
Реченице које преносе сви медији.
"Само три члана Управног одбора постоје, а то није довољно да би могли да донесу било какву одлуку. И у том смислу су тачне информације да та оставка сада једноставно скоро да није активна.
Директорка више неће функционисати, али неће постојати у овом тренутку нико ко може да по својој надлежности именује заменика, односно вршиоца дужности", појашњава Вељановски за Н1. Истиче да је у овом тренутку веома важно не правити исхитрене потезе.
"Ако се људи у кући договоре, и на неки начин договоре и са представницима нове (Студентске) листе која је победила на изборима, да неко функционише у том смислу, то ће онда потрајати до тренутка када се све по закону не буде могло да обави. И ја мислим да, ако би неко био на тај начин произведен у вршиоца дужности, да би требало да се уздржи од неких крупних одлука, од потписивања неких докумената, зато што то може касније да буде правно ништавно", указује.
Према његовим речима, треба што пре Савет РЕМ да добије деветог члана, а то се може догодити одмах после конституисања скупштине, "а онда да Савет РЕМ одмах донесе акт о избору чланова управних одбора, јер по закону то мора". "Они то могу и сада да ураде, тај акт, нема везе што их је осам, пошто је у закону све прецизно предвиђено како се бирају управни одбори, и да се онда, одмах после конституисања Скупштине и после избора деветог члана, изаберу нови управни одбори.
Текст из 2 чланка. 24 реченице преносе сви.
Бивши професор на ФПН Раде Вељановски каже да је добро што је генерална директорка РТС поднела оставку, али да сада настаје конфузија, јер она оставку може да поднесе Управном одбору, а РТС га у овом тренутку нема, јер су од девет чланова шесторици истекли мандати.
"Само три члана Управног одбора постоје, а то није довољно да би могли да донесу било какву одлуку.
И у том смислу су тачне информације да та оставка сада једноставно скоро да није активна.
Директорка више неће функционисати, али неће постојати у овом тренутку нико ко може да по својој надлежности именује заменика, односно вршиоца дужности", појашњава Вељановски за Н1.
Истиче да је у овом тренутку веома важно не правити исхитрене потезе.
"Ако се људи у кући договоре, и на неки начин договоре и са представницима нове (Студентске) листе која је победила на изборима, да неко функционише у том смислу, то ће онда потрајати до тренутка када се све по закону не буде могло да обави.
И ја мислим да, ако би неко био на тај начин произведен у вршиоца дужности, да би требало да се уздржи од неких крупних одлука, од потписивања неких докумената, зато што то може касније да буде правно ништавно", указује.
Према његовим речима, треба што пре Савет РЕМ да добије деветог члана, а то се може догодити одмах после конституисања скупштине, "а онда да Савет РЕМ одмах донесе акт о избору чланова управних одбора, јер по закону то мора".
"Они то могу и сада да ураде, тај акт, нема везе што их је осам, пошто је у закону све прецизно предвиђено како се бирају управни одбори, и да се онда, одмах после конституисања Скупштине и после избора деветог члана, изаберу нови управни одбори.
Дакле, тај управни одбор би могао да постане активан већ за месец дана, можда и за мање времена.
И онда он ради по закону, онда он бира, расписује конкурс за генералног директора, бира генералног директора, а генерални директор поставља главне уреднике и остале уреднике, и тако се проблем решава", наводи Вељановски.
На питање да ли је оставка Мање Грчић и кључних људи на челу РТС довољна за први корак ка променама у уређивачкој политици, он оцењује да то јесте први корак, али да није довољно да се реше проблеми.
"Наравно да ће ново руководство, када буде било екипирано у потпуности, морати да се озбиљно позабави начином рада РТС-а последњих година.
РТС, откако је по закону требало да се трансформише из државне радио-телевизије у јавни сервис, то није урадио доследно до краја.
То се пре свега односи на информативни програм, али информативни програм и јесте та линија разграничења између државне радио-телевизије и јавног сервиса", каже Вељановски.
Додаје да ће ново руководство морати озбиљно да се упозна са тим шта јесу функције јавног сервиса.
Наводи да од 2002. године и Закона о радио-дифузији, којим је било предвиђено да се радио-телевизија трансформише у јавни сервис, ниједан од генералних директора то није схватио на најбољи начин.
"Они су сви мислили, када су долазили у РТС, да долазе у јавни сервис, а то није било тако.
Требало је тек да крену да трансформишу кућу у јавни сервис, и то нико није урадио", указује.
На то шта можемо очекивати од РТС у транзиционом периоду до избора директора, саветује "свима који у овом тренутку раде у јавном сервису да се озбиљно замисле шта је њихова права функција и шта треба да буде програмски садржај јавног сервиса, и да схвате да морају да промене начин рада".
"Значи, треба да почну да раде заиста у јавном интересу, треба да обезбеде плурализам мишљења и информација у јавном сервису, треба да омогуће свим друштвеним актерима, политичким и неполитичким, и грађанима и представницима цивилног сектора, да могу у јавном сервису да изразе своје мишљење, да могу да воде дијалог, да могу да опонирају једни другима.
Значи, они не треба да се стављају на страну ничију, ни нових победника ни бивших победника.
Они једноставно треба да буду сервис јавности, а не сервис власти.
Ако то буду схватили, онда ћемо ми бити на добром путу", закључује.
Додаје да ће се касније догодити неминовне друге кадровске промене, "али је страшно важно да се у програму осети промена, јер мењали смо кадрове и раније, али се програм није мењао".