У првих девет месеци ове године рођено је свега 43.300 беба, само 84 деце више у односу на исти период прошле године, што представља статистички пораст од само 0,2 одсто, говоре најновији подаци Републичког завода за статистику. Скоро у свим регионима Србије бележи се пад новорођених беба, осим у Београду у којем је у периоду од јануара до октобра рођено 649 беба више него у првих девет месеци 2025. године. У Војводини је рођено 109 беба мање него у истом периоду прошле године, док је у Шумадији и западној Србији на свет дошло 213 беба мање него у истом периоду лане.
У региону јужне и источне Србије рођене је 243 деце мање него у првих девет месеци прошле године. Демографи скрећу пажњу на чињеницу да се ова витална статистика тешко може променити до краја ове године, јер се највише беба у нашој земљи рађа у летњим месецима – јулу, августу и септембру. У прилог тој тези сведоче и подаци из прошле године који сведоче да је највише беба у Србији рођено у јулу, августу и септембру, а најмање у фебруару, априлу и мају.
Занимљива витална статистика говори да је најчешћи дан рођења у нашој земљи 23. септембар, јер се баш овог дана често роди два пута више беба него осталих дана у години, а ако вратимо 265 дана уназад (колико траје трудноћа) стижемо до 1. јануара, односно закључка да су ово „празничне” бебе, које су зачете за време новогодишњих и божићних празника. Важи и обрнуто – најмање беба рађа се у фебруару, марту и априлу. И амерички часопис „Тајм” је дошао до закључка да се највећи број беба у САД рађа 9. септембра, а следећи датум када највећи број Американаца прославља свој рођендан јесте 20. септембар, што значи да се највећи број деце зачне последњег месеца у години, који пролази у знаку славља. Занимљиво је да се најмање беба у Америци роди 25. децембра, односно у дану када се прославља католички Божић.
И док статистика наталитета не даје много разлога за оптимизам, бројке које сведоче о морталитету дискретно су повољније него у првом полугодишту прошле године. Наиме, подаци Републичког завода за статистику сведоче да је у периоду од јануара до октобра преминуло 70.073 особа, односно 86 особа мање него у првих девет месеци лане, што представља статистички пад од 0,1 одсто.
Готово у свим регионима Србије, осим у Београду, евидентиран је већи број преминулих него прошле године – у престоници су умрле 182 особе више него у првих девет месеци 2025. године, у Војводини је преминула једна особа више у односу на исти период лане, у региону западне Србије и Шумадије умрло је 15 особа више него у периоду од јануара до октобра прошле године, док су само у јужној и источној
