
Реченице које преносе бар 3 од 4 медија.
Више јавно тужилаштво у Београду (ВЈТ) је имајући у виду, како наводи, континуирани притисак дела јавности на рад и поступање ВЈТ, надзор Комисије Врховног јавног тужилаштва која се у медијима представља као, како су навели, нека "инквизиција", као и позиве на оставке и разрешења руководилаца тужилаштва због наводног "лојалистичког поступања", указало и подсетило јавност да је највеће и најефикасније у држави и да то тужилаштво поступа у складу са Уставом и законима. У саопштењу је тужилаштво подсетило да имају највећи број предмета и то за кривична дела општег криминала, коруптивна кривична дела, малолетничког криминала, високотехнолошког криминала, а бави се и координацијом родно заснованог насиља и међународном сарадњом у конкретним предметима.
Поред тога, како наводе, ово тужилаштво је најтранспарентније јавно тужилаштво у Србији које редовно обавештава јавност о својим активностима путем саопштења за јавност и одговора на питања медија, у мери у којој је то могуће, имајући у виду тајност предистражних поступака и истрага. Када је у питању поступање главног јавног тужиоца ВЈТ у Београду Ненада Стефановића који је, како додају, од ступања на функцију изложен нападима дела јавности, те политичара и појединих колега, подсећају да су у време његовог мандата, почев од 1. јануара 2022. године покренуте истраге и подигнуте оптужнице у неким од најкомплексиних предмета из области корупције.
За пример су навели предмете који су у медијима познати као "ЕПС - Бауwесен", градски секретар за легализацију Немања С, бивши директор ЕПС Милорад Г, Александар П, трочлана комисија за контролу радова - надстрешница и многи други у јавности мање заступљени предмети против носилаца јавних функција, полицијских службеника, војних лица или одговорних лица која се доводе у везу са претходном влашћу. Поступање у овим предметима ВЈТ се никако, како истичу, не може определити као "лојалистичко", већ искључиво у складу са законским прописима и прикупљеним доказима.
У поменутим предметима, како додају, паралелно са покретањем кривичног поступка, покретане су и финансијске истраге против окривљених, које су резултирале привременим одузимањем више милиона евра, десетина милиона динара, више од седам стотина некретнина, међу којима су стамбено-пословне зграде, станови, земљишта, градско-грађевинско земљиште, шуме и пословни простори, као и више десетина возила, махом луксузних аутомобила, златних полуга и других драгоцености. Због тога подсећају јавност и све друштвене и политичке актере да члан 2 Закона о јавном тужилаштву прописује: "Јавно тужилаштво је јединствен и самосталан државни орган који гони учиниоце кривичних и других кажњивих дела и врши друге надлежности којима се штити јавни интерес одређен законом".
Текст из 4 чланка. 1 реченицу преносе сви, у 2 се разликују.
Студентска листа, која је према прелиминарним резултатима освојила убедљиву већину гласова на парламентарним изборима, затражила је оставке и смене највиших руководилаца полиције, безбедносних служби и правосуђа.
Тиме је отворено питање колико ће дубоке бити промене у државном апарату Србије, али и ко има законско право да их спроведе.
Док се чека завршетак изборног процеса и формирање нове владе, постаје јасно да политичка промена не значи и аутоматску смену људи који руководе најважнијим институцијама.
На конференцији за новинаре одржаној 29. октобра у Пионирском парку у Београду, представници Студентске листе „Студенти побеђују” затражили су оставке бројних државних функционера, најавили преиспитивање пословања јавних институција и позвали запослене да спрече евентуално уништавање службене документације.
Захтеви су обухватили руководиоце полиције, Безбедносно-информативне агенције, Војнобезбедносне агенције, појединих јавних тужилаштава, председника Уставног суда, као и челнике државних предузећа.
Студентска листа тиме је јасно ставила до знања да своју изборну победу види као основ за много шире промене од просте замене министара.
Међутим, за разлику од политичких функција, велики број руководећих места у државном систему уређен је посебним законима, мандатима и поступцима разрешења.
ПОЛИЦИЈА: НА СПИСКУ ДИРЕКТОР И НАЈВИШИ РУКОВОДИОЦИ
Представница Студентске листе Светлана Станаревић затражила је смену полицијских службеника за које та листа тврди да су кршили закон.
