- Нови Стандард, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)Онда је овај храбри човек кренуо да обнавља своје имање. Тог тренутка почиње један од спорова који није виђен у Европи. Албанци из села Дубово тврде да је војска краља Николе 1912. на Ђоковићевом имању побила њихове сународнике. Потписују петицију и траже да му се одузме оно што је његово. Одборници Општине Пећ гласају у скупштини и одузимају имање и започету кућу.
Навод, непотврђеноЂоковић се судио и сваки суд пресуђивао је у његову корист, док су га с друге стране оптуживали за малтретирања Албанаца, силовање Албанки и убиства.
Овај навод преносе
- Нови Стандард, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)Ђоковић почиње да се суди и сваки суд пресуђује у његову корист. На једној страни је добијао на суду своју земљу, а на другој су га оптуживали за малтретирања Албанаца, силовање Албанки и убиства. Са последњом пресудом главне судске инстанце у Приштини, која је била у Ђоковићеву корист, нашао се јуна 2021. у специјалном затвору за ратне злочине. Од тада робија, десет година затвора у најновијој првостепеној пресуди само је један од крстова Милорада Ђоковића.
Навод, непотврђеноУхапшени из овог краја знали су да су на списковима наводних ратних злочинаца, јер су то објављивали медији на албанском језику.
Овај навод преносе
- Нови Стандард, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)Молитва за све по затворима је и за десетине похапшених из овог краја, а нема ни три дана како су слободе лишени Жикица Белошевић, мирни чувар вртића у Осојану, Грујица Милошевић који је чувао овце кад су дошли по њега. Обрад Тијанић је ухапшен па пуштен. Они су знали да су на списковима наводних ратних злочинаца, јер су то објављивали медији на албанском језику. Нико није веровао у те објаве. Нису ни помислили да беже и да се селе.

Уз сваки навод стоје медији који га преносе; навод из једног извора носи име тог медија. Слагање медија није независна потврда догађаја.

Разликује се

У овој анализи нису утврђене разлике у наводима.

Шта наводе медији

Храм Светог Луке у Витомирици, уз све везано за њега, уз помоћ цркве води учитељица Момирка Вукмировић, која је после четрдесет година у школи у обнови храма пронашла нове ђаке, учионице и градиво.

Ово наводи један извор

Нови Стандард, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)У Витомирици код Пећи је другачије. Могуће је да је, уз све остало, овај прогнани свет окупила литургија. Многи од њих гледају црне рупе од прозора њихових породичних кућа. Овде је све необично, почев од чињенице да храм и, готово све везано за њега, уз помоћ цркве, води једна учитељица. У шали се закључује да је у њеној учионици била тишина. После четрдесет година у школи Момирка Вукмировић је, у обнови Храма Светог Луке, пронашла нове ђаке, учионице и градиво.

Милорад Ђоковић из Витомирице осуђен је на десет година робије, и то није било ни десет дана раније од литургије описане у тексту.

Ово наводи један извор

Нови Стандард, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)„Сви који су по затворима”, изговара свештеник на литургији и већина зна да треба да се моли и за Милорада Ђоковића из Витомирице. Нема ни десет дана како је осуђен на десет година робије. Први се вратио из избеглиштва у Витомирицу и сви су му рекли: „Вала, Милораде, није требало ни да идеш!”

Последњом пресудом главне судске инстанце у Приштини, која је била у Ђоковићеву корист, Милорад Ђоковић се нашао јуна 2021. у специјалном затвору за ратне злочине.

Ово наводи један извор

Нови Стандард, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)Ђоковић почиње да се суди и сваки суд пресуђује у његову корист. На једној страни је добијао на суду своју земљу, а на другој су га оптуживали за малтретирања Албанаца, силовање Албанки и убиства. Са последњом пресудом главне судске инстанце у Приштини, која је била у Ђоковићеву корист, нашао се јуна 2021. у специјалном затвору за ратне злочине. Од тада робија, десет година затвора у најновијој првостепеној пресуди само је један од крстова Милорада Ђоковића.

Молитва за све по затворима односила се и на десетине ухапшених из овог краја; нема ни три дана како су слободе лишени Жикица Белошевић, чувар вртића у Осојану, и Грујица Милошевић, који је чувао овце кад су дошли по њега, док је Обрад Тијанић ухапшен па пуштен.

