У реду за благослов: Река верника на Калемегдану чека да се поклони моштима Свете Петке /фото/

Хронологија

1. 27. окт
   Sputnik Srbija (отвара се у новом прозору)

   У реду за благослов: Река верника на Калемегдану чека да се поклони моштима Свете Петке /фото/

   Преподобна мати Параскева, била је хришћанска византијска подвижница из 11. века. Њен култ је изузетно развијен у Србији, Грчкој и другим православним балканским земљама. Преподобна мати Параскева, била је хришћанска… Цео текст

   Преподобна мати Параскева, била је хришћанска византијска подвижница из 11. века. Њен култ је изузетно развијен у Србији, Грчкој и другим православним балканским земљама.

   Преподобна мати Параскева, била је хришћанска византијска подвижница из 11. века. Њен култ је изузетно развијен у Србији, Грчкој и другим православним балканским земљама.

   Поштује се у целом православном свету, а на поклоњење њеним светим моштима, које почивају у Јашију у Румунији, долазе и припадници других религија, верујући у њену исцелитељску моћ.

   Поштује се у целом православном свету, а на поклоњење њеним светим моштима, које почивају у Јашију у Румунији, долазе и припадници других религија, верујући у њену исцелитељску моћ.

   Два века после смрти Свете Петке, бугарски цар Јован Асен 1238. године измолио од крсташа њене мошти и пренео их у своју престоницу, Трново.

   Два века после смрти Свете Петке, бугарски цар Јован Асен 1238. године измолио од крсташа њене мошти и пренео их у своју престоницу, Трново.

   У време Косовске битке и Трново је пало у турско ропство, па су мошти Свете Петке пренете у Румунију, а кад је 1396. године освојена и Румунија, царица Милица је измолила од Султана Бајазита мошти светитељке и пренела их у Србију.

   У време Косовске битке и Трново је пало у турско ропство, па су мошти Свете Петке пренете у Румунију, а кад је 1396. године освојена и Румунија, царица Милица је измолила од Султана Бајазита мошти светитељке и пренела их у Србију.

   Верује се да су јој на поклоњење долазили и православни и католици, па и мухамеданци, тадашњи окупатори Србије.

   Верује се да су јој на поклоњење долазили и православни и католици, па и мухамеданци, тадашњи окупатори Србије.

   Капела је подигнута на иницијативу Патријарха Варнаве и освештана на дан Свете Петке 1937. године.

   Капела је подигнута на иницијативу Патријарха Варнаве и освештана на дан Свете Петке 1937. године.

   Сваке године на њен празник, у цркви на Калемегдану, која носи њено име, окупи се велики број верника, који стрпљиво чекају да се поклоне моштима светитељке.

   Сваке године на њен празник, у цркви на Калемегдану, која носи њено име, окупи се велики број верника, који стрпљиво чекају да се поклоне моштима светитељке.

   Сваке године, 27 октобра, Капела Свете Петке на Калемегдану постане место ходочашћа верујућег народа.

   Сваке године, 27 октобра, Капела Свете Петке на Калемегдану постане место ходочашћа верујућег народа.

   У реду за благослов. Река верника на Калемегдану чека да се поклони моштима Свете Петке

   У реду за благослов. Река верника на Калемегдану чека да се поклони моштима Свете Петке

   У народној традицији постоји и веровање да Света Петка помаже људима који имају проблеме са видом, због чега се на појединим местима поштују извори и воде повезани са њеним именом.

   У народној традицији постоји и веровање да Света Петка помаже људима који имају проблеме са видом, због чега се на појединим местима поштују извори и воде повезани са њеним именом.

   Верује се такође да Света Петка помаже женама које имају здравствене тешкоће, а посебно трудницама и породиљама током трудноће, порођаја и опоравка.

   Верује се такође да Света Петка помаже женама које имају здравствене тешкоће, а посебно трудницама и породиљама током трудноће, порођаја и опоравка.

