Питање управљања енергетским системом, одговорности руководстава јавних предузећа и последица политичких одлука по раднике поново је у фокусу јавности. Док се у Србији очекује формирање нове скупштине и владе,… Цео текст
Питање управљања енергетским системом, одговорности руководстава јавних предузећа и последица политичких одлука по раднике поново је у фокусу јавности. Док се у Србији очекује формирање нове скупштине и владе, проблеми у појединим стратешким привредним системима отварају питање у каквом ће стању будућа власт преузети институције и јавна предузећа, али и ко сноси одговорност за одлуке које се доносе у периоду политичке транзиције.
Један од конкретних примера је „Застава Ковачница“, фабрика наменске индустрије у којој је, након што је Електропривреда Србије (ЕПС) обуставила испоруку електричне енергије због неизмирених рачуна, око 220 радника упућено на принудни одмор. Према речима председнице Асоцијације слободних и независних синдиката Ранке Савић, запослени током овог периода примају 60 одсто зараде, док је производња заустављена.
Савић је у разговору за Машину оценила да проблем није само у постојању дуговања према ЕПС-у, већ и у тренутку и начину на који је одлучено да се обустави испорука електричне енергије.
„Већина фабрика наменске индустрије има дуговања према Електропривреди Србије и ја никаква дуговања не оправдавам, јер сматрам да сви морају да извршавају своје обавезе. Али поставља се питање зашто се електрична енергија искључује сада у Застави Ковачници и да ли је то почетак једне одмазде и стварања хаоса и према другим фабрикама наменске индустрије“, навела је Савић.
Она је посебно указала на чињеницу да је „Застава Ковачница“ недавно набавила нове машине у оквиру инвестиционог циклуса који је покренуло Министарство одбране. Реч је о инвестицији вредној више милиона, а прекид производње, према њеним речима, може да изазове додатну материјалну штету, нарочито уколико се одрази на опрему која је тек стављена у погон.
За синдикат је, како истиче, спорно и то што се годинама не отварају питања управљања фабрикама наменске индустрије, избора директора и начина на који су поједини посредници учествовали у трговини наоружањем. Уместо да се испита шири контекст пословања ових предузећа, пажња се сада усмерава на дуговања и обуставу испоруке струје, чије последице непосредно сносе запослени.
Савић наводи да је Асоцијација слободних и независних синдиката покушала да пронађе решење кроз разговоре са надлежним институцијама. Обраћали су се актуелним министрима и представницима електродистрибутивног система, али без конкретног одговора.
Како је навела, успела је да ступи у контакт са појединим представницима Електродистрибуције у Крагујевцу, који су је упутили на надлежне у оквиру енергетског система града. Међутим, упркос вишедневним покушајима, није успела да разговара са директором Милошем Радовићем.
Захтев синдиката је да се организује састанак руководства „Застава Ковачнице“ и надлежних представника енергетског система, како би се договорио репрограм постојећег дуга и динамика његове отплате.
„Застава Ковачница дугује за испоручену електричну енергију, али тај дуг није од јуче ни од прекјуче. Он је дугогодишњи и свакако мислим да неко решење мора да се нађе. Овако Електродистрибуција сигурно никада неће наплатити ова дуговања. Ако наставе да раде, постоји шанса да се тај дуг и исплати“, оценила је Савић.
Случај „Застава Ковачнице“ долази у тренутку када се истовремено отварају бројна питања о стању енергетског система Србије. На конференцији за медије која је одржана данас, представници Студентске листе изнели су захтеве који се односе на три кључне области: банкарски сектор, Електропривреду Србије и нафтни и гасни сектор.
Студенткиња Маја Петровић са Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду, која је отворила конференцију, поручила је да одговорност за управљање државом не почиње тек преузимањем функција, већ да политички актери имају обавезу да реагују и на проблеме који се појављују током транзиције власти.
„Наша дужност према грађанима не почиње даном уласка у кабинете, већ је почела још када су пребројани гласови“, навела је Петровић.
Представници студентске листе оценили су да постоји ризик да актуелна власт одлаже решавање проблема или оставља нерешена питања будућој администрацији, чиме би се одговорност за последице дугогодишњег управљања пренела на нову власт.
У делу који се односи на Електропривреду Србије, Стеван Цветићанин указао је на застарелост електроенергетског система, недовољна улагања у одржавање и модернизацију постојећих капацитета, као и проблеме у раду појединих термоелектрана.
Као примере навео је блок А2 у Термоелектрани Костолац, који није у функцији, и одлагање капиталног ремонта блока Б2 у Термоелектрани Никола Тесла, који, према његовим наводима, већ две године ради смањеним капацитетом.
Цветићанин је упозорио и на финансијске последице повећаног увоза електричне енергије, посебно у условима неповољних тржишних цена. Затражио је од руководства ЕПС-а и министарке рударства и енергетике Дубравке Ђедовић Хандановић да јавности представе стање производних капацитета, финансијску позицију предузећа и пројекције производње и снабдевања до краја године.
На истој конференцији Дејан Радивојевић говорио је о стању у нафтном и гасном сектору, указујући на неизвесност у вези са будућим статусом Нафтне индустрије Србије, као и на потребу дугорочнијег решавања снабдевања природним гасом.
Међу предложеним мерама издвојио је продужење привременог смањења акциза на нафтне деривате, као и потребу да се кроз вишегодишње уговоре и развој алтернативних праваца снабдевања смањи зависност Србије од краткорочних енергетских аранжмана.
Када је реч о НИС-у, Радивојевић је указао на значај транспарентности преговора о промени власничке структуре, положаја државе као мањинског акционара и будућности Рафинерије Панчево и Петрохемије. Посебно је нагласио потребу да Србија припреми резервни сценарио за случај да договор о промени власништва не буде реализован или да не дође до продужења америчких оперативних дозвола.
Трећу област на конференцији представљао је банкарски сектор. Емир Зилџовић говорио је о одузимању дозволе за рад Алта банци и потреби да се испита вишегодишње пословање банке, поступање регулатора и евентуална одговорност руководства и других актера.
Зилџовић је затражио независну анализу кредитног портфолија, проверу пословања са повезаним лицима и утврђивање околности под којима су јавна предузећа пословала са овом банком. Истакао је и потребу за појачаним надзором ликвидности осталих банака, како би се очувала стабилност финансијског система.
Случај „Застава Ковачнице“ представља непосредан пример како се проблеми у управљању јавним и стратешким системима преливају на запослене. Док се о енергетским стратегијама, финансијској стабилности и будућности државних предузећа говори на нивоу институција и политичких програма, за 220 радника последице су већ конкретне: заустављена производња и смањена примања.
Савић зато упозорава да не жели да шири панику у вези са могућим поремећајима у снабдевању електричном енергијом и другим проблемима у јавним предузећима. Ипак, сматра да је неопходно што пре формирати скупштину, а затим и нову владу, која би преузела одговорност за управљање државом.
„Мислим да је ова нова влада апсолутно спремна да ту одговорност преузме на себе и да имају довољно знања и вештина да овом државом управљају много боље него што је то био случај до сада“, закључила је Савић.
