
Вукша Драговић је на телевизији Информер најавио блокаде промета у Београду, почевши у Савској улици, уз изјаву да ће, ако полиција и тужилаштво не осигурају сигурност грађана, тражити од војске да преузме управљање државом.
Реченице које преносе сви медији.
СРПСКИ активист Вукша Драговић најавио је да ће особно организирати блокаде промета у Београду те запријетио да ће, ако полиција и тужитељство не осигурају сигурност грађана, од војске тражити да преузме управљање државом. "Полицији и тужитељству поставит ћемо ултиматум: Или ће се побринути за сигурност свих наших грађана или ћемо отићи пред војску и тражити да преузме управљање државом, јер се ово више не може толерирати", поручио је.
Устав Србије у чланку 141. јасно наводи да је Војска Србије под демократском и цивилном контролом. Ко је Вукша Драговић?
Према писању Времена, Драговић је бивши припадник београдске Комуналне милиције и некадашњи директор твртке "Јовањица Градња", повезане с Предрагом Колувијом, првооптуженим у афери "Јовањица" због оптужби за организирану производњу марихуане на истоименом пољопривредном имању. Исти медиј наводи да је до ожујка 2026. био директор твртке "Јовањица Градња", чији је стварни власник Предраг Колувија.
Организацију "Српски суверенисти" основао је 28. липња 2026. године. Према подацима из регистра, циљеви удруге укључују подизање националне свијести, очување традиционалних вриједности, заштиту државе и народа од негативних вањских утјецаја те контролу рада државних тијела.
Текст из 3 чланка. 10 реченица преносе сви, у 42 се разликују.
СРПСКИ активист Вукша Драговић најавио је да ће особно организирати блокаде промета у Београду те запријетио да ће, ако полиција и тужитељство не осигурају сигурност грађана, од војске тражити да преузме управљање државом.
Своју намјеру изнио је гостујући на телевизији Информер.
"Сада ја почињем блокирати.
Сваки пут кад ми се не свиди одлука ове власти, изаћи ћу и блокирати улицу - тамо гдје мислим да треба и онако како мислим да треба", рекао је Драговић на телевизији Информер.
Појаснио је да ће просвједе пријављивати у складу са законом и да неће укључивати дјецу нити блокирати школе, вртиће и факултете.
Као локацију прве блокаде навео је Савску улицу у Београду, гдје намјерава властима поставити ултиматум.
Драговић је то рекао на телевизији Информер, а његове изјаве пренио је београдски недјељник Време.
Најавио је да ће и сам излазити на улице и блокирати их кад год се не буде слагао с одлукама нове власти.
Прву блокаду, према писању Времена, најавио је у Савској улици у Београду.
"Полицији и тужитељству поставит ћемо ултиматум: Или ће се побринути за сигурност свих наших грађана или ћемо отићи пред војску и тражити да преузме управљање државом, јер се ово више не може толерирати", поручио је.
Казнена пријава због позивања војске да преузме државу
Због те је изјаве организација Еко стража 30. листопада поднијела казнену пријаву против Драговића Вишем јавном тужитељству у Београду због сумње на позивање на насилну промјену уставног поретка, пише ИН Медија.
Из организације сматрају да позивање војске да преузме државу након избора представља позив на поништавање воље бирача силом.
Пријава се односи на сумњу у почињење казненог дјела из чланка 309. Казненог законика Србије.
Подношење пријаве не значи да је тужитељство покренуло поступак или прихватило њезине наводе.
Овај дио Драговићеве изјаве излази из оквира уобичајеног политичког дјеловања.
Захтјев да војска преузме управљање државом, чак и ако је формулиран као притисак на друге институције, отвара питање односа према уставном поретку.
Позив да војска преузме управљање државом, чак и када се представља као притисак на друге институције, задире у питање улоге војске у политичком систему.
Када би блокада требала бити одржана, није познато.
Драговић тврди да ће протесте пријављивати у складу са законом те да на њима неће бити дјеце ни блокада школа, вртића и факултета.
Устав Србије у чланку 141. јасно наводи да је Војска Србије под демократском и цивилном контролом.
Војска није политички арбитар ни институција којој се може препустити вођење државе када се појединац или скупина не слажу с радом изабраних тијела.
Њена улога није да буде политички арбитар нити да преузме управљање државом када се појединци или групе не слажу с одлукама изабраних институција.
Због тога, како пише лист, позив да војска преузме управљање државом излази из оквира уобичајеног политичког протеста.
Ко је Вукша Драговић?
Вукша Драговић, оснивач удруге "Српски суверенисти", један је од гласнијих јавних противника студентског покрета и организација које критизирају Вучићеву власт.
Посљедњих је мјесеци постао препознатљиво лице у јавности низом медијских иступа у којима оштро критизира невладине организације, студенте и медије који нису по вољи власти, пише Време.
Текст се наставља испод огласа
Драговић је каријеру медијског коментатора започео подцастом на YоуТубеу, гдје је анализирао политичка збивања у Србији и свијету.
Убрзо је постао чест гост на телевизијама блискима Вучићевој власти, укључујући Информер и Пинк.
Таблоид "Ало!" представља га и као аналитичара, активиста те "једног од највећих бораца против невладине Хидре".
У својим је наступима студенте оптуживао да дјелују у интересу страних центара моћи.
