
Извјештај вршитеља дужности високог представника Црисхоцка процењује да потези власти Републике Српске воде ка де фацто одвајању ентитета од БиХ, уз настављене блокаде државних институција, док ОХР процењује да су нове технологије на изборима побољшале транспарентност.
Реченице које преносе сви медији.
“Сталне опструкције слабе државне институције, ограничавају њихову способност да испуњавају своје законске обвезе и одгађају еуроатлантске интеграције, а у комбинацији с покушајима заобилажења државних институција и успостављања одвојених структура у Републици Српској, они појачавају сценариј де фацто одвајања”, оцјена је ОХР-а.
Текст из 5 чланака. 1 реченицу преносе сви, у 22 се разликују.
Потези власти ентитета Република Српска, којима се заобилазе државне институције и успостављају паралелни правни и институционални аранжмани, воде ка постепеном "де фацто" одвајању тог ентитета од Босне и Херцеговине, наводи се у извјештају вршитеља дужности високог представника Лоуиса Црисхоцка, који ће 30. октобра бити представљен Вијећу сигурности Уједињених народа.
У 70. извјештају о проведби Дејтонског мировног споразума, који обухвата период од 16. априла до 15. октобра 2026. године, наводи се да су блокаде у раду државних институција настављене и током протеклих шест мјесеци.
Вршилац дужности високог представника у Босни и Херцеговини Луис Кришок (Лоуис Црисхоцк) поднио је генералном секретару Уједињених нација полугодишњи извјештај о политичкој ситуацији у Босни и Херцеговини у којем се наводи да би политика вођена из Републике Српске могла довести до фактичког распада Босне и Херцеговине.
У извјештају се на почетку наводи да су у изборни систем БиХ први пут уведене изборне технологије.
- Систем је радио без већих поремећаја, убрзао је објављивање прелиминарних резултата и побољшао транспарентност избора.
Вијеће сигурности УН-а на дневном реду сједнице заказане за петак има расправу о стању у Босни и Херцеговини, а нови извјештај који је Уред високог представника (ОХР) послао у Неw Yорк као и претходни садржи упозорења на поступке власти Републике Српске, уз оцјену како им је крајњи циљ отцјепљење тог бх. ентитета, објавила је Хина.
Биометријска идентификација је постигла стопу успјеха већу од 97 посто, док је ручно бројање открило само мање одступања од електронских резултата - навео је Кришок, пише Истрага.
Оне укључују блокирање законодавних процеса, кашњења у именовањима, проблеме с финансирањем институција, као и непровођење обавезујућих одлука државног правосуђа и Уставног суда БиХ.
Истиче се да се нижа излазност дијелом може приписати новој технологији биометријске идентификације.
Наводи се да су власти у РС наставиле игнорисати одлуке државног правосуђа, посебно обавезујуће одлуке Уставног суда БиХ, укључујући оне које се тичу државне имовине.
Вијеће сигурности УН-а требало би одлучити о продужењу мандата војне мисије Европске уније у БиХ под називом “Алтхеа” за још годину дана.
То тијело сваких шест мјесеци расправља о стању у БиХ још од потписивања Дејтонског споразума а темељ су оцјене које долазе из ОХР-а.
лист оф 4 итемс- лист 1 оф 4Вијеће сигурности УН-а продужило мандат ЕУФОР-у у БиХ
Вијеће сигурности о стању у БиХ расправља сваких шест мјесеци на темељу извјештаја из ОХР-а, а посљедњи је у Неw Yорк стигао с потписом Лоуиса Црисхоцка, америчког дипломате који привремено обнаша дужност високог представника међународне заједнице након што је Цхристиан Сцхмидт у јуну поднио оставку под притиском администрације Доналда Трумпа.
лист оф 4 итемс- лист 1 оф 4Пољопривредна газдинства у паду: Села остају без становника, млади бирају друге послове
- лист 2 оф 4У возу за ЕУ: Црна Гора у првом вагону, остали на перону
- лист 2 оф 4Министар одбране Цроссетто стигао у БиХ након пада италијанског хеликоптера
- лист 3 оф 4Срушио се хеликоптер ЕУФОР-а код Брчког
- лист 4 оф 4Избори у Србији: Може ли Студентска листа промијенити курс према Босни и Херцеговини
Посљедњи извјештај потписује Лоуис Црисхоцк, привремени високи представник и каријерни амерички дипломата који је наслиједио Цхристиана Сцхмидта након што је тај њемачки политичар у јуну поднио оставку под притиском администрације Доналда Трумпа.