Међу именованима су директор полиције Драган Васиљевић, начелник Управе криминалистичке полиције Марко Кричак, командант Жандармерије Радослав Репац и командант Специјалне антитерористичке јединице Игор Жмирић.
Захтеви се односе и на руководиоце појединих полицијских управа, Управе за технику и Сектора унутрашње контроле.
Студентска листа тражи и враћање на одговарајућа радна места полицијских службеника који су, према њеним тврдњама, незаконито смењени или премештени.
Могуће промене у полицији представљају једно од политички најосетљивијих питања будуће власти.
Према члану 149. Закона о полицији, директора полиције поставља Влада на пет година, на предлог министра унутрашњих послова.
Исти закон прописује да директора полиције разрешава Влада, на образложени предлог министра, ако не остварује резултате рада у оквиру компетенција прописаних за то радно место.
То значи да нова влада, након што буде формирана, има важну улогу у одлучивању о директору полиције, али да поступак разрешења мора бити спроведен у складу са законом.
За руководиоце нижих организационих нивоа постоје посебна правила о постављењу, распоређивању и разрешењу.
БИА: ОДЛУКА ЈЕ У РУКАМА ВЛАДЕ
Један од најзначајнијих захтева односи се на директора Безбедносно-информативне агенције Владимира Орлића.
Студентска листа затражила је његову оставку, чиме је отворено питање будућег руковођења цивилном безбедносном службом Србије.
За разлику од појединих других државних институција, законска процедура за промену директора БИА релативно је јасна.
Члан 5. Закона о Безбедносно-информативној агенцији предвиђа да директора поставља и разрешава Влада Републике Србије.
То значи да ће будућа влада имати непосредно законско овлашћење да одлучује о руководиоцу ове агенције.
Међутим, промена директора не значи и престанак институционалних обавеза БИА, нити слободно располагање поверљивим подацима којима служба располаже.
БИА обавља послове заштите безбедности Републике Србије, прикупљања и обраде безбедносно-обавештајних података и обавештавања надлежних државних органа.
Њен рад и након евентуалне промене руководства мора остати у оквирима закона.
ВОЈНЕ СЛУЖБЕ: ВАЖНА УЛОГА ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ
Студентска листа затражила је и оставку директора Војнобезбедносне агенције Ђуре Јованића.
Међутим, правни положај војних служби разликује се од положаја БИА.
Према Закону о Војнобезбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији, руководиоци ових служби за свој рад одговарају министру одбране.
Када је директор професионално војно лице, његово постављење и разрешење припада председнику Републике, на предлог министра одбране.
Када је директор државни службеник, одговарајућу одлуку доноси Влада, на предлог министра одбране.
Закон предвиђа петогодишњи мандат и посебне услове за разрешење пре његовог истека.
Зато промена парламентарне већине и Владе не мора да значи и могућност да се све кадровске одлуке у војном безбедносном систему донесу без учешћа председника Републике.
Уколико дође до различитих политичких ставова између председника и нове владе, управо овај део система могао би постати једно од значајних институционалних питања.
Више јавно тужилаштво у Београду одговара на нападе и притиске: Поступамо само у складу са Уставом и законима
- ВЈТ у Београду одбацило је критике и притиске на рад Ненада Стефановића, уз тврдњу да поступа искључиво по Уставу и законима.
- Тужилаштво наводи да је од 2022. покренуло бројне корупционашке и друге тешке предмете, уз финансијске истраге и одузимање имовине вредне милионе.
Више јавно тужилаштво у Београду се огласило због Ненада Стефановића: Стигао одговор на критике
У саопштењу је тужилаштво подсетило да имају највећи број предмета и то за кривична дела општег криминала, коруптивна кривична дела, малолетничког криминала, високотехнолошког криминала
Више јавно тужилаштво у Београду (ВЈТ) је имајући у виду, како наводи, континуирани притисак дела јавности на рад и поступање ВЈТ, надзор Комисије Врховног јавног тужилаштва која се у медијима представља као, како су навели, нека "инквизиција", као и позиве на оставке и разрешења руководилаца тужилаштва због наводног "лојалистичког поступања", указало и подсетило јавност да је највеће и најефикасније у држави и да то тужилаштво поступа у складу са Уставом и законима.
У саопштењу је тужилаштво подсетило да имају највећи број предмета и то за кривична дела општег криминала, коруптивна кривична дела, малолетничког криминала, високотехнолошког криминала, а бави се и координацијом родно заснованог насиља и међународном сарадњом у конкретним предметима.
