Историјски вредна је и чињеница да су присталице „Студентске листе“ у целој Србији славиле победу до раних јутарњих часова, без инцидента и претераног вређања поражене стране. Колико је обичном свету ова победа… Цео текст
Историјски вредна је и чињеница да су присталице „Студентске листе“ у целој Србији славиле победу до раних јутарњих часова, без инцидента и претераног вређања поражене стране. Колико је обичном свету ова победа значајна говоре подаци да су грађани на улицама Београда, Новог Сада, Краљева, Ужица... славили и наредних неколико дана.
На улицама грађани су се веселили, Трг Славија у Београду опет се напунио као шипак, а грађани у аутомобилима нису штедели сирене и са три прста поздрављали све око себе. Недвојбено сведочење колико им је важна студентска победа.
Србија у својој историји баштини податке да су студентске буне, прва се догодила у Београду 1892. године, доносиле значајне промене у српском друштву, заправо су оне биле пулс који је најављивао нова времена. Па да није било студентске побуне 1996. године, тешко би Слободан Милошевић признао крађу на локалним изборима те године.
Па најзначајнија студентска буна 1968. године, која је указивала на социјално раслојавање у Брозовој Југославији, где су се политички функционери Савеза комуниста почели богатити, а народ је бивао све сиромашнији... Међутим, Студентска буна, настала после пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду и погибије 16 грађана, прерасла је у наредне непуне две године у најснажнији политички покрет, заправо феномен који је свет са занимањем пратио. Покрет није имао видљиве лидере, све важне одлуке доношене су на затвореним састанцима, пленумима, што је Студентски покрет заогрнуло плаштом позитивне мистерије и поверења...
Власти у Србији тврдиле су да је покрет диригован из моћних иностраних центара, да је финансиран огромним количинама новца, уз обавезано таргетирање да „тзв. студенти желе да отму државу од народа...“ Неки студенти, полуповерљиво причају да су они тајно добијали донације од имућнијих људи у земљи и да је то био једни новац који је финансирао њихову буну.
Оно што стоји као упитна чињеница, да су у Европи, најпре у Француској, Шпанији, Белгији, Италији... студенти и ђаци ти који су захтевали промену проратних политика својих влада, уз критике да немају адекватну унутрашњу социјалну политику и улагања у образовни систем. Да ли се студентска побуна из Србије прелила у Европу? Сасвим могуће, па и она из 1968. године, из Француске, после Западне Немачке, преплавила је планету и преобличила цео свет у добром…
Углавном, државници из Европе, дела остатка света, па и региона, честитају победу „Студентској листи – Студенти побеђују“.
Важно је истаћи како студенти стално истичу да неће сести у важне фотеље владалаштва те да су студиозно изабрали своје представнике који ће водити земљу. О ваљаности свога труда, студентски изабраници неће полагати рачуне „Студентској листи“, већ народу, грађанима Србије.
Из низа куртоазних протоколарних честитки издвајамо распевану поруку Петра Мађара, премијера Мађарске. „Иако галија плови изнад, а таласи ударају одоздо, на крају вода односи победу“, гласи превод стихова Лајоша Зилахија које је Мађар објавио уз датуме 12. април 2026. године, када су одржани парламентарни избори у Мађарској на којима је срушен режим Виктора Орбана, и 25. октобар 2026. године, када су одржани избори у Србији.
Убедљива победа покрета „Студентска листа – Студенти побеђују“ на парламентарним изборима у октобру 2026. године, према многим очекивањима, требало би да донесе коренит заокрет у позиционирању Србије на међународном плану. Ова промена, означена у светским медијима као „тектонски политички преокрет“, у фокус спољне политике ставља демократизацију, институционалне реформе и регионалну стабилност.
Неке од промена на које многи рачунају су, на пример, убрзање европских интеграција кроз институционалне реформе. Највиши званичници ЕУ (укључујући Урсулу фон дер Лајен и Марту Кос) одмах су упутили честитке и потврдили спремност да подрже нову владу на њеном европском путу. Медији попут британског „Гардијана“ оцењују да ова победа отвара пут бржој интеграцији целе регије.