Документ с Црисхоцковим потписом на трагу је процјена које ОХР већ годинама износи уз констатацију како политичари у БиХ упорно одбијају проводити нужне реформе а земља остаје заробљена у етничким сукобима.
Пријетње долазе из РС-а
Већ годинама као посебну опасност за стабилност Босне и Херцеговине ОХР истиче политику коју воде власти РС-а предвођене Милорадом Додиком.
- Ове сталне опструкције слабе државне институције, ограничавају њихову способност да испуне своје законске обавезе и одлажу еуроатлантске интеграције.
У том документу који су у петак у цијелости објавили из сједишта ОХР-а у Сарајеву стоји како су раздобље од маја у БиХ обиљежиле припреме за изборе, смрт ратног злочинца Ратка Младића и наставак опструкција које утјечу на функционирање државних институција.
Процјена је ОХР-а како је увођење нових технологија побољшало интегритет изборног процеса док су Младићева смрт и реакције на њу потакнуле нови вал порука обиљежених национализмом и етничким подјелама, а минимална позорност посвећена је конкретним приједлозима за рјешавање социоекономских изазова с којима се БиХ суочава.
Иако су директни изазови уставном поретку Босне и Херцеговине који су се појавили почетком 2025. године били мање изражени у овом извјештајном раздобљу, институционалне опструкције и запаљива политичка реторика су настављени.
ОХР притом упозорава како главни извор таквих проблема и даље представљају владајући кругови из босанскохерцеговачког ентитета Република Српска.
“Сталне опструкције слабе државне институције, ограничавају њихову способност да испуњавају своје законске обвезе и одгађају еуроатлантске интеграције, а у комбинацији с покушајима заобилажења државних институција и успостављања одвојених структура у Републици Српској, они појачавају сценариј де фацто одвајања”, оцјена је ОХР-а.
Црисхоцк такођер упозорава да такве праксе слабе државне институције, отежавају извршавање њихових законских надлежности и успоравају еуроатлантске интеграције земље.
"Власти Републике Српске наставиле су заговарати укидање постдејтонских реформи и наговјештавати сецесију уколико ти политички циљеви не буду остварени", навводи се.
Као један од значајних догађаја у извјештајном периоду наводи се смрт ратног злочинца Ратка Младића 27. аугуста, након које су у Србији и Републици Српској одржани скупови и комеморације на којима су, како се наводи, величани Младић и негирани или умањивани злочини за које је осуђен.
У извјештају се наводи да је учешће званичника Републике Српске на тим догађајима изазвало забринутост у погледу владавине права и процеса помирења.
"На јавним комеморацијама и поменима у Бањој Луци и другим мјестима у Републици Српској говорници су величали Младића те негирали или умањивали злочине за које је осуђен", наведено је у извјештају.
Извјештај се осврће и на опће изборе одржане 4. октобра, прве на којима су у цијелој земљи кориштени електронска идентификација бирача и скенери гласачких листића.
Наводи се да је технологија допринијела транспарентности процеса и бржој објави резултата, али и да прелиминарни резултати показују наставак доминације етнички заснованих странака те вјероватно дуг и сложен процес формирања власти.
Вијеће сигурности Уједињених народа 30. октобра одржат ће редовну полугодишњу сједницу о Босни и Херцеговини, прву након што је Цхристиан Сцхмидт поднио оставку на мјесто високог представника.
Сједница ће бити одржана у тренутку када дужност високог представника обавља његов замјеник Лоуис Црисхоцк.
Таква опструкција, додао је, негативно је утјецала на функционисање државних институција и вршење државних надлежности.
- Укључивала је блокирање законодавних агенди кроз ускраћивање парламентарног кворума, што је резултирало ограниченим законодавним учинком, кашњењима и именовањима, као и ограничењима у финансирању институција и особљу.
