
Реченице које преносе сви медији.
У ЗАГРЕБУ је данас 29. листопада у 79. години преминуо хрватски математичар и редовити члан Хрватске академије знаности и умјетности, академик Јосип Печарић, објавила је Хрватска академија знаности и умјетности. Академик Печарић објавио је више од 1200 знанствених радова из подручја математике и био је један од водећих свјетских стручњака за теорију неједнакости.
Уједно је један од десет математичара у свету чији број радова на МатхСциНет-у прелази 500. Био је и главни уредник међународног математичког часописа Матхематицал Инеqуалитиес анд Апплицатионс. Рођен је 2. рујна 1947. у Котору, гдје је завршио основну и средњу школу.
Дипломирао је 1972. на Електротехничком факултету у Београду с радом из нуклеарне физике. На истом је факултету магистрирао 1975., а 1982. и докторирао математичке знаности.
Након студија радио је у Геомагнетском институту у Гроцки те на Грађевинском факултету у Београду. У Загреб долази 1987. и постаје професор на Текстилно-технолошком факултету.
Текст из 2 чланка. 24 реченице преносе сви, у 17 се разликују.
Умро Јосип Печарић: Београдски студент, светски важан математичар, али и творац монструозних теза о Јасеновцу
У ЗАГРЕБУ је данас 29. листопада у 79. години преминуо хрватски математичар и редовити члан Хрватске академије знаности и умјетности, академик Јосип Печарић, објавила је Хрватска академија знаности и умјетности.
Печарић, иако математичар светског гласа, у Србији је био познатији по монструозним ревизионистичким ставовима о Јасеновцу, усташама и Другом светском рату, због којих је с правом добијао најгоре епитете.
Више од 1200 радова из математике
Академик Печарић објавио је више од 1200 знанствених радова из подручја математике и био је један од водећих свјетских стручњака за теорију неједнакости.
Уједно је један од десет математичара у свету чији број радова на МатхСциНет-у прелази 500. Био је и главни уредник међународног математичког часописа Матхематицал Инеqуалитиес анд Апплицатионс.
Рођен је 2. рујна 1947. у Котору, гдје је завршио основну и средњу школу.
Дипломирао је 1972. на Електротехничком факултету у Београду с радом из нуклеарне физике.
На истом је факултету магистрирао 1975., а 1982. и докторирао математичке знаности.
Након студија радио је у Геомагнетском институту у Гроцки те на Грађевинском факултету у Београду.
У Загреб долази 1987. и постаје професор на Текстилно-технолошком факултету.
На Природословно-математичком факултету водио је семинар "Неједнакости и примјене" те био главни истраживач на истоименом пројекту.
За редовитог члана ХАЗУ изабран је 2000., након што је од 1992. био члан сурадник.
Био је и члан Тхе Неw Yорк Ацадемy оф Сциенце и дописни члан Дукљанске академије знаности и умјетности.
Први хрватски председник Фрањо Туђман одликовао га је 1999.
Редом Данице хрватске с ликом Руђера Бошковића.
Државну награду за знаност у подручју природних знаности добио је 1996. године.
Заговорник усташког поздрава и повијесног ревизионизма
Иако је у математичким круговима имао неоспоран углед, Печарић је у широј јавности годинама био препознатљив прије свега као крајњи десничар, повијесни ревизионист и један од најгласнијих заговорника усташког поздрава "За дом спремни".
Објавио је више од стотину књига, памфлета и отворених писама у којима је суставно релативизирао злочине квислиншке НДХ, негирао размјере усташких злочина у логору Јасеновац (у књигама попут Српски мит о Јасеновцу) те бранио осуђене ратне злочинце из деведесетих, попут Дарија Кордића.
Текст се наставља испод огласа
Тражио да се усташки поздрав уведе у Хрватску војску
Највећу буру у јавности изазвао је у коловозу 2015. године, када је организирао петицију и послао отворено писмо тадашњој предсједници Колинди Грабар-Китаровић и шефу ХДЗ-а Томиславу Карамарку, тражећи да се усташки поздрав "За дом спремни" озакони као службени поздрав у Оружаним снагама Републике Хрватске.
За ту је иницијативу прикупио потписе дијела радикалне деснице и Цркве, међу којима су били сисачки бискуп Владо Кошић, помоћни загребачки бискуп Валентин Позаић, екстремно десничарски водитељ Велимир Бујанец и бивши ногометаш Јосип Шимунић, којег је Печарић раније ватрено бранио након што је овај скандирао тај поздрав на Максимиру.
Сукоби с повјесничарима и политичке хајке
Устрајно тврдећи да је ријеч о "старом хрватском поздраву", тезу коју је струка одавно одбацила, Печарић је улазио у жестоке полемике чак и с десним повјесничарима, попут Марија Јареба, који су јавно упозоравали да математичар измишља повијесне чињенице како би рехабилитирао усташки покрет.
У својим јавним иступима, писмима и текстовима у десничарским гласилима редовито се обрачунавао с политичким неистомишљеницима, љевицом, антифашистима и мањинама, а годинама је тијесно сурађивао с бискупом Владом Кошићем, с којим је дијелио радикалне политичке ставове и промовирао ревизионистичку литературу.
Због таквог дјеловања Печарић је постао симбол академске деснице која је простор ХАЗУ-а користила као параван за политички радикализам и рехабилитацију усташтва.
Видео: У Београду обележен мексички празник "Дан мртвих"
Телеграф.рс задржава сва права над садржајем.
За преузимање садржаја погледајте упутства на страници Услови коришћења.
Знате ли нешто више о теми или желите пријавити грешку у тексту?
деск@индеx.хр или кликом
Атрактивне фотографије и видее плаћамо.
Желите радити на Индеxу?