   Традиционално, обележавање Свете Петке отпочело је Светом литургијом у Цркви Ружици на Калемегдану

   Традиционално, обележавање Свете Петке отпочело је Светом литургијом у Цркви Ружици на Калемегдану

   Света Петка је многима породична слава и шеста је слава по броју свечара у Србији.

   Света Петка је многима породична слава и шеста је слава по броју свечара у Србији.

   Према обичајима, славска трпеза на дан Свете Петке се не склања до сутрадан, а када сви гости оду, домаћица би требало да окади трпезу три пута како би светица посетила и благосиљала њен дом.

   Према обичајима, славска трпеза на дан Свете Петке се не склања до сутрадан, а када сви гости оду, домаћица би требало да окади трпезу три пута како би светица посетила и благосиљала њен дом.

   Вредни богослови верницима деле воду са извора Свете Петке, која је у православном народу дубоко цењена због својих умирујућих и, према веровању, исцељујућих и чудотворних својстава.

   Вредни богослови верницима деле воду са извора Свете Петке, која је у православном народу дубоко цењена због својих умирујућих и, према веровању, исцељујућих и чудотворних својстава.

2. 05:26
   Танјуг (отвара се у новом прозору) најранији у каталогу

   Српска православна црква данас слави празник посвећен Светој Петки

   27. октобар 2026 04:26 Српска православна црква данас слави празник посвећен Светој Петки подели вест БЕОГРАД - Српска православна црква (СПЦ) данас слави празник посвећен Преподобној мати Параскеви, познатој као Света… Цео текст

   27. октобар 2026 04:26

   Српска православна црква данас слави празник посвећен Светој Петки

   подели вест

   БЕОГРАД - Српска православна црква (СПЦ) данас слави празник посвећен Преподобној мати Параскеви, познатој као Света Петка, која је једна од најпоштованијих светитељки у српском народу.

   Света Петка се сматра заштитницом жена, болесних и сиромашних и њој се верници моле за здравље, нарочито очију, али и за заштиту породице, а њено име потиче од грчке речи "параскева" што значи петак, па отуда Петка.

   Света Петка је била хришћанска византијска подвижница из 11. века, а дан њеног помена, Петковдан, обележава се 27. октобра и шеста је слава по броју свечара у Србији.

   Култ Свете Петке је изузетно развијен у Србији, Грчкој и другим православним балканским земљама, па отуд и различити епитети који стоје уз њено име - Петка Балканска, Српска, Грчка, Бугарска, Румунска, Македонска, Епиватска, Београдска, Трновска и тако даље.

   Верници обележавају дан када је Света Петка, која је српског порекла, окончала овоземаљски живот.

   Рођена је у Епивату, код Калитракије у Малој Азији, а према записима српског владике Николаја Велимировића, пореклом је Српкиња.

   Њени родитељи су били имућни и честити хришћани, а осим ње имали су и старијег сина Јевтимија, који се замонашио по одобрењу и благослову родитеља, а касније постао и епископ Мадитски.

   Петка је од најранијег детињства била веома побожна.

   После смрти родитеља, Петка је желела да се поклони највећим светињама па је отишла у Цариград, где је пет година живела при цркви Покрова Богородице у Ираклијском предграђу.

   Часопис СПЦ "Светосавско звонце" наводи да је одатле отишла у Палестину, како би се поклонила свим местима освећеним Спаситељевим животом.

   По Промислу Божјем настанила се у Јорданској пустињи, где се подвизавала до дубоке старости.

   Две године пред смрт, док је стајала на молитви, јавио јој се анђео и рекао да треба да се врати у свој родни град, где ће земљи предати тело, а душу ће Господ примити, након чега се она вратила у Епиват где је нико није препознао, јер је отишла пре више деценија, а родбине није имала.

   Дани су јој пролазили у раду, посту и молитви и онда се тихо угасила и нестала са лица земље. Светосавско звонце наводи да су је сахранили изван гробља, јер је за суграђане била странкиња.