За разлику од досадашњег приступа, фокус у односима са Бриселом требало би да се помери на суштинско испуњавање преговарачких поглавља која се тичу правосуђа, борбе против корупције и медијских слобода, што је темељ програма „Студентске листе“.
Носилац листе Илија Срдановић истакао је да коначни улазак у ЕУ неће бити политички наметнут, већ ће о њему одлучивати грађани на референдуму после јавне расправе и затварања свих поглавља. Поруке победника оцењене су у региону као „умерене, рационалне и разумне“. Премијер Хрватске Андреј Пленковић и званичници из Босне и Херцеговине изразили су очекивање да ће доћи до значајног побољшања билатералних односа.
Промена власти би, према очекивањима, требало да донесе прекид са досадашњом праксом подизања регионалних тензија. Нова спољна политика према суседима примарно ће се руководити ширењем добросуседских веза и директним интересима грађана. Но, како је за танго потребно двоје, доста тога зависиће и од става и поступака руководстава држава из региона, када је реч о односу према Србији и евентуално спорним питањима.
Сједињене Америчке Државе и Хелсиншка комисија поздравиле су победу „народног покрета“, очекујући јачање демократских институција, независних медија и стабилност, што отвара простор за дубљу економску и политичку сарадњу са Вашингтоном.
Традиционално партнерство са Русијом остаје у агенди. „Студентска листа“ се начелно противи увођењу санкција. Ипак, односи са Русијом, према очекивањима, више неће служити за унутрашњополитички маркетинг и балансирање засновано на личним везама лидера. Кремљ је изразио наду да ће ново руководство препознати заједничке интересе.
„Студентска листа“ најављује наставак и развој свеобухватног стратешког партнерства са Кином, али уз инсистирање на већој транспарентности међународних уговора и пројеката.
Према званичном меморандуму покрета, трајно решење за Косово тражиће се искључиво мирним путем и кроз дијалог, уз поштовање Устава Србије, Резолуције 1244 Савета безбедности УН и међународног права. Руководство листе је јасно поручило да Срби на Косову неће бити остављени на цедилу, фокусирајући се на њихову безбедност и права, уместо на досадашње нетранспарентне политичке договоре.
Срдановић је, на пример, на питање о Косову и Метохији, за Радио Слободна Европа изјавио да је наставак дијалога део студентског плана. „Сва платформа домаћих и међународних односа у Србији базирана је на поштовању Устава Републике Србије. Тако да је и та платформа о разговорима, односно даљој будућности Косова и Метохије, у складу са Уставом Републике Србије“, рекао је Срдановић. Говорећи о Бриселском споразуму и другим документима која се тичу Косова и Метохије, каже да ће се поштовати сви протоколи које су наши званичници у име Србије договорили, али могу бити преиспитани у погледу тога да ли су усклађени са Уставом Републике Србије.
Победом „Студентске листе“, како тумаче аналитичари, Србија на међународној сцени губи имиџ „стабилократије“ и ауторитарне државе вођене култом личности. Уместо тога, она се позиционира као предвидив, демократски партнер чији се међународни кредибилитет гради на снази сопствених институција, транспарентности и владавини права.
Власти у Србији оптуживале су „Студентску листу“ да нема програм, да су политички дилетанти и да немају појма шта је држава. У суштини ‒ грешиле су. Студенти су у свом програму тражили владавину права, да се поштује Устав Србије и закони произишли из тог документа и да сви грађани пред тим законима буду једнаки, да су државне институције највеће цивилизацијско демократско благо, да оне раде свој посао по законима и да нико у држави нема тантијему над њима. Институције система не усмеравају државну политику само у политици. Напротив, оне обликују, уз сарадњу са народом, образовање, здравство, одбрамбене системе земље.
