Све вести
Фото из чланка: МондоУпокојио се херој са Врачара: Ово је ипођакон Владимир Јелић, борио се 7 дана пошто је спасавао људе из ватре
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Владимир Јелић (56), управник Патријаршијског двора седам дана се борио за живот на Клиници за пластичну и реконструктивну хирургију Универзитетског клиничког центра Србије, али је, нажалост, ноћас иза поноћи поглегао тешким повредама. "У Господу је уснуо ипођакон Владимир Јелић, управник Патријаршијског двора у Београду, осведочени Србин и човек лављег срца, верни супруг Иване и отац четворо деце: Андреја, Ирине, Милице и Марка.
Владимир је својим животом сведочио дубоку веру у Христа... Покушавајући да спасе туђе животе, претрпео је тешке повреде не марећи за сопствени живот сведочећи делом ону јеванђељску љубав: Од ове љубави нико нема веће, да ко душу своју положи за пријатеље своје.
Драги Вања, хвала ти за све!"
Цео упоредни текст25 само у једном
Текст из 2 чланка. 5 реченица преносе сви, у 3 се разликују.
Још 3 реченице, само Мондо
- Владимир Јелић, управник Патријаршијског двора, преминуо је после седам дана борбе за живот од тешких опекотина задобијених у пожару.
- СПЦ се опростила од њега као од човека лављег срца, верног супруга и оца четворо деце.
- Лекари су навели да је имао опекотине на 30 одсто тела и тешко оштећење плућа, због чега је био на респиратору до краја.
Владимир Јелић (56), управник Патријаршијског двора седам дана се борио за живот на Клиници за пластичну и реконструктивну хирургију Универзитетског клиничког центра Србије, али је, нажалост, ноћас иза поноћи поглегао тешким повредама.
Још 12 реченица које преноси само по један медиј
Све се одиграло 23. октобра, око 12 часова, у згради на адреси Јована Рајића број 18. Миран јесењи дан на Врачару претворио се у буктињу када је у стану на трећем спрату избио стравичан пожар.
Густ дим и ватрени језици за само неколико минута прогутали су читавих 60 квадратних метара.
Док су многи у паници узмицали пред стихијом која је претила да донесе незапамћену трагедију, Владимир није размишљао о себи.
Улетео је право у огањ, вођен само једном мишљу - спасити заробљене људе.
У том херојском подвигу задобио је стравичне повреде.
Лекари су се данима борили за његов дах, а хиљаде људи се молило за чудо.
Ипак, седмог дана борбе, стигла је вест која ломи и најтврђа срца.
Од Владимира се на друштвеним мрежама Телевизије Храм потресним речима, натопљеним тугом и поносом, опростио његов брат Дејан:
Ипођакон, који је спасао дете из стана у пламену и чија је слика обишла Србију, јер је стајао на прозору стана док је и сам горео, примљен је у Ургентни центар УКЦС у веома тешком стању.
- Чак 30 одсто тела било је у опекотинама и то руке, леђа и глава.
У Ургентни центар је примљен у свесном стању, али пошто се нагутао дима, због чега је имао тешко оштећење плућа, одмах је морао да буде интубиран и стављен на респиратор на коме је и био до последњег тренутка.
И поред свих напора лекара, није успео да се избори за живот - каже наш извор.
"У Господу је уснуо ипођакон Владимир Јелић, управник Патријаршијског двора у Београду, осведочени Србин и човек лављег срца, верни супруг Иване и отац четворо деце: Андреја, Ирине, Милице и Марка.
Владимир је својим животом сведочио дубоку веру у Христа...
Још 5 реченица, само Курир
Био је дугогодишњи управник Патријаршијског двора у Београду - саопштила је СПЦ и додала:
Владимир је миомирисни цвет изникао у благочестивој и богомољној породици, а процветао у рукосаду духовне и литургијске заједнице окупљене око Православне мисионарске школе при храму Светог Александра Невског у Београду.
Своју веру у Христа није сведочио само речима већ животом и делима.
Сви ми који смо благословени пријатељством са Владимиром, имали смо прилику да сретнемо искреног и непосредног човека топле и нежне душе, неустрашивог духа, искреног осмеха, доброте и делатне Божје љубави која зрачи из његових бистрих, детињих очију.
Његова храброст и пожртвовање за ближњег су обележили и запечатили његов живот на земљи да би на небу данас просијао са свима Светима.
Покушавајући да спасе туђе животе, претрпео је тешке повреде не марећи за сопствени живот сведочећи делом ону јеванђељску љубав: Од ове љубави нико нема веће, да ко душу своју положи за пријатеље своје.
Још 4 реченице, само Курир
Владимиров живот јесте живо сведочанство вере, љубави и несебичног служења родитељима, породици, Цркви и српском народу.
Нека нам зато у срцима и молитвеном памћењу заувек остане његов светли лик, онакав каквог га познајемо и волимо – радостан, ведар, бистрих очију и широког, детињег осмеха у коме се огледа чистота његове душе и љубав према животу и људима ' саопштио је СПЦ.
Угледајући се на верног слугу Божјег, преданог супруга и оца, нашег вољеног брата Владимира, молимо све коленопреклоно да његово име чувају у срцу и у својим молитвама све до поновног сусрета у Царству Божјем где љубав никада не престаје (1Кор. 13, 8).
Са светима упокој, Христе Боже, душу уснулог слуге Твога Владимира где нема бола, ни туге, ни уздисања, него где је живот бесконачни.
Драги Вања, хвала ти за све!"
Иза свештеника са Врачара остала је неутешна супруга Ивана и четворо деце: Андреј, Ирина, Милица и Марко.