Поред тога, како наводе, ово тужилаштво је најтранспарентније јавно тужилаштво у Србији које редовно обавештава јавност о својим активностима путем саопштења за јавност и одговора на питања медија, у мери у којој је то могуће, имајући у виду тајност предистражних поступака и истрага.
Када је у питању поступање главног јавног тужиоца ВЈТ у Београду Ненада Стефановића који је, како додају, од ступања на функцију изложен нападима дела јавности, те политичара и појединих колега, подсећају да су у време његовог мандата, почев од 1. јануара 2022. године покренуте истраге и подигнуте оптужнице у неким од најкомплексиних предмета из области корупције.
За пример су навели предмете који су у медијима познати као "ЕПС - Бауwесен", градски секретар за легализацију Немања С, бивши директор ЕПС Милорад Г, Александар П, трочлана комисија за контролу радова - надстрешница и многи други у јавности мање заступљени предмети против носилаца јавних функција, полицијских службеника, војних лица или одговорних лица која се доводе у везу са претходном влашћу.
Поступање у овим предметима ВЈТ се никако, како истичу, не може определити као "лојалистичко", већ искључиво у складу са законским прописима и прикупљеним доказима.
У поменутим предметима, како додају, паралелно са покретањем кривичног поступка, покретане су и финансијске истраге против окривљених, које су резултирале привременим одузимањем више милиона евра, десетина милиона динара, више од седам стотина некретнина, међу којима су стамбено-пословне зграде, станови, земљишта, градско-грађевинско земљиште, шуме и пословни простори, као и више десетина возила, махом луксузних аутомобила, златних полуга и других драгоцености.
Поред тога подсећају на велико професионално ангажовање главног јавног тужиоца у предмету "Рибникар" где је заједно са двојицом поступајућих тужилаца пред судом заступао оптужницу, која је резултирала максималним казнама за Миљану и Владимира Кецмановић, родитеље 13-годишњег детета које је 3. маја 2023. године лишило живота деветоро деце и школског чувара у београдској Основној школи "Владислав Рибникар", а тешко ранило још петоро деце и наставницу историје.
Не сме се, како је наведено, заборавити ни самостално, професионално и ефикасно поступање овог тужилаштва у случају извршења кривичног дела тешког убиства на штету А.Н. 12. маја ове године у ресторану "27", које је довело до подизања оптужнице против шесторице окривљених, а која оптужница је потврђена одлуком Вишег суда у Београду.
"И поред свих притисака јавности и покушаја опструкције истраге од стране различитих фактора, ВЈТ у Београду је подигло на доказима засновану оптужницу, а не на инсинуацијама или било чијим жељама", нагласили су из тог тужилаштва.
Што се тиче предмета покренутих у последње две године у вези са блокадама, ВЈТ истиче да је све поступке водило искључиво у складу са законом, те да су сва лица која су извршила кривична дела процесуирана у складу са законом и прикупљеним доказима.
Додају да је напад на студенте и друге грађане окупљене испред Факултета драмских уметности у новембру 2024. године резултирао оптужним актима и признањем окривљених да су извршили кривично дело насилничко понашање на јавном скупу, те осуђујућим пресудама Вишег суда у Београду.
Насилничко понашање једног грађанина према студенту на скупу испред Електротехничког факултета у Београду, како наводе, такође је процесуирано од стране ВЈТ и окончано осуђујућом пресудом.
"Процесуирани су у складу са законом опредељеној квалификацији кривичног дела и датим доказима и сви други случајеви у којима је услед блокаде саобраћаја од стране студената и других грађана долазило до извршења кривичних дела услед пробијања блокаде насилничком вожњом", наведено је у саопштењу.
Међу њима су и случајеви у јавности познати као "Рузвелтова", "Филхармонија", "Јурија Гагарина", "Правни факултет", "Палмотићева".
Десетак грађана, међу којима су поједини били студенти, у протеклом периоду су процесуирани искључиво када су се, како истичу из тужилаштва, у њиховим радњама, у складу са прикупљеним доказима, стекли елементи извршења неког од кривичних дела против уставног уређења или другог кривичног дела за које се гони по службеној дужности.
"Нико није процесуиран, а да за тако нешто није било доказа и због тога ВЈТ одлучно одбацује све тврдње које се износе у јавности од стране појединаца или неформалних група које се темеље на њиховим политичким преференцијама, а не на праву и на закону", нагласили су из ВЈТ.
