
Ректор и проректори Универзитета у Нишу одбацили су оптужбе Слободног универзитета да нису подржали запослене и студенте Филозофског факултета, изјавивши да су пружали највећу могућу подршку.
Реченице које преносе бар 3 од 4 медија.
„Ректор и проректори, као и Сенат и Савет Универзитета у току протекле две године, пружали су највећу могућу подршку Филозофском факултету и свим студентима, водећи рачуна о поштовању законитости у раду и достојанства наставника“, пише у саопштењу ректора и петорице проректора. Универзитет је, истакли су, маја ове године добио упозорење просветне инспекције са налогом да поступи у складу са одлуком владе.
Навели су да је и поред тога Савет на седници јула ове године дао сагласност на Статут Филозофског факултета у коме су садржани сви департмани и сви студијски програми који су акредитовани, укључујући историју, србистику и руски језик. „Захтев Универзитета за измену дозволе за рад, упућен министарству просвете на захтев Националног акредитационог тела, обухватао је 14 факултета и није садржао захтев за укључивање Факултета српских студија у састав Универзитета у Нишу“, истакнуто је у саопштењу.
„Желимо да нагласимо да су лишени сваког основа приговори из дописа да се ректор није довољно ангажовао у обезбеђивању редовне исплате плата запослених на Филозофском факултету у последњих неколико месеци“, наведено је. Ректор и декан Филозофског факултета, како је наведено,“били су у сталној комуникацији са министарством просвете у циљу изналажења најбољих решења у интересу Филозофског факултет“.
Истакли су да су чланови Сената са Филозофског факултета имали више састанака са ректором Универзитета у циљу проналажења решења за отворена питања од значаја за рад тог факултета. Ректор и проректори демантовали су тврдње представника Слободног универзитета да студенти нису имали приступ Ректорату, те су навели да су у просторијама Ректората поред редовних активности, одржавани и састанци наставника који су подржавали студентски покрет.
Текст из 4 чланка. 4 реченице преносе сви, у 18 се разликују.
Ректор и проректори Универзитета у Нишу огласили су се поводом критика које је на њихов рачун претходно изнео Слободни универзитет у Нишу, одбацујући тврдње да нису довољно подржали запослене и студенте Филозофског факултета током вишемесечне кризе.
Ректор и проректор нишког Универзитета: Пружали смо највећу могућу подршку Филозофском
Ректор Јован Степановић и петорица проректора Универзитета у Нишу одбацили су данас оптужбе Слободног универзитета да нису пружили институционалну подршку запосленима на Филозофском факултету и да су гласали су за укључивање Факултета српских студија у састав Универзитета.
Након 72 сата и рока који су чланови Слободног универзитета дали ректору проф. др Јовану Степановићу и проректорима да поднесу оставке, чланови Ректората огласили су се саопштењем на сајту Универзитета у Нишу наводећи да су у току протекле две године пружали највећу могућу подршку Филозофском факултету и да ректор и проректори Универзитета у Нишу имају несумњив и потпун легитимитет у обављању својих функција.
У саопштењу које су потписали ректор проф. др Јован Степановић, проректор проф. др Драган Антић, проректор проф. др Мирослав Лазић, проректор проф. др Тадија Ђукић, проректор проф. др Драган Ђорђевић и проректор проф. др Нико Радуловић, наводи се да су они свесни озбиљности проблема са којима се суочавају запослени и студенти Филозофског факултета у Нишу и забринутости коју ти проблеми изазивају.
Представници Слободног универзитета су у уторак предали званичан захтев ректору са роком од три дана да поднесе оставку, оставивши пред вратима његове канцеларије поцепано платно са натписом Факултета српских студија.
„Ректор и проректори, као и Сенат и Савет Универзитета у току протекле две године, пружали су највећу могућу подршку Филозофском факултету и свим студентима, водећи рачуна о поштовању законитости у раду и достојанства наставника“, пише у саопштењу ректора и петорице проректора.
Као доказ за своје тврдње износе низ одлука универзитетских органа, почев од одбијања да се подржи оснивање Факултета српских студија, па до каснијих поступака у вези са изменама Статута Универзитета.