   На иконама је представљена у женској монашкој одежди, са крстом и рукама у молитвеном положају.

   У епархијама СПЦ посвећено јој је око 250 цркава, а најпосећенија је капела на Калемегдану која носи њено име и у којој се на дан празника сваке године окупља десетине хиљаде верника.

   Поштује се у целом православном свету, а на поклоњење њеним светим моштима, које почивају у Јашију у Румунији, долазе и припадници других религија, верујући у њену исцелитељску моћ.

   Два века после смрти Свете Петке, Цариградом и околином су владали крсташи, па је бугарски цар Јован Асен 1238. године измолио од крсташа мошти Свете Петке и пренео их у своју престоницу, Трново.

   У време Косовске битке и Трново је пало у турско ропство, па су мошти Свете Петке пренете у Румунију, а кад је 1396. године освојена и Румунија, царица Милица је измолила од Султана Бајазита мошти светитељке и пренела их у Србију.

   Тако су мошти Свете Петке пренете у Београд на Калемегдан, код извора чудотворне воде, где је сазидана капела која и данас постоји.

   Тамо су мошти почивале све до 1521. године, када је Сулејман Други заузео Београд. Он је запленио мошти и однео их у свој двор у Цариграду. И тамо су почела да се дешавају чудеса, па су Свету Петку славили не само хришћани него и муслимани.

   Верује се да су од времена деспота Стефана Лазаревића сто година почивале у стени поред калемегданске капеле и извора Свете Петке и да су јој на поклоњење долазили и православни и католици, па и мухамеданци, тадашњи окупатори Србије.

   Калемегданска капела Свете Петке саграђена је на извору воде за коју се верује да исцељује очне болести и у њој се, као велика светиња, чува мали прст светитељке.

   Капела на Калемегдану и црква Ружица подигнуте су још у 15. веку за време деспота Стефана Лазаревића, али су порушене за време турске владавине, а данашња капела изграђена је 1937. године према пројекту архитекте Момира Коруновића.

   Године 1641. румунски војвода Василије Лупул, господар Молдавије, успео је да добије мошти Свете Петке и пренесе их у град Јаши, где и данас почивају, пише "Светосавско звонце".

   Уз Петковдан, култ преподобне Параскеве обележава се и 8. августа, на дан преноса њених моштију из Бугарске у Србију.

   Тада се слави још једна светитељка, истог имена - Света мученица Параскева Римска.

   Заједнички празник двеју светитељки истог имена прославља се као Света Петка Трнова.

3. 06:55
   N1 (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 5 сати 55 мин после првог

   Данас се слави Света Петка: Живот и чуда светитељке коју поштују милиони верника

   Овај празник посвећен је преподобној мати Параскеви, у народу познатијој као Света Петка. Рођена је крајем деветог или почетком десетог века у граду Епивату. Њени родитељи били су имућни и честити хришћани. Имали су… Цео текст

   Овај празник посвећен је преподобној мати Параскеви, у народу познатијој као Света Петка.

   Рођена је крајем деветог или почетком десетог века у граду Епивату. Њени родитељи били су имућни и честити хришћани. Имали су двоје деце, сина Јевтимија и ћерку Петку. Јевтимије је био старији, замонашио се уз одобрење и благослов родитеља, а касније је постао епископ Мадитски, пише Светосавско звонце.

   Петка је од најранијег детињства била веома побожна. Након смрти родитеља, пожелела је да се поклони највећим светињама, па је отишла у Цариград, где је пет година живела при цркви Покрова Богородице у Ираклијском предграђу.

   Одатле је отишла у Палестину како би се поклонила свим местима освећеним Спаситељевим животом. По Промислу Божјем настанила се у Јорданској пустињи, где се подвизавала до дубоке старости.

   Две године пре смрти, док се молила, јавио јој се анђео и рекао да треба да се врати у родни град, где ће њено тело бити предато земљи, а душу ће Господ примити.

