Све вести
Фото из чланка: ИнсајдерВише јавно тужилаштво: Комисији од пет тужилаца омогућен увид у сваки предмет
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Надзор се посебно односи на предмете који се тичу кривичних дела против живота и тела, слобода и права грађана, изборних права, привреде, уставног уређења и безбедности Србије и службене дужности, али и других кривичних предмета које Комисија оцени као значајне. У упутству се подсећа да његово неизвршавање представља дисциплински прекршај.
Цео упоредни текст29 само у једном
Текст из 2 чланка. 2 реченице преносе сви, у 2 се разликују.
Још 24 реченице које преноси само по један медиј
Више јавно тужилаштво: Комисији од пет тужилаца омогућен увид у сваки предмет
Више јавно тужилаштво, Палата правде Фото: Срђан Илић
Више јавно тужилаштво у Београду саопштило је данас да поступа у складу са Општим обавезним упутством Врховног јавног тужиоца, те је Комисији у саставу од пет јавних тужилаца Врховног јавног тужилаштва омогућило увид у сваки предмет ВЈТ у Београду који су затражили чланови Комисије.
„Указујемо да је ово четврти комисијски надзор предмета ВЈТ у Београду који се у последње две године спроводи по налогу Врховног јавног тужиоца“, наводи се у саопштењу.
Додаје се и да је по њиховом захтеву ВЈТ у Београду у протекле две године доставило десетине предмета на надзор Врховном јавном тужилаштву.
Под лупом Комисије Врховног јавног тужилаштва, а по упутству врховне тужитељке Загорке Доловац, јесте и предмет против Милана Радоичића, осумњиченог за организовање оружаног сукоба у Бањској на северу Косова, сазнаје портал Нова.рс.
„У том смислу истичемо да су непримерени наслови и информације који су изнети у појединим медијима, јер ВЈТ у Београду поступа искључиво у складу са Уставом и законима Републике Србије“, наводи се у саопштењу.
Врховно јавно тужилаштво претходно је објавило опште обавезно упутство којим се свим главним јавним тужиоцима, односно тужиоцима који их замењују, налаже да члановима Комисије Врховног јавног тужилаштва без одлагања омогуће увид у сваки предмет који затраже, као и да им обезбеде услове за рад.
Како је наведено, упутство је издато ради постизања законитости, делотворности и једнообразности у поступању тужилаца, као и праћења и усмеравања рада тужилаштава и надзора над спровођењем општих обавезних упутстава.
„Нова“ је раније објавила да се као један од разлога за неодређивање притвора Радоичићу помињало и то што је поступајући тужилац Никола Пантелић, који је у међувремену унапређен у шефа у ВЈТ у Панчеву, у свом предлогу за притварање Радоичића навео постојање само једне околности која је указивала да би боравком на слободи ометао поступак.
Та околност била је опасност од бекства, која је у овом случају у потпуности неоснована, будући да се Милан Радоичић сам предао и добровољно дошао на саслушање у ВЈТ.
Зашто је тужилац Пантелић пропустио да се позове и на преостале три околности за одређивање притвора (опасност од понављања дела, утицаја на сведоке и узнемирење јавности) која су у овом случају била основана, требало би такође да испита комисија Врховног тужилаштва, пише Нова.рс.
Реч је о случају "Бањска", када је у истоименом селу Бањска, у близини Звечана на северу Косова, дошло до оружаног сукоба.
Убијене су четири особе - косовски полицајац Африм Буњаку и тројица Срба, Стефан Недељковић из Звечана, Бојан Мијаиловић и Игор Миленковић из Лепосавића.
Радоичић је након сукоба у Бањској, у септембру 2023. године, преузео одговорност за организовање наоружане групе.
Најпре се преко адвоката Горана Петронијевића обратио јавности рекавши да прихвата одговорност за догађаје у Бањској.
Навео је да је "са сународницима 24. септембра дошао на север Косова са намером да охрабри српски народ у пружању отпора режиму Аљбина Куртија (косовског премијера)“ и „оствари сан о слободи српског народа".
Он је тада изнео и тврдњу да „Београд ништа није знао“ о његовом боравку на Косову.
Након саслушања у Вишем јавном тужилаштву у Београду тужилац је затражио да му се одреди притвор до 30 дана, а у предлогу је наведено и да Радоичић повремено борави ван места свог пребивалишта дуже од 90 дана и то непријављено.
Судија одбила предлог и наложила пуштање на слободу
Ипак, поступајућа судија је одбила тај предлог, оцењујући да га личне, породичне и имовинске везе са Београдом, добровољно одазивање полицији и предаја пасоша довољно везују за место пребивалишта, те да се његово присуство у поступку може обезбедити блажим мерама.
Са друге стране, забрањено му је да без одобрења суда напушта Србију, привремено одузет пасош и одређена обавеза редовног јављања полицији.
Суд му је забранио и одлазак на Косово и Метохију, уз упозорење да му може бити одређен притвор уколико прекрши изречене забране и обавезе.
Иначе, врховна тужитељка Загорка Доловац издала је обавезно упутство за свих 87 тужилаштава у Србији, којим се налаже да члановима посебне комисије омогуће увид у сваки предмет на њихов захтев и обезбеде услове за рад.
Надзор се посебно односи на предмете који се тичу кривичних дела против живота и тела, слобода и права грађана, изборних права, привреде, уставног уређења и безбедности Србије и службене дужности, али и других кривичних предмета које Комисија оцени као значајне.
У упутству се подсећа да његово неизвршавање представља дисциплински прекршај.
Још 5 реченица, само N1
Шта се догодило у Бањском?
У селу Бањска, у близини Звечана на северу Косова, најпре је убијен косовски полицајац Африм Буњаку, а у наставку размене ватре косовске полиције и наоружане групе, убијена су тројица мушкараца - Стефан Недељковић из Звечана, Бојан Мијаиловић и Игор Миленковић из Лепосавића.
Власти у Приштини су од почетка сукоба тврдиле да је током ватреног окршаја у Бањској био присутан и Радоичић.
Српске власти се нису оглашавале све до 29. септембра, када је Радоичић, преко адвоката Горана Петронијевића, признао да је организовао наоружану групу људи на северу Косова.
Иначе, док се Радоичић налази на слободи, Срби су на Косову осуђени на вишегодишње казне затвора, од којих двојица на доживотни.