Изградњу стамбеног комплекса ЕXПО-а у Сурчину пратиле су бројне грешке од којих су неке „могле да буду фаталне“ и доведу до урушавања у комплексу, открива ЦИНС. Један инжењер упозорио је на пропусте, након чега су… Цео текст
Изградњу стамбеног комплекса ЕXПО-а у Сурчину пратиле су бројне грешке од којих су неке „могле да буду фаталне“ и доведу до урушавања у комплексу, открива ЦИНС. Један инжењер упозорио је на пропусте, након чега су бројне грешке отклоњене. Због начина на који су проблеми решени, стручњаци са којима је ЦИНС разговарао доводе у питање да ли су грешке исправљене на прави начин.
Док се Србија тек суочавала са размерама фаталне несреће након пада надстрешнице у Новом Саду, Драган Дингарац је добио неуобичајен захтев.
Дингарац је грађевински инжењер који има искуство рада на великим пројектима у држави, пише ЦИНС, попут Београда на води. Између осталог, његов тим и он организују посао на градилиштима – одређују који профил радника им је потребан, са којим искуством и знањем, колико их је потребно да би се неки посао обавио и шта ће тачно радити.
За ово су, наводи се даље у тексту, били ангажовани и током изградње једног дела стамбеног комплекса на ЕXПО градилишту. Међутим, недуго након пада надстрешнице, Дингарац, односно његова фирма, су добили задатак да провере сву документацију на основу које је зграде требало градити – иако није уобичајено да се документација прегледа након почетка изградње, пише у тексту.
Прегледајући папире налазили су проблем за проблемом – више од 270 грешака - и указали на пропусте који су према њиховој процени могли да доведу до „фаталних последица“, пише даље Током ангажмана његов однос са фирмом СМБ-Градња, као и са подизвођачима, постајао је све напетији, да би кулминирао непуна четири месеца касније – када му је уговор раскинут, наводи ЦИНС.
Радомир Фолић, некадашњи декан Факултета техничких наука и стручњак за конструкцију је након прегледа документације коју је прикупио ЦИНС оценио да су изградњу пратили бројни дефекти у пројектовању и извођењу радова.
Грешка која је могла да доведе до „фаталних последица“
У оквиру међународне изложбе ЕXПО коју Србија организује 2027. године, гради се стамбени комплекс од 1500 станова,. Нешто мање од трећине, 460, требало је да изгради фирма СМБ-Градња која је и ангажовала фирму Драгана Дингарца – Дингракон, пише ЦИНС.
Идеја је да станови служе да се сместе пре свега учесници изложбе, а да се касније продају и да то постане класично стамбено насеље. Нешто слично је урађено је и са насељем Белвил после Универзијаде коју је Србија организовала 2009. године.
Према плановима за изградњу, комплекс је састављен од низа зграда између којих се налази плато са жардињерама, клупама и дечјим игралиштем. Испод платоа би требало да се налази подземна гаража, тако да је он заправо плоча изнад те гараже.
Међутим, у случају пожара, ватрогасно возило би такође прелазило преко платоа што значи да он мора да буде довољно јак како би издржао терет.
Истраживање ЦИНС-а открива да није све било тако.
Прегледајући документацију, Драган Дингарац је увидео да прорачуном није предвиђено довољно велико оптерећење које стварају слојеви изнад плоче, попут жардињера и нагомиланог снега током зиме или ватрогасног возила. Према његовој процени, оптерећење је у реалности веће за 266 одсто.
Професор Фолић каже за ЦИНС да би се услед толико омашеног прорачуна оптерећења плоче, она срушила.
Да постоји могућност да се плоча услед таквог оптерећења уруши сматра и грађевински инжењер Един Дрљо.
„Ако је оптерећење чак 266 одсто веће од пројектом предвиђеног, постоји озбиљан ризик да дође до значајних пукотина, деформација, а у крајњем случају и до урушавања конструкције“, објашњава Дрљо.
"Прорачун за плочу свуда је био омашен"
Дингарац је, пише ЦИНС, о пропустима обавестио Грађевинску дирекцију Србије (ГДС) и друге фирме из конзорцијума које граде стамбени комплекс. Тако су и остале фирме провериле планове по којима граде и нашле исту грешку – прорачун за спорну плочу приземља свуда је био омашен, наводи се.
Пројекат је на крају морао да се мења за цео комплекс, плоче су подебљане са 25 на 28 центиметара.
Међутим, остало је нејасно да ли је ово довољно јер у једном од мејлова до којих је дошао ЦИНС Дингарац наводи да није сигуран.
„Опет, да ли је ово довољна арматура…то више нико не зна имајући у виду штурост нове анализе оптерећења коју су направили усвајајући моје примедбе", истиче се даље.
Грађевинска инжењерка из ГДС-а која је вршила надзор над изградњом стамбеног комплекса на ЕXПО-у, Јасна Здравковић, у разговору са новинарком ЦИНС-а каже да је плоча удебљана како би се лакше уградила арматура, најчешће челичне шипке које дају чврстину и отпорност бетону. Додаје да је измене одобрила независна контрола.
Међутим, грађевински инжењер Един Дрљо сматра да је одговор ГДС-а нелогичан. Према Дингарчевим примедбама, стварно оптерећење плоче више је него двоструко веће од првобитно прорачунатог, док је њена дебљина повећана са 25 на свега 28 центиметара.
Са њим је сагласан и професор Фолић да подебљавање бетона не решава проблем носивости.
„Одмах да вам кажем објекат је нестабилан. (…) Мора да се прерачуна и да се комплетна конструкција од плоче до темеља провери", навели су саговорници ЦИНС-а.
Из ГДС-а нису одговорили на ЦИНС-ов захтев за интервју, нити на питања која су им послали. Новинарка је телефоном разговарала са инжењерком ГДС-а Јасном Здравковић, али ју је за део питања упутила на мејл Дирекције.
Предраг Петричевић, власник и директор СМБ-Градње у кратком телефонском разговору с новинарком ЦИНС-а није желео да даје коментаре.
Ни Драган Дингарац није желео да говори за ЦИНС и одбио је разговор.
Сектор за ванредне ситуације МУП-а проверавао је противпожарну документацију за стамбени комплекс. Једна од примедби коју је овај сектор имао на пројекат је управо везана за прорачун плоче изнад гараже и то што им он није послат уз осталу документацију. У папирима које је ЦИНС прикупио од МУП-а се види да је комплетна документација достављена тек годину дана од када је Дингарац пронашао недостатке.
Драган Дингарац је СМБ-Градњи послао 270 примедби на пројекат за извођење радова. Мејл преписке до којих је дошао ЦИНС показују да је исправљена већина пропуста на које је указала Дингарчева фирма.
У међувремену, проблеми нису остали само у пројектној документацији, већ су се низали и на градилишту.
Даље се пише о лошем квалитету радова и градње, да рокови нису поштовани, да је неке ствари било потребно рушити, па опет градити.
Остатак текста читајте на сајту ЦИНС-а.