Према њиховим наводима, Савет Универзитета је 29. октобра 2025. године одбио да да позитивно мишљење о предлогу одлуке Владе Србије о оснивању Факултета српских студија, јер је сматрао неприхватљивим формирање новог факултета преузимањем три департмана са Филозофског факултета.
„На тај начин смо се руководили интересима очувања интегритета Филозофског факултета у Нишу“, наводи се у саопштењу.
Универзитет тврди да није подржао издвајање департмана
Ректор и проректори наводе да Универзитет није поступио по одлуци Владе о увођењу новог факултета у Статут Универзитета ни након упозорења просветне инспекције из маја 2026. године.
Наведено је и да „то потврђује низ одлука Савета и Сената, као и саопштења за јавност које је давао Универзитет“.
Казали су да Савет Универзитета на седници октобра прошле године није дао позитивно мишљење о предлогу владе Србије о оснивању Факултета српских студија, иако је Универзитет обавезан да поступи по одлуци владе.
Оставке, према написаном, нису опција.
Ректор и проректори Универзитета у Нишу изабрани су и именовани у складу са Законом о високом образовању и Статутом Универзитета у Нишу.
У поступку избора ректора гласа се тајно на седницама свих органа који учествују у предлагању или доношењу одлуке о избору.
Због тога ректор и проректори Универзитета у Нишу имају несумњив и потпун легитимитет у обављању својих функција – кажу.
Из Слободног универзитета су рекли да је истекао рок од 72 сата који су дали ректору и проректорима да поднесу оставке.
Наш захтев остао је без одговора.
Руководство Универзитета је и овога пута изабрало ћутање.
Подсећамо да није пружило
неопходну институционалну подршку запосленима на Филозофском факултету док су остајали без зарада, да су ректор и чланови његовог тима гласали за укључивање такозваног Факултета српских студија у састав Универзитета у Нишу, као и да је студентима био забрањен улазак у зграду Ректората.
Позивамо све факултете, чланице Универзитета у Нишу, да преко својих надлежних органа, у складу са Статутом Универзитета, покрену поступак разрешења ректора Универзитет не сме остати талац руководства које је изгубило поверење значајног дела академске заједнице – кажу.
Универзитет је, истакли су, маја ове године добио упозорење просветне инспекције са налогом да поступи у складу са одлуком владе.
Навели су да је и поред тога Савет на седници јула ове године дао сагласност на Статут Филозофског факултета у коме су садржани сви департмани и сви студијски програми који су акредитовани, укључујући историју, србистику и руски језик.
Ову сагласност на Статут Филозофског факултета у Нишу Савет Универзитета дао је на основу мишљења Одбора за статутарна питања Универзитета у Нишу као и на предлог ректора и проректора руководећи се интересом очувања интегритета Филозофског факултета у Нишу, а не поступајући у складу са Одлуком Владе и налогом инспекције.
Међутим, питање допуне Статута Универзитета поново је разматрано на седници Сената 7. септембра 2026. године, на иницијативу декана Филозофског факултета.
Како се наводи у саопштењу, декан је тада образложио да би усвајање измена омогућило деблокаду средстава за зараде запослених, очување студијских програма и департмана, као и могућност наставницима да сами одлуче да ли желе да пређу на нови факултет.
Ипак, Сенат Универзитета није утврдио предлог одлуке о изменама и допунама Статута.
Према њиховим речима, Универзитет је добио захтев Националног акредитационог тела да министарству просвете достави дозволе за рад за све факултете, укључујући и Факултет српских студија.
„Захтев Универзитета за измену дозволе за рад, упућен министарству просвете на захтев Националног акредитационог тела, обухватао је 14 факултета и није садржао захтев за укључивање Факултета српских студија у састав Универзитета у Нишу“, истакнуто је у саопштењу.
Тврде да је Министарство просвете самостално допунило дозволу за рад Универзитета, укључујући нови факултет на основу одлуке Владе.
Одбацују одговорност за неисплаћене зараде
Један од кључних проблема на Филозофском факултету односи се на неисплаћивање зарада запосленима, због чега су се ректор и проректори такође нашли на мети критика Слободног универзитета.
У саопштењу одбацују оптужбе да се ректор није довољно ангажовао како би обезбедио редовну исплату плата.
