Заједница уметности и културе (ЗУК) затражила је хитне оставке министра културе Србије у техничком мандату Николе Селаковића, градске секретарке за културу Београда Јелене Медаковић, покрајинске секретарке за културу Алексадре Ћирић Бошковић, в.д. начелника градске управе за културу Новог Сада Александра Белића, као и других челника сектора културе и чланова управних и надзорних одбора јавних институција на свим нивоима широм Србије.
„Захтевамо оставке свих они који су несвесно обављали дужности, поступали супротно законским обавезама или пропуштали да предузму мере из своје надлежности ради заштите институција културе, њихове професионалне аутономије и права уметника и радника у култури, који су протекле две године били изложени незапамћеној репресији, насиљу и цензури“, саопштили су.
Овде није крај захтева које су затражили делатници у култури. Синдикат „Независност“ Шабачког позоришта захтева разрешење в.д. директорке Александре Делић, враћање отпуштене Јелене Иветић на место организатора програма и измену правилника о систематизацији.
Како је синдикат навео в.д. директорка Александра Делић којој је мандат истекао у фебруару прошле године је самовољно донела измене систематизације којима је угасила четири радна места и отпустила Јелену Иветић, без знања Управног одбора и репрезентативног синдиката.
У међувремену су се проблеми у Шабачком позоришту још више продубили о чему смо раније писали на Машини.
Годину дана касније, захтеви синдиката су и даље исти, те глумац Милош Војновић и повереник синдиката „Независност“ Шабачког позоришта очекује да они у скалду са променом атмосфере у друштву буду испуњени.
„Очекујем да наши захтеви буду испуњени, али морам да кажем да и даље нема никаквих индиција да је друга страна спремна за тако нешто. Сви имају техничке мандате и још увек су на позицијама где одлучују о новцу и где се тај новац троши. У понедељак, 26. октобра смо се пробудили као радници у истој ситуацији“, каже за Машину Војновић.
Он додаје да директорка Шабачког позоришта неће самовољно отићи, због чега се синдикат обраћао челницима, градском председнику скупштине, председнику и градоначелнику Шапца, али одговоре нису добили.
„Ми ћемо наставити са нашом борбом, од захтева ни у једном тренутку нисмо одустали и још увек тражимо да они буду испуњени. Атмосфера у колективу је еуфорична јер смо осетили да је промена могућа. Напуниле су нам се батерије, и сада ћемо енергију коју осећамо усмерити креативно и онако како би требао да оживимо наше позориште, као и да се изборимо за наше право на рад и слободу говора.“
Глумац оцењује да је званична културна политика Министарства културе била да затре сваки вид културног организовања који им не иде у политички прилог.
„То сада долази на видело, јер су људи храбрији. Видели смо да су промене могуће и због тога немамо страх да као запослени кажемо шта треба променити у нашем уставном оквиру културе“.
Војновић објашњава да су проблеми у сваком позоришту различити и специфични, али да се они крећу из истог извора-системског немара за културу који је сада потпуно огољен.
„О уметности и култури су одлучивали људи који нису имали никакав уметнички легитимитет. Зато би за њих било најпаметније да се мирно сколне и дозволе уметницима и грађанима да стварају слободну уметност, да слободно говоре и да најзад наше друштво учинимо бољим“.
„Поступите по упутству од 3.10.2025. Одмах“
У Народном позоришту, синдикат и ансамбл Драме такође захтевају хитну смену целе управе и Управног одбора, због како су навели на друштвеним мрежама, озбиљног нарушавања рада институције, положаја запослених и поверења јавности.
Овај захтев је упућен још прошле године, 3. октобра, због именовања Драгољуба Бајића за вршиоца дужности управника и Драгослава Бокана за председника Управног одбора и правилника који је донела управа у ком се јавно исказивање политичких ставова запослених у вези са радом позоришта, укључујући вербално изражавање, симболе, гестове третира као кршење дисциплине.
Правилник је уследио након што су глумци на крају представа подизали крваве шаке у знак протеста због погибије 16 људи у паду надстрешнице у Новом Саду.
Незадовољство запослених и публике додатно су изазвали привремена затварања позоришта, цензура и претње отказима.
Како се наша саговорница глумица Ива Милановић присећа, атмосфера у Народном позоришту је у претходних годину и по дана била „одвратна“.
„Атмосфера је у последњих годину и по дана била одвратна као и у сваком јавном сектору. Трпели смо вређања и понижавања од председника Управног одбора и министра културе, потом је донет правилник којим су покушали да нас дресирају и васпитају и ускрате право на рад. Нисмо имали ни услове ни финансије, а у једном тренутку је позориште и затворено. Али 26. октобра се заиграло коло, па се надамо да улазимо у нову еру чишћења целе државе. Радујем се што је напокон победила култура и образовање.“
На питање да ли сматра да ће им захтеви бити испуњени наводи да званичан одговор од управе и даље не постоји, али се нада да ће у што краћем року бити испуњени.
„Ако не испуне наше захтеве, даљи кораци ће уследити. План постоји али нисмо и даље спремни да о томе јавно говоримо, али ће све, као и досадашње деловање бити легитимно и легално“, каже Милановић.
Глумица се запитала и која је сатисфакција људи који се налазе на челу Народног позоришта, када је „очито да их нико не жели на тим позицијама“.
„Надам се да ће они сазнати за један појам који се зове стид и да ће препознати да их нико неће. Људи су спремни да се самоорганизују и направе озбиљан темељ за јако добар и уређен систем“, закључује Милановић.
„Свако своје двориште“
Један део запослених у позоришту Атеље 212 је синоћ одржао штрајк упозорења због чега су представе „Корпоративна бајка“ и „Цео живот за годину дана“ померене за 21 час.
Запослени захтевају хитну оставку в.д. управника Љубише Ристића.
„Уколико в.д. нема минимум достојанства, позивамо Секретаријат за културу града Београда да га разреши дужности. Студенти и грађани увелико чисте наше животне просторе, ред је да то урадимо и са нашим радним окружењем, свако своје двориште“, саопштили су у фоајеу позоришта.
Захвалили су се грађанима на стрпљену и поручили да је постало јасно колика је моћ удруживања и заједништва.
Списак се овде не завршава, јер из дана у дан расте број оних који траже оставке и позивају на утврђивање одговорности.