И оно најважније: сви политички актери у Србији, први пут у историји, за ваљаност свог рада полагаће, обећавају, рачуне пред грађанима. А то би подразумевало и да би први пут могло да се догоди да политичарима буде суђено за незнање, корупцију, осионост и лоше политичке одлуке које угрожавају нацију и демократичност. Да су такви закони владали у Србији у последњих сто година, Србија би била економска и политичка значајка. У „Студентској листи“ упозоравају да би било веома важно да политичари већ данас треба да положе рачуне о свом богатству, за политички утицај, за лоше политичке одлуке! Кажу, важан посао не сме да се одлаже.
Како је Србија, у изборној ноћи, дошла до мирног завршетка избора и без грађанских сукоба? Одговори на ово важно питање су вишеслојни и опречни. Носилац листе „Уједињена Србија“ Александар Вучић мимо очекивања великог дела јавности, сат и по од затварања бирачких места, признао је да је његова листа доживела пораз на ванредним парламентарним изборима у Србији.
Он је у обраћању, након што је рекао да је листа на чијем је челу био изгубила изборе, рекао да ће СНС наставити да се бори и да ће показати шта је опозиција, као и да је поносан на све што је урађено док су били на власти. „Пошто су говорили како ће неко да бежи, да пакује кофере, како их се неко плаши, како ће неко да се склања, лагали су све што су говорили. Лагали су и за звучни топ, лагали су и за ’Сарајево сафари’, лагали су за Јовањицу, лагали су за све. Имаћемо 105-106 посланика и борићемо се и показати им шта је опозиција“, рекао је Вучић и напоменуо да ће СНС сигурно напустити неки тајкуни који су се обогатили. „
Наравно, од нас ће сад отићи неки бизнисмени, неки могули, од нас ће отићи неки људи, али наша структура је веома чврста. Ми смо веома јединствени, ми смо веома снажни. На опозицију смо научили. Већина нас је више времена провела у опозицији него на власти. А за то да нећемо да признамо, па ћу ја да објавим другачије резултате, као што видите, да се не бисте нервирали, да не бисте чекали, ја вам унапред кажем шта је, и то је тако. Хоћу да људи знају, ово је била верификација револуције коју су спровели уз подршку директно различитих европских земаља и дубоке америчке државе, оне која је против председника Трампа. И ја знам да је многим људима вечерас тешко, а знам колико се неки радују. Ја им желим успех, само што ћу вам рећи, и као што видите, за разлику од њих који нису у 14 година успели ниједанпут да честитају, ја им честитам, иако су они само извођачи радова, извођачи прљавих радова које је неко други осмислио да би срушио једну суверену земљу. На неки тренутак сте успели, докле, видећемо. Нагледао сам се овога и 2000. године. Оно што бринем, одмах да вам кажем, да вас нисам лагао ни у кампањи, неће проћи до марта или априла, имаћете уведене санкције Руској Федерацији. Урадиће све оно што нису хтели да вам кажу, све оно што су лагали јер, понављам, они су само извођачи радова и ништа више од тога. Све најбоље им желим, а ми ћемо да се боримо. И нигде нико од њих неће да бежи. И никога неће никада да јашу. И заштитићемо сваког човека од њиховог јахања, малтретирања и од свега другог“, рекао је Вучић.
Милош Бешић, професор Факултета политичких наука у Београду, за Н1 је рекао да се он у суштини обраћао својим бирачима, речима „видећемо их за шест месеци“, и тражио са се његови бирачи опет окупе у снажан политички табор. Професор Бешић је додао да ће Вучић имати проблем јер СНС није више она победничка партија која је побеђивала у минулих 14 година.
На другој страни, представник „Студентске листе“ академик Радомир Саичић је рекао: „Драга Србијо, вечерас се чује глас народа, глас слободе. Сваки грађанин Србије, био у земљи или иностранству далеко од ње, допринео је овој победи. Вечерас су грађани Србије показали да ниједна препрека није већа од њихове воље, да ниједан страх није јачи од храбрости и не може надјачати народ који је одлучио да узме судбину у своје руке, дао је свој глас и показао да му је стало до будућности ове земље. Та воља мора бити поштована без изузетка, без изговора, без покушаја да се прекроји оно што су грађани јасно поручили! Прелиминарни резултати показују да је ’Студентска листа’ победила на свим бирачким местима. Вечерас је реч о људима, о свима онима који су веровали када је било најтеже и који нису одустајали када су их убеђивали да ништа не може да се промени и упркос свему су наставили да се боре. Ово је победа храбрости над страхом, победа наде над равнодушношћу, победа вере да Србија може и мора другачије. Хвала вам на сваком кораку, сваком сату, свакој жртви и сваком тренутку у којем сте бирали да не одустанете. Хвала свима који су подигли глас, који су стали једни уз друге и који су показали да будућност ове земље не припада неколицини, већ свим њеним грађанима. Ова победа није ничији лични трофеј, она припада свима нама.