Тврдио је да Студентска листа дневно троши око 1,2 милијуна еура на промоцију на друштвеним мрежама те да иза ње стоји мрежа невладиних организација.
За те тврдње није понудио доказе.
Осам дана прије избора тврдио је да се некадашњи присташе студентског покрета окрећу Вучићевој Српској напредној странци (СНС).
"Пола ће гласати за СНС, остали неће ни изаћи на изборе.
Схватили су да иза свега стоји страна агентура", поручио је.
Према писању Времена, Драговић је бивши припадник београдске Комуналне милиције и некадашњи директор твртке "Јовањица Градња", повезане с Предрагом Колувијом, првооптуженим у афери "Јовањица" због оптужби за организирану производњу марихуане на истоименом пољопривредном имању.
Оснивање удруге "Српски суверенисти"
Тај случај односи се на оптужбе за организирану производњу марихуане на истоименом пољопривредном имању.
Према подацима које је објавио портал Нова, Драговић је у Комуналној милицији Града Београда, према неслужбеним информацијама, био вођа опходње.
Исти медиј наводи да је до ожујка 2026. био директор твртке "Јовањица Градња", чији је стварни власник Предраг Колувија.
Организацију "Српски суверенисти" основао је 28. липња 2026. године.
Према подацима из регистра, циљеви удруге укључују подизање националне свијести, очување традиционалних вриједности, заштиту државе и народа од негативних вањских утјецаја те контролу рада државних тијела.
Јавни профил изградио је кроз подцаст на YоуТубеу, у којем се бави невладиним организацијама, студентским покретом и медијима критичним према власти.
Гостовао је и на провладиним телевизијама.
На мрежи X је позвао грађане и дијаспору да финансијски подрже његово удружење у, како је написао, борби за државу.
Драговић је у својим иступима тврдио и да су невладине организације у Србији у посљедњих пет година из иноземства примиле 1,3 милијарде еура те да се тај новац није користио само за пријављене пројекте, него и за остваривање политичког утјецаја.
Путем друштвене мреже X позвао је грађане да финанцијски подрже рад његове удруге.
"Идемо се борити за државу!
Сватко тко жели подржати нашу борбу, може то учинити уплатом на рачун удруге.
С друге стране су упуте намијењене нашој дијаспори.
Преварили су наш народ и довели невладине организације на власт, али то не значи да ћемо им допустити да раде што желе!
Пробудит ћемо нашу браћу и сестре, ујединити се и наставити борбу за Србију.
Вратит ћемо државу у руке народа!", стоји у објави.
Текст се наставља испод огласа
У тој су поруци сажети кључни елементи његова политичког наступа: невладине организације приказује као политичке противнике, позива на националну мобилизацију и прикупља новац за своје активности.
У поруци се невладине организације представљају као политички противници, уз позив на национално окупљање и финансијску подршку удружењу.
Појам "борба за државу" овдје се не користи као опћи позив на грађански ангажман, већ као наратив у којем су одређени актери приказани као они који су државу "отели народу".
Његови позиви отварају и питање транспарентности финанцирања.
Драговић од невладиних организација тражи да објасне своје изворе новца, па би исти стандард требао вриједити и за његову удругу, поготово зато што најављује политичке акције и мобилизацију грађана у земљи и иноземству.
Такви иступи отварају и питање транспарентности финансирања.
Будући да Драговић од невладиних организација тражи објашњења о изворима новца, исто питање може се поставити и његовом удружењу, посебно имајући у виду најаве политичких акција и мобилизације грађана у Србији и иностранству.
Критике на рачун ЦРТА-е и везе с Вучићевим сурадницима
Драговић се у својим наступима посебно усмјерио на Центар за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА), који је приказао као политичког актера.
У рујну је на мрежи X објавио да је ЦРТА заправо политичка странка која преко Студентске листе покушава судјеловати на изборима и тако избјећи правила о финанцирању политичких субјеката.
Драговић је повезан и с политичким круговима блискима Александру Вучићу.
Редовито гостује на телевизији Информер, која отворено подржава Вучића, а састајао се и с Аном Брнабић, једном од његових најближих политичких сурадница.
Како преноси Време, Брнабић га је почетком коловоза позвала на разговор о финанцирању невладиних организација.
Тврдио је и да иза Студентске листе стоји мрежа невладиних организација.
Након његових наступа о финансирању невладиног сектора, тадашња предсједница Скупштине Србије Ана Брнабић примила га је почетком аугуста у свом кабинету.
На тај је састанак реагирао Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ).
Та је организација 20. коловоза објавила да је од уреда предсједнице Скупштине затражила записник или други службени документ о разговору.
Из БИРОДИ-ја су упозорили да на страници Народне скупштине, у дијелу о активностима предсједнице, није било информација о том састанку.
БИРОДИ је такођер затражио информацију је ли Драговић на састанку дјеловао као представник удруге и је ли било елемената лобирања.
Драговић је на ту иницијативу одговорио протунападом.
Организација је затражила и појашњење да ли је Драговић учествовао као представник удружења те да ли је током разговора било елемената лобирања.
Најавио је да ће од невладиних организација тражити записнике с њихових састанака са страним велепосланицима.
Убрзо након тога објавио је да је поновно позван у уред Ане Брнабић, овај пут на разговор о приједлогу измјена закона који регулирају рад невладиних организација.
Драговић је касније објавио да га је Брнабић поново позвала, овај пут због приједлога измјена закона о раду невладиних организација.