Све вести
Фото из чланка: ПанчевацДавору Мацури и још двојици осумњичених у случају Алта банке одређен притвор до 30 дана
Преглед вести
Заједнички текст
Ниједну реченицу не преносе бар два медија; сваки текст је написан за себе.
Цео упоредни текст25 само у једном
Текст из 4 чланка. Ниједну реченицу не преносе сви.
Још 25 реченица које преноси само по један медиј
Власник Алта банке Давор Мацура је негирао кривицу на саслушању пред Јавним тужилаштвом за организовани криминал (ЈТОК).
Његов адвокат Иса Спаховић је у изјави за "Фонет" рекао да је Мацура негирао кривицу, а тужилац је тражио притвор до 30 дана.
"У кривичној пријави је наведено да је Мацура користио картице, улазио у сеф и износио новац, али не постоји ниједан доказ да је Мацура икада био у том сефу или поседовао картице.
Сада се чека одлука судије за претходни поступак о предлогу Тужилаштва да Мацури одреди притвор.
Према незваничним информацијама којима располаже, један од двојице осумњичених за помагање Мацури у кривичном делу није износио одбрану, већ се бранио ћутањем", објаснио је Спаховић.
Бизнисмену Давору Мацури и још двојици приведених у случају Алта банке одређен је притвор до 30 дана, саопштио је Виши суд у Београду – Посебно одељење за организовани криминал.
Судија за претходни поступак Вишег суда у Београду – Посебно одељење за организовани криминал донео је дана 04.11.2026. године решење којим је према окривљенима Давору Мацури, Г.М. и И.П. одредио притвор у трајању од најдуже 30 дана.
Алта банка Фото: МОНДО/Петар Алексић
Да подсетимо, Народна банка Србије је данас спровела контролне мере у Алта банци и донела је одлуку да јој укине дозволу за рад.
Покренут је поступак стечаја - сва плаћања су обустављена, а рачун је блокиран.
Алта Банка Извор: Мондо/Петар Алексић
Притвор је према окривљенима Давору Мацури, Г.М. и И.П. одређен из законских разлога прописаних одредбом члана 211 став 1 тачка 2 и 3 Законика о кривичном поступку, односно јер постоје особите околности које указују да ће ометати поступак утицањем на сведоке, као и због постојања особитих околности које указују да ће у кратком временском периоду поновити кривично дело, наводи се у саопштењу,
Додаје се да је према окривљеном Мацури притвор одређен и из законских разлога одредбом члана 211 став 1 тачка 1 Законика о кривичном поступку, односно услед постојања околности које указују на опасност од бекства.
Окривљеном Мацури на терет је стављено извршење кривичног дела Злоупотреба положаја одговорног лица из члана 227 став 3 у вези става 1 Кривичног законика, а окривљенима Г.М. и И.П. извршење кривичног дела Злоупотреба положаја одговорног лица помагањем из члана 227 став 3 у вези става 1 у вези члана 35 Кривичног законика.
Против наведеног решења дозвољена је жалба кривичном ванпретресном већу Вишег суда у Београду – Посебно одељење за организовани криминал, у року од три дана од пријема решења.
На дан 30. септембра у трезору Алта банке налазило се близу 60 милијарди динара, (око пола милијарде евра), од чега је око 100 милиона евра било у девизама, а остатак у динарима.
Такође, у само два дана након избора, 28. и 29. октобра, из банке је повучено око 140 милиона евра депозита, наводи се у решењу Народне банке Србије о одузимању дозволе за рад Алта банци, објавио је БИРН, који је имао увид у овај документ.
У тексту Радмила Марковића наводи се да је НБС у решењу констаотвала да је због „негативних новинских написа“ у периоду 26 – 29. октобра „нарушена репутација“ Алта банке, те да би, због огромне количине готовине, због могућности „интерне или екстерне преваре, пожара, поплаве, земљотреса“, Алта банка могла да забележи губитак изнад висине капитала, што би „угрозило наставак њеног пословања“.
БИРН-а подсећа да је НБС одавно знала да Алта располаже огромном количином готовине која може да нестане услед преваре или пожара, пошто је банка пријављивала велике количине кеша и у свим претходним извештајима, док саговорници ове редакције изражавају сумњу да је уопште било могуће изнети 45 милијарди динара из трезора банке, за шта се сумњичи њен власник Давор Мацура, будући да се ради о новчаницама чија се тежина мери у тонама.
Због тога се поставља питање, да ли је тог новца икада уопште и било.
„Кључно питање јесте да ли је готовине уопште било, односно, да ли су се износи које Алта банка пријављивала НБС и стварно стање готовине у трезору поклапали.
Много је логичније да је у дужем временском периоду у трезор уношено мање готовине него што је рачуноводствено евидентирано.
Да је готовине било, она би најлогичније била искоришћена за решавање проблема ликвидности“, каже један од саговорника БИРН-а и додаје да нема шансе да неко за пар дана изнесе 380 милиона евра у кешу.
„То је сложена операција која захтева огромну логистику, нарочито када се има у виду маса и запремина те количине пара – на страну безбедност операције“, додаје.
Остатак текста прочитајте на порталу БИРН-а.