Драга Србијо, велика победа са собом носи и велику одговорност и зато вечерас позивамо све грађане да победу прославе мирно, достојанствено и поносно да не наседају на провокације, не улазе у сукобе и да не дозволе да неко засени оно што смо заједно постигли. На сваки покушај да нас поделе показаћемо још снажнију солидарност. Веру у правду, солидарност и ненасиље. Вечерас славимо онако како Србија најбоље уме, песмом и сузама радосницама. Славимо без мржње јер слобода коју желимо биће слобода за свакога.
Сутра почиње посао изградње Србије, у којој закон важи једнако за све, у којој се истина не кажњава, у којој се знање поштује, у којој млади виде своју будућност и у којој се ниједан човек не плаши што мисли другачије. Обећавамо да нећемо заборавити зашто смо почели, ни људе који су нам указали поверење, нећемо заборавити одговорност према народу. Србија су њени људи, њихова нада и борба и право да живе достојанствено. Са студентима је победила нада да Србија може бити земља правде и достојанства. Нека ова ноћ буде ноћ победе у којој се нећемо делити на победнике и поражене. Хвала вам на поверењу, на храбрости и што сте веровали да Србија може бити другачија. Вечерас славимо победу, од сутра славимо будућност!“, рекао је Саичић.
Начелно, говор академика Саичића је за поштовање. Првенствено онај део да се већ сутра Србија не дели на победнике и поражене, да се сви уједине у изградњи нове Србије. Међутим, иако су изабрани представници „Студентске листе“ озбиљни људи са изузетним каријерама, кључно је питање – да ли слуте, ако је то уопште могуће, шта их све чека? Подсетимо да се у капиталној економско-социјалној студији „Србија на раскршћу“ коју су потписали Огњен Радоњић и Иван Остојић, људи завидних биографија и јасне мисли, белодано види дубина понора, не само економског, у којем се Србија налази.
Новим властима требаће много стратешке памети и даноноћног рада да би промене које најављују почеле што пре. Кажемо што пре, а време је изузетно важно, да се најпре оформи Народна скупштина, а потом и Влада Србије, да би се створили законски оквири за велику реформу. По Уставу, Скупштина мора да се конституише 30 дана после окончања избора, односно после саопштавања званичних и коначних резултата, а влада за 90 дана. Верујемо да ће „Студентска листа“ ова два важна посла урадити брже него што то закон прописује. Како „Студентска листа“ најављује, потребно је најпре попунити правосудне републичке органе тужилаштва и судове па почети са чишћењем кадрова у овим институцијама. Ту су министарства унутрашњих и спољних послова, безбедносне државне агенције БИА, ВОА...
Обичан пук верује и једва чека да се почне примењивати постојећи и нешто допуњени Закон о пореклу имовине и нови Закон о лустрацији! Ова два закона јесу важна, али потребно је читав правосудни систем Србије довести у ред.
Све поменуто подсећа на Аугијеве штале, само ко је Херкул да то почисти. За све ће бити потребно стрпљење народа, разумевање и вера у нову владу.