Поред наведеног, једна од кључних улога ВЈТ јесте борба против криминала у његовом класичном облику.
"У том смислу ВЈТ у Београду може да се похвали да је само у току 2025. године процесуирало окривљене за укупно 2,7 тона различитих врста опојних дрога, а од почетка ове године за око 1,5 тона", навели су из тужилаштва.
Подсећају и да је истрага Јавног тужилаштва за организовани криминал позната у јавности као "Коњух", резултат претходно покренуте истраге пред ВЈТ у августу прошле године, када је од двојице окривљених на периферији Београда заплењено скоро две тоне опојне дроге канабис.
Такође истичу да су сва кривична дела - убиства, тешка убиства, рачунајући и покушаје и припремне радње, извршена од почетка ове године до данас на територији Београда - расветљена и решена, у смислу идентификовања и процесуирања осумњичених, захваљујући ефикасној и координираној сарадњи јавних тужилаца овог тужилаштва са припадницима МУП РС и безбедносних служби.
Већи део убистава и тешких убистава, као и покушаја извршења ових кривичних дела, за која су процесуирани како пунолетни тако и малолетни учиниоци, тичу се, како додају, махом обрачуна у криминогеним срединама, али су и резултат проблематичних породичних односа или су инспирисана имовинским мотивима.
У овом саопштењу за јавност ВЈТ се осврнуло, како наводе, само на неколико кривичних дела која су увек у фокусу јавности, али се његов рад ту не завршава.
Поступа и у великом броју кривичних дела која се тичу нелегалног ношења или држања оружја у већој количини, употребе експлозивних средстава, силовања, отмица, трговине људима и других тешких кривичних дела.
"Јавно тужилаштво мора да се држи слова Устава и закона, због чега је дужно да поступа увек када постоје основи сумње на извршење кривичног дела, а не селективно у односу на дневно политичка и / или друштвена дешавања", нагласили су из тужилаштва.
ПРАВОСУЂЕ: ПОЛИТИЧКИ ЗАХТЕВ НЕ ЗНАЧИ И ЗАКОНСКО ПРАВО НА СМЕНУ
Посебну пажњу привукли су захтеви који се односе на јавна тужилаштва.
Студентска листа затражила је оставке главног јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненада Стефановића и његовог заменика Миодрага Марковића.
Од јавних тужилаштава истовремено је затражено поступање у предметима који су претходних година изазвали велику пажњу јавности.
Међу посебно поменутим предметима налазе се „Надстрешница”, „Генералштаб” и „Скај преписка”.
Од главног јавног тужиоца за организовани криминал Младена Ненадића затражено је предузимање радњи у предметима од јавног интереса.
Ипак, јавна тужилаштва имају посебан положај у уставном и правном систему Србије.
Због тога подсећају јавност и све друштвене и политичке актере да члан 2 Закона о јавном тужилаштву прописује: "Јавно тужилаштво је јединствен и самосталан државни орган који гони учиниоце кривичних и других кажњивих дела и врши друге надлежности којима се штити јавни интерес одређен законом".
Истим чланом у другом ставу је прописано да "Јавно тужилаштво врши своје надлежности на основу Устава, потврђеног међународног уговора, закона, општеприхваћених правила међународног права и другог општег акта, донетог у складу са законом".
"Више јавно тужилаштво у Београду и сви његови јавни тужиоци држе се чврсто слова Устава и закона у свом поступању, на које су се обавезали полагањем заклетве приликом ступања на функције", закључено је у саопштењу.
Високи савет тужилаштва има законом утврђену улогу у избору, престанку функције и одговорности носилаца јавнотужилачких функција.
Због тога ни председник Владе ни министар правде не могу простом политичком одлуком да разреше главног јавног тужиоца.
За то морају постојати законом предвиђени разлози и бити спроведен одговарајући поступак.
Управо ће питање односа нове власти према правосуђу показати како ће се политички захтеви за промене уклапати у постојећи институционални систем.
УСТАВНИ СУД: ВЛАДАН ПЕТРОВ НЕ МОЖЕ БИТИ СМЕЊЕН ОДЛУКОМ ВЛАДЕ
Међу захтевима Студентске листе налази се и оставка председника Уставног суда Владана Петрова.
