Данас је Свети Лука, једна од најчешћих слава у Србији: Празник прати и необично народно веровање Српска православна црква и верници данас обележавају Светог апостола и јеванђелисту Луку, празник у народу познат као… Цео текст
Данас је Свети Лука, једна од најчешћих слава у Србији: Празник прати и необично народно веровање
Српска православна црква и верници данас обележавају Светог апостола и јеванђелисту Луку, празник у народу познат као Лучиндан. Свети Лука један је од првих проповедника хришћанства, аутор једног од четири јеванђеља и, према црквеном предању, оснивач хришћанског иконописа. Овај дан једна је од честих крсних слава у Србији.
Свети Лука се у православној традицији поштује и као заштитник лекара, фармацеута, болница и апотека, будући да је, према предању, изучавао медицину.
Рођен је у Антиохији Сиријској, где је у младости учио грчку филозофију, медицину и живопис. Био је један од седамдесет Христових апостола, а према хришћанском предању, срео је Исуса Христа и био сведок његових дела.
Био је близак сарадник апостола Павла и пратио га на мисионарским путовањима. Након Павлове смрти наставио је да проповеда хришћанство у Далмацији, Италији, Македонији и другим крајевима.
Свети Лука аутор је трећег јеванђеља у Новом завету, као и Дела апостолских. Његово јеванђеље настало је, према црквеном предању, око 60. године.
Сматра се зачетником хришћанског иконописа
Свети Лука се сматра оснивачем хришћанског иконописа јер је, према предању, насликао три иконе Пресвете Богородице, као и иконе апостола Петра и Павла.
Према предању, мученички је страдао у 84. години живота у граду Теби, где су га незнабошци обесили о маслину. Његове мошти пренете су у Цариград за време цара Констанција, сина цара Константина.
У историји српске државе посебно се памти и долазак моштију Светог Луке у Смедерево. Деспот Ђурађ Бранковић откупио их је од турског султана за 30.000 златних дуката, а у Смедерево су пренете 12. јануара 1453. године. Тамо су чуване до пада града, када су реликвије однете 20. јуна 1459. године.
Народни обичаји и веровања за Лучиндан
Лучиндан прате и бројни народни обичаји, посебно у руралним крајевима Србије. Једно од познатијих веровања везано је за заштиту стоке од вукова, који се са доласком хладнијих дана приближавају насељима.
Због тога су домаћини конопцем опасивали торове, уз изговарање речи: "Иде Лука, ево вука" или "Свети Лука, снег до кука". Ови обичаји везују се за веровање да се на Лучиндан приближава зима и да је потребно заштитити домаћинство и стоку.
Када је реч о славском обичају, ако Свети Лука пада у време поста или у среду или петак, славска трпеза је посна. У осталим случајевима припрема се мрсна храна.
Данас се обележава и Свети Петар Цетињски
Српска православна црква истог дана обележава и Светог Петра Цетињског, који је 1782. године постао митрополит и господар Црне Горе.
Свој живот посветио је народу, настојећи да мири завађена племена и брани земљу од освајача. Иако је имао положај владара, живео је скромно, монашким животом.
Упокојио се 31. октобра 1830. године, а његове мошти почивају у Цетињском манастиру.