Медији су за сваку власт веома важни. „Студентска листа“ најављује да ће закон о медијима бити кратак, са првим чланом „Медији су слободни!“ Уз пратећа документа да мора да се поштује више важних кодекса, вокабулара, закона који каже да нико није крив док то суд не докаже, да сензационализам никако није дозвољен јер то погрешно утиче на јавно мњење. Било би крајње погрешно да медији почну безрезервно да подржавају нову власт. Напротив, медији треба да буду оно што је њихово основно начело, да објективно информишу јавност о ономе шта ради нова власт, да добронамерно и чињенично указују на могуће грешке. Свака глорификација произвела би само нову тиранију, у којој Србија живи од Карађорђа, изузимајући владавину кнеза Михаила Обреновића и владавину краља Петра И од 1904. до 1912. године кад су почели балкански ратови.
„Студентска листа“ је Скупштини Србије доставила захтев да главни уредник РТС-а и сви уредници у националној телевизији поднесу оставке, а да се РЕМ допуни и да има девет чланова, те да се Телевизији Информер одузме дозвола за рад.
Пре тога, главни уредник РТВ Војводине поднео је оставку, као и први људи у неким локалним медијима. У међувремену група грађана, коју нису организовали студенти, пре неку ноћ опколила је зграду ТВ Информер, било је ту ружних сцена, баш онаквих какве смо гледали и октобра 2000. године. Ово је била баш груба грешка јер група грађана је узела своју „правду“ у руке како би себе оденула у заставу слободе.
Слично, али у мањем обиму, догодило се и дан касније када су групе људи упале на обележавање крсне славе СНС-а, Свете Петке, у Врбасу и Горњем Милановцу, а у среду и у просторије ЈП „Србијаводе“.
„Студентској листи“ и новим властима операција „Информер“ и њој сличне није требала. Јер директно подсећа на праксу ДОС-а и упада у разне институције, Млађан Динкић је упао у Народну банку Србије и постао њен гувернер по сопственом избору. Нови „Динкићи“ и кризни штабови овој Србији нису потребни јер радикално искачу из њихових инсистирања да ће се закони поштовати.
Утисак је да су и у оквиру листе „Студенти побеђују“ свесни тога јер су исто вече када је група људи упала у „Информер“ позвали грађане да не раде такве ствари, да не упадају у државне институције и у медије и нагласили да ће се за слободу медија и професионално новинарство борити искључиво кроз Скупштину и правне институције. Представници студената (попут Ане Димитријевић и Срдановића) позвали су све грађане на смиривање тензија, достојанство и уздржавање од било каквог облика насиља.
Није неважна чињеница да су ови парламентарни избори, наравно привремено, сахранили опозицију. Странке ССП и Нови ДСС остале су без цензуса. Лидер Социјалистичке партија Србије Ивица Дачић каже да су социјалисти остали испод цензуса захваљујући референдумским изборима. Наравно, неће рећи да су се социјалисти опекли у загрљају са СНС-ом. Ипак, они су узели 100.000 гласова. Шта ће бити са странкама које су дале подршку „Студентској листи“, остаје да се види.
У целој овој причи о демократском освајању слободе остаје питање – како су ови избори прошли без сукоба и туча на улицама? Део аналитичара каже да је то спречио Александар Вучић, који је у раним сатима изборне ноћи признао пораз. Они додају да је то потез „мудрог државника“.
Друга виђења у јавном говору кажу да су два фактора одлучила да се изборна ноћ заврши у миру и весељу. Говоре да је немала група маскираних и окретних момака сат времена после затварања изборних места дошла у Пионирски парк те да су испред тог парка биле распоређене бројне снаге Жандармерије, опремљене за разбијање демонстрација.
Маскирани момци, иначе житељи Пионирског парка званог Ћациленд, остали су на положају све до Вучићевог признања да је листа „Уједињена Србија“ поражена на изборима. Скоро истог тренутка „момци у црном“ из „Ћациленда“ полицијским камионима под церадама одвезени су у непознатом правцу.
То значи, како каже део српске политичке аналитике, да је разлика у процентима којим случајем била мања, да би била много већа вероватноћа да до сукоба на улицама дође. Прелиминарни резултати, на сву срећу, обесмислили су било какве сукобе на улицама.
На крају, моје колеге молим да објективно извештавају о раду нових власти, да их разумеју пошто су државни интереси веома важни, али да их управо због те важности не глорификују јер власт мења људе!