Петров је на ту функцију изабран 22. јануара 2026. године, одлуком самих судија Уставног суда, на мандат од три године.
Избор је потврђен званичним саопштењем Уставног суда.
За разлику од директора БИА или директора полиције, председник Уставног суда не долази на функцију одлуком Владе.
Њега бирају судије Уставног суда из сопственог састава, по процедури утврђеној законом.
Зато нова парламентарна већина и Влада не могу непосредно да га разреше са функције председника суда.
Потребно је разликовати и положај председника Уставног суда од положаја судије те институције, јер се ради о функцијама за које важе различита правила.
Захтев за Петровљеву оставку тако остаје политички захтев, а евентуална промена на челу Уставног суда морала би да буде спроведена у складу са прописаном процедуром.
ИЗБОРИ ЈОШ НИСУ ЗАВРШЕНИ: НОВА ВЛАДА ТЕК ТРЕБА ДА БУДЕ ФОРМИРАНА
Према прелиминарним резултатима Републичке изборне комисије, утврђеним на основу 97,56 одсто бирачких места, Студентска листа „Студенти побеђују” освојила је 2.267.615 гласова, односно 52,71 одсто.
Изборна листа „Александар Вучић – Уједињена Србија” освојила је 1.685.022 гласа, односно 39,17 одсто.
Међутим, изборни процес још није окончан.
Републичка изборна комисија донела је 28. октобра одлуку да се гласање понови на 53 бирачка места, а поновљено гласање заказано је за недељу, 1. новембар.
Тек након завршетка изборног поступка и проглашења коначних резултата следи конституисање новог сазива Народне скупштине и избор Владе.
До тада Студентска листа нема овлашћења извршне власти, без обзира на убедљив резултат који је остварила према досадашњим подацима.
Зато се најављене смене и провере тренутно налазе у сфери политичких захтева и планова, а не донетих државних одлука.
ПРОВЕРА УГОВОРА, ЈАВНИХ НАБАВКИ И ВЕЛИКИХ ПРОЈЕКАТА
Поред кадровских промена, Студентска листа најавила је и преиспитивање пословања државних институција и јавних предузећа.
Затражен је попис затеченог стања у министарствима, јавним предузећима, Електропривреди Србије и државним фондовима.
Посебна пажња најављена је за уговоре, финансијске обавезе, јавне набавке и велике инвестиционе пројекте.
Међу поменутим пројектима су ЕКСПО, Београд на води, ауто-пут „Милош Велики” и Рио Тинто.
Студент Филип Убовић позвао је запослене у државним институцијама да пријаве евентуално уништавање документације и злоупотребе током прелазног периода.
„Не тражимо политичку послушност, већ законитост, професионалност и одговорност”, поручио је Убовић, наглашавајући да евентуална одговорност мора бити утврђена у законитом поступку.
Најављене провере могле би да обухвате значајан број уговора и финансијских одлука донетих током претходних година.
Међутим, свака евентуална неправилност мора бити утврђена на основу документације и у поступку пред надлежним органима.
ПРВА ВЕЛИКА ПРОВЕРА БУДУЋЕ ВЛАСТИ
Србија се налази пред могућношћу једне од најзначајнијих политичких промена последњих деценија.
Међутим, обим кадровских промена у државном апарату неће зависити само од изборног резултата и политичких намера нове већине.
У полицији и Безбедносно-информативној агенцији будућа влада располагаће значајним законским овлашћењима.
У војним безбедносним службама део надлежности припада председнику Републике.
У јавном тужилаштву и Уставном суду постоје посебна уставна и законска правила која ограничавају непосредан утицај извршне власти на кадровске одлуке.
Студентска листа већ је именовала функционере чије оставке очекује и институције чији рад намерава да преиспита.
Пред Србијом је зато период у којем ће се показати како ће нова политичка већина, уколико формира владу, приступити управљању постојећим државним системом.
Промене на врху полиције, безбедносних служби и других институција могу бити значајне, али њихов стварни обим биће познат тек након формирања Владе и покретања конкретних законских поступака.
Извори: Републичка изборна комисија, РТС, Танјуг, Фонет, Радио Слободна Европа, Н1, Уставни суд Републике Србије, Закон о полицији, Закон о Безбедносно-информативној агенцији, Закон о Војнобезбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији, Закон о јавном тужилаштву, Закон о Високом савету тужилаштва.