Ovih dana društvene mreže preplavljene su snimcima, fotografijama i tvrdnjama da se u državnim institucijama, preduzećima i ministarstvima naveliko uništava dokumentacija. Mogu se videti tvrdnje da se džakovi sa… Цео текст
Ovih dana društvene mreže preplavljene su snimcima, fotografijama i tvrdnjama da se u državnim institucijama, preduzećima i ministarstvima naveliko uništava dokumentacija.
Mogu se videti tvrdnje da se džakovi sa seckanom dokumentacijom iznose iz Ministarstva finansija, MGSI, PIO fonda i drugih institucija.
Ovom temom pozabavila se i Studentska lista, koja je danas pozvala i zaposlene u državnim institucijama, sudovima, bankama, medijima i preduzećima da prijave svako uništavanje dokumentacije, sumnjive isplate, ugovore i naloge.
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu već je formiralo predmet povodom tekstova objavljenih na portalima, kao i snimaka sa društvenih mreža, kojima se ukazuje na uništavanje službenih isprava i spisa u prostorijama državnih organa i javnih preduzeća.
Nedugo potom i Vrhovno javno tužilaštvo izdalo je obavezno uputstvo tužilaštvima.
„Imajući u vidu saznanja kao i informacije iznete u javnosti da se u državnim institucijama, bankama, Bezbednosno informativnoj agenciji, Vojnoobaveštajnoj agenciji i drugim institucijama od značaja za ekonomsku, finansijsku i pravnu sigurnost Republike Srbije, uništavaju službeni i drugi spisi, nalaže se svim glavnim javnim tužiocima, v.f. glavnog javnog tužioca, da HITNO upute zahtev policiji kojim će naložiti preduzimanje potrebnih radnji u cilju sprečavanja uništenja spisa, i bez odlaganja obaveste nadležno javno tužilaštvo u pogledu postojanja elemenata krivičnog dela Oduzimanje ili uništenje službenog pečata i službenog spisa iz člana 328. Krivičnog zakonika Republike Srbije ili drugog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti“, navodi se u uputstvu VJT.
Predstavnici Sindikata ASNS u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO fond) nisu čekali poziv Studentske liste već su danas podneli krivičnu prijavu VJT i MUP-u protiv direktora Relje Ognjenovića i NN lica zbog sumnje da se uništavaju dokazi u ovoj instituciji.
Dragan Domazet, poverenik ASNS u PIO fondu Srbije ističe da su oni uspeli da se dokopaju do nekoliko kesa sa iseckanim papirima i da su neke uspeli i da rekonstruišu.
„Uspeli smo da spasemo nekoliko kesa. Bukvalno smo ih našli u kontejneru.Kolege pokušavaju neke da rekonstruišu“, kaže on za Danas.
On ističe da ne znaju šta se dešavalo noću, ali da im je tokom dana postalo sumnjivo kada su videli da se zaključavaju kancelarije direktora sektora.
„Vrata generalnog direktora su zaključana inače, ali kancelarije direktora sektora su otvorena, zbog raznih operativnih poslova.Kada su sekretarice počele da ih zaključavaju, kada su počele da se potražuju ogromne količine kesa, videli smo da se nešto dešava“, kaže za Danas Domazet.
Prema njegovim rečima, ono što su do sada utvrdili je da se uglavnom radi o dokumentima vezanim za političko delovanje iz PIO fonda, a ne o dokumentaciji vezanoj za poslovanje samog Fonda.
„Radi se o dokazima političkog delovanja kao što su spiskovi. Za prethodne izbore u sedištu PIO fonda bio je kol centar. Ovde je bila jaka SNS ćelija, prebačena sa Voždovca ovde i mnogo šira od samog PIO fonda“, napominje Domazet dodajući da još ne može da tvrdi da među uništenim papirima nije bilo i druge dokumentacije.
„Zato smo i pozvali državne organe da zaustave ovakve aktivnosti“, kaže Domazet.
Ovaj sindikat juče je podneo zahtev za smenu generalnog direktora PIO fonda, a Domazet ističe da je prilikom pokušaja da se taj zahtev podeli zaposlenima došlo i do verbalnog obračuna.
„Direktorka opštih poslova pokušala je da nas isprovocira, došlo je do verbalnog sukoba, pa je došla i policija. Nisu podneli prekršajne prijave, ali smo oboje dobili zabranu prilaska i komunikacije jednih sa drugima“, tvrdi Domazet.
On ističe da su sporedne službe, poput kadrovske, finansija, opštih poslova, nabavki pod apsolutnom kontrolom vlasti.
Dušan Dobromirov, profesor na FTN u Novom Sadu , član Anketne komisije za ispitivanje odgovornosti za urušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i finansijski forenzičar ističe da se papiri mogu uništiti, ali da se dokumentacija teško može sakriti.
„Kao prvo, ako neki dokument ne postoji, a trebalo bi da postoji, to već pali crvenu lampicu. To naravno važi za novac isplaćen u Srbiji. Ako su provizije isplaćivane u inostranstvu i nisu ni ušle u Srbiju, to će ići malo teže, ali nije nemoguće. Ako tužilaštvo otvori istragu može da traži podatke i izvesno je da će ih i dobiti“, objašnjava Dobromirov.
On ističe da je potrebno strpljenje i dobro istražiti i pripremiti optužnicu.
On ističe i da se poslovi ne vode na jednom papiru, već svaka odluka ostavlja trag na velikom broju mesta.
Prema njegovim rečima, svaki akt se zavodi u delovodnik sa brojem i datumom, a prepis arhivske knjige svake godine odlazi u nadležni javni arhiv.
Takođe, svaka transakcija ima dve strane, tako i dobavljači, banke, izvođači radova, svi imaju u svojim knjigama zabeležene transakcije.
Na kraju, i u državnim bazama podataka kao što su Portal javnih nabavki, Uprava za trezor kroz koju prolazi svaka budžetska isplata, Sistem elektronskih faktura, APR, katastar itd.
I sve to u današnje vreme, napominje Dobromirov, postoji i u elektronskom obliku, tako da prekovremeni rad na seckalicama papira ne mora da znači i da su dokazi sasvim uništeni.
„Digitalna forenzika, po nalogu tužilaštva, vraća obrisane podatke i pokazuje ko je i kada brisao, a svedočenja zaposlenih i zapisnici o primopredaji povezuju dokumente sa ljudima i datumima. Čak se i iscepani papiri mogu sklopiti, što pokazuje iskustvo sa dosijeima Štazija“, tvrdi Dobromirov.