Изазови државних надлежности такођер се протежу на непровођење коначних и обавезујућих одлука државних правосудних институција, укључујући одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине у вези с државном имовином - казао је Кришок.
Сматра да су овакви потези значајно поткопали ефикасно функционисање државних институција.
- Иако многе институције остају оперативне, у различитим степенима им недостаје особље, ресурси, одлуке или овлаштења потребна за ефикасно обављање њихових мандата.
На резултирајућу дисфункцију се потом позивају они који јој доприносе како би довели у питање неопходност институција на државном нивоу или оправдали даљња оспоравања њихових овлаштења.
Посљедично, способност државе да испуни своје међународне обавезе и унаприједи своју агенду еуроатлантских интеграција је озбиљно отежана, а у одређеним областима и доведена до застоја - нагласио је.
Додаје да се тиме поткопава уставни поредак успостављен Дејтонским мировним споразумом.
- Док формална расподјела надлежности према Уставу остаје непромијењена, способност државних институција да врше те надлежности се прогресивно смањује, чиме се омета ефикасно функционирање Босне и Херцеговине као суверене државе - казао је Кришок.
Затим је изнио упозорење да би политика вођена из РС могла довести до фактичког распада државе.
- Поред систематске опструкције, уочени су напори да се проведу, реплицирају или успоставе правни и институционални аранжмани који одговарају надлежностима додијељеним државним институцијама и Републици Српској.
Такви напори могли би резултирати све већим одвајањем вршења јавне власти у Републици Српској од државног уставног и институционалног оквира, што би довело до пузајућег де фацто одвајања од државе Босне и Херцеговине - упозорио је.
Истакао је да је Додик у свом постизборном обраћању обећао континуитет политике СНСД-а, експлицитно понављајући намјеру да РС-у врати надлежности у областима одбране, обавјештајних служби и индиректног опорезивања, те да настави са захтјевима за ограничавање надлежности правосудних институција на државном нивоу.
- Након тога је најавио иницијативу за усвајање новог Устава Републике Српске 9. јануара, дана који власти Републике Српске упорно проглашавају и славе као Дан Републике Српске, кршећи одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине.
Недавни претходни покушај усвајања новог Устава ентитета (Одлука Народне скупштине Републике Српске о усвајању Нацрта Устава Републике Српске) проглашен је неуставним јер је неспојив са уставним поретком и подјелом надлежности утврђеном Уставом Босне и Херцеговине, као и одлукама државних институција, те представља директну пријетњу суверенитету и територијалном интегритету Босне и Херцеговине - нагласио је у извјештају.
У наставку извјештаја пише да је фискална одрживост институција Босне и Херцеговине остала крхка, при чему су државне институције већи дио 2026. године функционирале уз привремено финансирање.
Управни одбор система индиректног опорезивања остварио је, како се додаје, ограничене резултате који нису испунили његов мандат и законске обавезе.
- Континуирано одбијање власти Републике Српске да признају коначне и обавезујуће одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине у вези с државном имовином, те њихов посљедични неуспјех у регистрацији власничких права државе, и даље представља озбиљну забринутост - закључио је Кришок у извјештају УН-у.
Такви су наводи одмах изазвали жестоке реакције и оспоравања из РС-а гдје су се надали како, ће уз наклоност Трумпове администрације, сада добити и “мекши” приступ ОХР-а којег води Црисхоцк.
Но, суочили су се с другачијом реалношћу, пише Хина.
Чланица Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић одмах је устврдила како је извјештај пун “лажи и манипулација”, док је њен страначки шеф Додик оцијенио како је на дјелу “рециклирање истих оптужби против Републике Српске и упорно представљање политичких конструкција као чињеница”.
У реакцији на мрежи X поставио је захтјев да се пониште све одлуке које су до сада донијели високи представници.
Из ОХР-а су навели како се доношење закона у БиХ блокира обарањем кворума у парламенту, не проводе се одлуке Уставног суда, тијелима власти због блокада недостаје новаца и људи док РС покушава преузети овласти државе.
Извјештај ОХР-а упозорава и на то да су дужносници из РС-а величали ратног злочинца Ратка Младића након његове смрти.
