
Реченице које преносе сви медији.
Према прелиминарним проценама које је објавио Тхе Тимес оф Исраел, Нетањахуов блок могао би да освоји 56 места, док би опозициони савез предвођен Гадијем Ајзенкотом добио 48. За већину у парламенту од 120 посланика потребно је најмање 61 место, па би преговори о састављању владе могли да потрају недељама или месецима.
Текст из 2 чланка. 1 реченицу преносе сви, у једној се разликују.
Власт и опозиција у Тел Авиву зависе од арапских странака за формирање владе
Излазне анкете на парламентарним изборима у Израелу не дају јасног победника, јер ни блок премијера Бењамина Нетањахуа ни опозиција немају довољно мандата да самостално обезбеде већину.
Ахмад Тиби, лидер Арапске заједничке листе у израелском парламенту, изјавио је да је тај блок спреман да сарађује са опозиционим савезом Гадија Еисенкота како би била смењена влада Бењамина Нетањахуа.
Тиби је оценио да је велика излазност арапских грађана на парламентарним изборима историјски успех и истакао да је јединство њихове политичке заједнице важно за промене у Израелу.
„Пружамо руку блоку промена како бисмо сменили владу Нетањахуа и Бен-Гвира“, поручио је Тиби, најављујући да би процес могао да почне сменом председника Кнесета Амира Охане.
Према пројекцијама израелских медија, блок Бењамина Нетањахуа требало би да освоји 54 од укупно 120 посланичких места, док би опозициони савез предвођен Еисенкотом могао да добије 49 мандата.
Странке које претежно представљају арапско становништво могле би да освоје укупно 17 места.
Према прелиминарним проценама које је објавио Тхе Тимес оф Исраел, Нетањахуов блок могао би да освоји 56 места, док би опозициони савез предвођен Гадијем Ајзенкотом добио 48. За већину у парламенту од 120 посланика потребно је најмање 61 место, па би преговори о састављању владе могли да потрају недељама или месецима.
Посебно важан резултат оствариле су странке које представљају арапско становништво, а које нису део ниједног од два главна блока.
Њима се предвиђа укупно 16 мандата, што би могло да их претвори у кључне актере у преговорима.
Без њихове подршке или договора са мањим странкама, ни Нетањахуов, а ни опозициони блок тешко би могли да обезбеде парламентарну већину.
Ипак, могућност сарадње са арапским странкама остаје неизвесна, јер су и Нетањаху и Ајзенкот одбацили такав савез, позивајући се на политичке и вредносне разлике, преноси Ал Јазеера.
Опозиција је резултате протумачила као озбиљан ударац за дугогодишњег премијера.
Ајзенкот је рекао да излазне анкете показују да је јавност изгубила поверење у Нетањахуа, док је лидер опозиције Јаир Лапид оценио да је премијеров блок доживео тежак пораз.
Насупрот томе, Гидеон Сар, израелски министар спољних послова и члан Нетањахуове странке Ликуд, поручио је да опозиција прерано слави, истичући да је Ликуд и даље највећа појединачна странка у земљи.
Нетањаху је био премијер скоро 19 од последњих 30 година и више пута је успевао да преброди политичке кризе.
Аналитичари упозоравају да излазне анкете не значе ни коначан пораз Нетањахуа ни сигурну победу његових противника.
Палестински политички аналитичар Ехаб Јабареен оценио је да је очигледно ослабљен блок актуелног премијера, али да опозиција има озбиљне тешкоће да састави већину.
Ако ниједна страна не успе да обезбеди подршку 61 посланика, Нетањаху би могао да остане на челу прелазне владе док се настављају преговори.
Коначни резултати избора очекују се 4. новембра, након чега ће председник Израела Исак Херцог разговарати са лидерима странака и поверити мандат кандидату за којег процени да има најбоље изгледе да састави владу.
То не мора бити лидер странке са највише освојених мандата.
Кандидат којег председник буде одредио имаће 28 дана да формира коалицију, уз могућност продужења рока за још 14 дана.
У том периоду странке ће преговарати о политичком програму, уступцима и расподели министарских места.
Ако не успе да обезбеди већину, кандидат може покушати да састави мањинску владу уз подршку мањих странака или да преговара о аранжману са смењивањем премијера.
Нова влада мора да добије подршку већине посланика који гласају на парламентарној седници, што не мора да значи 61 глас уколико део посланика буде уздржан.
Ако први кандидат не успе, Херцог може поверити мандат другом посланику, који добија 28 дана да покуша да састави владу.
Уколико ни тај покушај не успе, већина чланова Кнесета може предложити трећег кандидата, који би имао још 14 дана.
Ако се политички застој настави, парламент би био распуштен, а нови избори морали би да буду расписани у року од 90 дана.
До тада би Нетањахуова влада остала на дужности у техничком мандату.
Израел већ има искуство са дуготрајном политичком блокедом, када су између априла 2019. и марта 2020. одржана три изборна циклуса, после којих су се Нетањаху и његов тадашњи ривал Бени Ганц договорили да се смењују на месту премијера.
Та влада се распала годину дана касније, након што није успела да усвоји буџет.
Највећа препрека опозицији могла би да буде одлука да не сарађује са арапским странкама, иако би њихови мандати могли да буду пресудни за формирање владе.
Израелски политички аналитичар Асаф Ронел сматра да ће други лидери морати да преиспитају одбијање сарадње са тим странкама ако желе да избегну нове изборе.