Ово наводи један извор

Нови Стандард, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)Молитва за све по затворима је и за десетине похапшених из овог краја, а нема ни три дана како су слободе лишени Жикица Белошевић, мирни чувар вртића у Осојану, Грујица Милошевић који је чувао овце кад су дошли по њега. Обрад Тијанић је ухапшен па пуштен. Они су знали да су на списковима наводних ратних злочинаца, јер су то објављивали медији на албанском језику. Нико није веровао у те објаве. Нису ни помислили да беже и да се селе.

Повратак и ослобођење ових крајева после векова ропства догодили су се на празник Светог Луке 1912. године, па је црква у Витомирици подигнута и као спомен на тај дан.

Ово наводи један извор

Нови Стандард, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)После векова ропства повратак и ослобођење ових крајева догодили су се на празник Светог Луке 1912. године, па је ова светиња, зидана од грубог камена, подигнута и као спомен на тај дан. Црква у Витомирици је спомен на дан повратка и ослобођења 1912. године. У њој су данас иконе Исуса Христа, Богородице, Светог Луке, Светог Петра Цетињског и слика митрополита Амфилохија Радовића. С једне стране његовог лица је ова црква, а са друге Његошева капела на Ловћену. Испод су свеће. Метална врата са рупама од метака су замењена. Овогодишњи домаћин славе је Никола Калуђеровић са сестром Мајом и мајком Милосавом. Свечан и дотеран као да је стигао са неког дипломатског пријема. У њему су, на овом месту, помешани акценти Цетиња, Пећи и Београда. Окреће се славски колач испред дрвеног олтара који изгледа као остатак неког брода који је ударио у ово грубо камење, а временом су са њега отпале даске и делови. Од Калуђеровића славу узима лекар Михаило Вукмировић из Подгорице, смирени и тихи човек који је дошао у посету својој стрини Момирки. Црква Св. апостола Луке у Витомирици (Фото: Wикимедиа Цоммонс/Лимес Сорабицус/ЦЦ БY 4.0) Све изгледа као да је једна породица била на литургији и да су јој дошли неки незвани гости. Стигли су неки млади људи из Франкфурта, Београда, Новог Сада, а Филип Матић, Немања Лазаревић и Никола Ђокић из Ужица раде више за овај храм него за своје куће. Тешко их је натерати да одговоре због чега то раде. После векова ропства повратак и ослобођење ових крајева догодили су се на празник Светог Луке 1912. године

У цркви у Витомирици данас су иконе Исуса Христа, Богородице, Светог Луке, Светог Петра Цетињског и слика митрополита Амфилохија Радовића.

Ово наводи један извор

Нови Стандард, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)После векова ропства повратак и ослобођење ових крајева догодили су се на празник Светог Луке 1912. године, па је ова светиња, зидана од грубог камена, подигнута и као спомен на тај дан. Црква у Витомирици је спомен на дан повратка и ослобођења 1912. године. У њој су данас иконе Исуса Христа, Богородице, Светог Луке, Светог Петра Цетињског и слика митрополита Амфилохија Радовића. С једне стране његовог лица је ова црква, а са друге Његошева капела на Ловћену. Испод су свеће. Метална врата са рупама од метака су замењена.

Седмоцхлана породица свештеника Небојше Секулића живи у Истоку, у дворишту Храма Светих апостола Петра и Павла.

Ово наводи један извор

Нови Стандард, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)Незустављиви, коврџави дечак Ђорђе, син свештеника Небојше Секулића, тражи са својим вршњацима пукотине између ногу одраслих у храму, тражи свој пут до звоника где ће се играти са вршњацима. Седмочлана породица Секулић живи у Истоку, у свом малом свету, у дворишту Храма Светих апостола Петра и Павла.

Овогодишњи домаћин славе је Никола Калуђеровић са сестром Мајом и мајком Милосавом, а славу од Калуђеровића узима лекар Михаило Вукмировић из Подгорице, који је дошао у посету својој стрини Момирки.

Ово наводи један извор

Нови Стандард, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)Овогодишњи домаћин славе је Никола Калуђеровић са сестром Мајом и мајком Милосавом. Свечан и дотеран као да је стигао са неког дипломатског пријема. У њему су, на овом месту, помешани акценти Цетиња, Пећи и Београда. Окреће се славски колач испред дрвеног олтара који изгледа као остатак неког брода који је ударио у ово грубо камење, а временом су са њега отпале даске и делови. Од Калуђеровића славу узима лекар Михаило Вукмировић из Подгорице, смирени и тихи човек који је дошао у посету својој стрини Момирки.