Лоуис Црисхоцк, како је потврђено из ОХР-а, неће учествовати на сједници Вијећа сигурности, но тамо ће бити предсједавајући Предсједништва БиХ Денис Бећировић.
У расправи, према правилу, редовно учествују и представници Хрватске односно Србије као држава потписница Дејтонског споразума.
Осим Додика и његове странке, у извјештају је у контексту потешкоћа у функционирању власти споменут и ХДЗ БиХ и то због констатације да су заступници ове двије странке напуштали сједнице Дома народа државног парламента па су закони усвојени у Заступничком дому често остајали блокирани, пише Хина.
ОХР је извијестио Вијеће сигурности и о пројекту Јужна интерконекција чији је циљ повезати плинске мреже БиХ и Хрватске како би се избјегла овисност о плину из Русије.
Констатирао је и како је пробијен рок за потписивање уговора између владе Федерације БиХ и инвеститора који је истекао у јуну.
Проблематичним оцјењују и стање у Мостару због потешкоћа у функционирању градске администрације што, по оцјени ОХР-а, угрожава проведбу споразума који су 2020. потписали Драган Човић и Бакир Изетбеговић као челници ХДЗ-а и СДА.
Опстанак ОХР-а и даље проблематичан само Кини и Русији
У извјештају је наведена и оцјена како није било никаквог напретка у испуњавању пет циљева и два увјета који су још 2008. године дефинирани као претпоставка за затварање ОХР-а.
Таммy Бруце, америчка амбасадорица при УН-у, казала је како Wасхингтон подупире суверенитет и територијални интегритет БиХ као и напоре садашњег високог представника Црисхоцка “с циљем да локални лидери поступно преузму све већу одговорност”.
Уз јасну подршку ОХР-у представница Велике Британије Сарах МацИнтосх истакнула је како Лондон одлучно осуђује “реторику која позива на сецесију или на успоставу трећег ентитета” сматрајући их противним Даyтону и пријетњом миру и стабилности.
Француски амбасадор Јероме Боннафонт такођер је осудио “сепаратистички дискурс” у БиХ те је подржао што бржи избор новог високог представника који био трајно наслиједио Сцхмидта.
Опстанак ОХР-а на сједници Вијећа сигурности поново су довели у питање само Русија и Кина које то чине већ годинама с тезом да међународна заједница треба одмах препустити сву одговорност домаћим политичарима у БиХ.
Руски амбасадор Василиј Небензја тако је тврдио да су “вањске силе” покушале утјецати на посљедње изборе у БиХ, а увјерен је да ће њихов исход допринијети стабилизацији стања у БиХ.
Оптужио је западне државе да су креирале све проблеме у БиХ при чему ОХР користе као инструмент уплитања у унутарња питања БиХ.
Хрватска дала подршку продужењу мандата ЕУФОР-а
Предсједавајући Предсједништва БиХ Денис Бећировић на Вијећу сигурности позвао је на наставак подршке међународне заједнице његовој земљи укључујући останак ОХР-а упозоравајући притом како Република Српска угрожава Даyтонски споразум креирајући увјете за сецесију тог ентитета.
Хрвоје Ћурић Хрватинић, отправник послова у мисији Хрватске при УН-у, током расправе је дао подршку продужењу мандата ЕУФОР-а истичући како Хрватска остаје досљедно опредијељена за поштивање територијалног интегритета и суверенитета БиХ као и Даyтонског споразума.
Казао је и како права сва три конститутивна народа морају бити поштована у цјелости и примијењена у пракси, а најважнијом задаћом види што бржу успоставу нове власти у БиХ.
Додао је како је важно да је на изборима побиједила легитимна представница хрватског народа која је изабрана у Предсједништво БиХ, а Хрватска очекује системско рјешење за изборни закон кроз дијалог укључених страна.
Поручио је како ће Хрватска остати стабилан партнер БиХ у циљу остварења њене европске будућности.
Вијести ХРТ-а пратите на својим паметним телефонима и таблетима путем апликација за иОС и Андроид.
Пратите нас и на друштвеним мрежама Фацебоок, Тwиттер, Инстаграм, ТикТок и YоуТубе!