Без обзира на то, додали су, министарство просвете допунило је дозволу за рад Универзитета укључивањем Факултета српских студија.
„Желимо да нагласимо да су лишени сваког основа приговори из дописа да се ректор није довољно ангажовао у обезбеђивању редовне исплате плата запослених на Филозофском факултету у последњих неколико месеци“, наведено је.
Ректор и декан Филозофског факултета, како је наведено,“били су у сталној комуникацији са министарством просвете у циљу изналажења најбољих решења у интересу Филозофског факултет“.
Додају да су и чланови Сената са Филозофског факултета одржавали састанке са ректором како би се пронашло решење за отворена питања.
Истакли су да су чланови Сената са Филозофског факултета имали више састанака са ректором Универзитета у циљу проналажења решења за отворена питања од значаја за рад тог факултета.
Ректор и проректори демантовали су тврдње представника Слободног универзитета да студенти нису имали приступ Ректорату, те су навели да су у просторијама Ректората поред редовних активности, одржавани и састанци наставника који су подржавали студентски покрет.
Као још један показатељ добре сарадње наводе да је Филозофски факултет 23. октобра, поводом обележавања 55 година од оснивања, доделио Универзитету Знак Филозофског факултета за изузетан допринос његовом развоју.
„Нико нема право да тражи одговорност због гласања“
Посебан део саопштења посвећен је критикама због гласања чланова Сената на седници 7. септембра, када се расправљало о допуни Статута Универзитета.
Ректор и проректори оцењују да је неприхватљиво захтевати одговорност од чланова академске заједнице због њиховог опредељивања приликом гласања.
Слобода говора, слободно и јавно исказивање свог мишљења, као и слобода опредељивања приликом гласања темељне су вредности демократског друштва.
„Нико нема право да тражи одговорност од било кога за јавно изречено мишљење или за опредељивање приликом гласања“, наводи се у саопштењу.
Додају да су слобода говора, јавног изражавања мишљења и слобода одлучивања приликом гласања темељне вредности демократског друштва.
Такви ставови неприхватљиви су за академску заједницу, која мора да буде простор слободног мишљења и слободног изјашњавања.
Оспоравање права слободног изјашњавања приликом гласања о било којем питању је неуставно.
Поштујемо одлуке Сената и право свих његових чланова да гласају по сопственом уверењу.
Очување Универзитета као простора слободне мисли, међусобног уважавања и одговорног одлучивања заједничка је обавеза свих нас.
„Академска слобода не може бити привилегија истомишљеника.
Она мора подједнако штитити и право на другачије мишљење“, поручују ректор и проректори.
На крају саопштења наводе да ће наставити да раде на решавању проблема запослених и студената Филозофског факултета, уз поштовање одлука универзитетских органа и права свих чланова академске заједнице на другачије мишљење.
У саопштењу је речено да су ректор и проректори свесни озбиљности проблема са којима се суоачавају запослени и студенти Филозофског факултета и да ће наставити да раде на њиховом решавању.
Саопштење су поред ректора потписали и проректори Драган Антић, Мирослав Лазић, Тадија Ђукић, Драган Ђорђевић и Нико Радуловић.
Сматрају да наведене одлуке и активности не оправдавају оптужбе да су деловали против интереса Филозофског факултета.
Подсетимо, почетком октобра била је годишњица почетка саге око воље представника Владе Србије, Министарства просвете и Града Ниша, одакле је иницијатива и потекла, без писаног трага ко је, када и са ког мејла послао Студију изводљивости, да се оснује Факултет српских студија, од делова Филозофског факултета.
Факултет српских студија нема дозволу за рад јер му је одузета привременом мером Управног суда, након тужбе Филозофског.
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста.
Редакција Јужних вести задржава право да – уколико их процени као неумесне – скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције као и било какву претњу, увреду, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај.
Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо.
Јужне вести немају никакву обавезу образлагања одлука везаних за коментаре и њихово објављивање.
Мишљења изнешена у коментарима су приватно мишљење аутора коментара и не одражавају ставове редакције Јужних вести.
Сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
Администраторима Јужних вести се можете обратити преко Контакт странице.