Млади људи из Франкфурта, Београда и Новог Сада, а и Филип Матић, Немања Лазаревић и Никола Ђокић из Ужица, раде више за овај храм него за своје куће.

Ово наводи један извор

Нови Стандард, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)Све изгледа као да је једна породица била на литургији и да су јој дошли неки незвани гости. Стигли су неки млади људи из Франкфурта, Београда, Новог Сада, а Филип Матић, Немања Лазаревић и Никола Ђокић из Ужица раде више за овај храм него за своје куће. Тешко их је натерати да одговоре због чега то раде.

Јустин Мреновић је дете овог краја и игуман Манастира Подластва грбаљског у Црној Гори; на заједничкој гробници његових побијених најближих сродника, жртава идеолошког обрачуна, једино су гориле свеће, а они ни данас немају спомен-обележје.

Ово наводи један извор

Нови Стандард, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)Из цркве се иде на гробље. Јустин Мреновић је дете овог краја и игуман Манастира Подластва грбаљска у Црној Гори. Он је у Витомирици човек који не иде између гробова, већ између породичних историја, личних емоција, завичајних прича и живих људи. Једино се овде јасно, на њему, види колико га је волела бака. Зна се да су неких давних задушница, на заједничкој гробници његових побијених најближих сродника, једино гореле свеће. Сви су тада схватили да су жртве идеолошког обрачуна и братске руке били невини људи. Везани су жицом, побијени и закопани, а ни данас немају спомен-обележје на гробљу где су, после изгона Срба 1999. године, у највећој мери поломљени и крстови и петокраке.

После поднева стигао је аутобус пун младих људи, већином студената Правног факултета Универзитета у Београду, који су ушли у цркву на којој је донедавно расло дрвеће.

Ово наводи један извор

Нови Стандард, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)На крају дана Момирка Вукмировић испраћа све и види се да ће остати сама и жељна ових лица. Иза поднева стиже аутобус пун младих људи, већином студената са Правног факултета Универзитета у Београду. Улазе у цркву на којој је донедавно расло дрвеће. Стидљиво седају за славски сто и почињу да певају као да је ово њихова кућа.

Навод, непотврђеноАлбанци из села Дубово тврде да је војска краља Николе 1912. на Ђоковићевом имању побила њихове суроднике; потписују петицију и траже да му се одузме имање, а одборници Општине Пећ гласају у скупштини и одузимају имање и започету кућу.

Овај навод преносе

Нови Стандард, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)Онда је овај храбри човек кренуо да обнавља своје имање. Тог тренутка почиње један од спорова који није виђен у Европи. Албанци из села Дубово тврде да је војска краља Николе 1912. на Ђоковићевом имању побила њихове сународнике. Потписују петицију и траже да му се одузме оно што је његово. Одборници Општине Пећ гласају у скупштини и одузимају имање и започету кућу.

Навод, непотврђеноЂоковић се судио и сваки суд пресуђивао је у његову корист, док су га с друге стране оптуживали за малтретирања Албанаца, силовање Албанки и убиства.

Овај навод преносе

Нови Стандард, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)Ђоковић почиње да се суди и сваки суд пресуђује у његову корист. На једној страни је добијао на суду своју земљу, а на другој су га оптуживали за малтретирања Албанаца, силовање Албанки и убиства. Са последњом пресудом главне судске инстанце у Приштини, која је била у Ђоковићеву корист, нашао се јуна 2021. у специјалном затвору за ратне злочине. Од тада робија, десет година затвора у најновијој првостепеној пресуди само је један од крстова Милорада Ђоковића.

Навод, непотврђеноУхапшени из овог краја знали су да су на списковима наводних ратних злочинаца, јер су то објављивали медији на албанском језику.

Овај навод преносе

Нови Стандард, 3. нов, 18:01 (отвара се у новом прозору)Молитва за све по затворима је и за десетине похапшених из овог краја, а нема ни три дана како су слободе лишени Жикица Белошевић, мирни чувар вртића у Осојану, Грујица Милошевић који је чувао овце кад су дошли по њега. Обрад Тијанић је ухапшен па пуштен. Они су знали да су на списковима наводних ратних злочинаца, јер су то објављивали медији на албанском језику. Нико није веровао у те објаве. Нису ни помислили да беже и да се селе.