Од Народног, Српског народног и Шабачког позоришта, преко Атељеа 212 и Београдске филхармоније, до музејских и установа заштите културног наслеђа, као што су Републички завод за заштиту споменика културе и Музеј… Цео текст
Од Народног, Српског народног и Шабачког позоришта, преко Атељеа 212 и Београдске филхармоније, до музејских и установа заштите културног наслеђа, као што су Републички завод за заштиту споменика културе и Музеј Југославије, запослени траже оставке руководстава и одговорност управних одбора.
Захтеви при томе прерастају у све шири покрет запослених за промену досадашњег начина управљања културним установама. Иако је нови талас ових иницијатива уследио после ванредних парламентарних избора одржаних 25. октобра, у већини случајева реч је о незадовољству које траје месецима, а понегде и годинама. Заједнички именитељ захтева су, према наводима представника колектива и синдиката, политички утицаји на кадровску политику, нарушавање професионалне аутономије, спорне управљачке одлуке и занемаривање права запослених.
Такође, седам струковних филмских удружења затражило је демисионирање челних људи Филмског центра Србије, уз оцену да ФЦС већ две године не испуњава своју основну мисију - системску подршку домаћој кинематографији, указујући, између осталог, на изостанак конкурса за суфинансирање филмова. У овом случају већ је дошло до првих оставки, па је Мирослав Лекић најавио повлачење са места председника Управног одбора, наводећи да су оставке већ поднели и поједини чланови тог тела.
Промену руководства затражили су и истраживачи Института за књижевност и уметност у Београду, док је Заједница уметности и културе затражила шире кадровске промене у систему културе, почев од самог врха и ресорног министра у техничком мандату Николе Селаковића.