   Када се вратила у Епиват, нико је није препознао јер је отишла пре више деценија, а родбине није имала. Дани су јој пролазили у раду, посту и молитви. Тихо се угасила и напустила овај свет.

   Сахрањена је изван гробља јер су је суграђани сматрали странкињом.

   После много година, на том месту требало је да буде сахрањен један утопљеник. Док су копали гроб, радници су пронашли потпуно очувано тело, али томе нису придавали значај.

   Током ноћи, један од радника, Георгије, имао је сновиђење. Видео је жену како седи на престолу, обасјана светлошћу и окружена светлим војницима, попут царице.

   Света Петка потом је сишла са престола и рекла му ко је. Наредила је да њене мошти буду извађене и положене на часно место.

   Георгије је ујутру испричао укућанима шта је сањао, па су сви отишли до гроба. Тамо су затекли много људи јер је и једна жена, Јевтимија, имала исто сновиђење. Мошти Свете Петке потом су положене у цркву, након чега су одмах почела да се дешавају чудесна исцељења.

   Два века након смрти Свете Петке, Цариградом и околином владали су крсташи. Бугарски цар Јован Асен успео је 1238. године да од њих добије мошти и пренесе их у своју престоницу Трново.

   У време Косовске битке и Трново је пало под турску власт, па су мошти Свете Петке пренете у Румунију. Када је 1396. године освојена и Румунија, царица Милица измолила је од султана Бајазита мошти светитељке и пренела их у Србију. Тако су мошти Свете Петке стигле у Београд, на Калемегдан, код извора чудотворне воде, где је подигнута капела која и данас постоји.

   Мошти су тамо почивале све до 1521. године, када је Сулејман Други заузео Београд. Запленио их је и однео у свој двор у Цариграду. И тамо су почела да се дешавају чуда, па су Свету Петку поштовали не само хришћани већ и муслимани.

   Године 1641. румунски војвода Василије Лупул, господар Молдавије, успео је да добије мошти Свете Петке и пренесе их у град Јаши, где се и данас налазе.

4. 11:35
   Танјуг (отвара се у новом прозору)

   СПЦ прославља Свету Петку, велики број верника на Калемегдану

   27. октобар 2026 10:35 СПЦ прославља Свету Петку, велики број верника на Калемегдану подели вест БЕОГРАД - Српска православна црква данас обележава празник посвећен Преподобној мати Параскеви, познатој као Света Петка… Цео текст

   27. октобар 2026 10:35

   СПЦ прославља Свету Петку, велики број верника на Калемегдану

   подели вест

   БЕОГРАД - Српска православна црква данас обележава празник посвећен Преподобној мати Параскеви, познатој као Света Петка и као и сваке године велики број грађана окупио се код капеле Свете Петке на Калемегдану како би се помолили једној од најпоштованијих светитељки у српском народу.

   Грађани стрпљиво чекају у реду да уђу у капелу и помоле се светитељки, познатој као заштитници жена, дома и породице.

   Име Свете Параскеве или Петке долази од грчке речи "параскева" што значи петак, отуда Петка.

   Галерија

   Света Петка се сматра заштитницом жена, болесних и сиромашних.

   Верници јој се моле за здравље, нарочито очију, и за заштиту породице.

   Света Петка је била хришћанска византијска подвижница из 11. века, а дан њеног помена, Петковдан, обележава се 27. октобра и шеста је слава по броју свечара у Србији.

   Култ Свете Петке је изузетно развијен у Србији, Грчкој и другим православним балканским земљама.

   Отуд и различити епитети који стоје уз њено име - Петка Балканска, Српска, Грчка, Бугарска, Румунска, Македонска, Епиватска, Београдска, Трновска и тако даље.

   Верници обележавају дан када је Света Петка, која је српског порекла, окончала овоземаљски живот.

   Рођена је у Епивату, код Калитракије у Малој Азији, а према записима српског владике Николаја Велимировића, пореклом је Српкиња.

   Њени родитељи су били имућни и честити хришћани, а осим ње имали су и старијег сина Јевтимија, који се замонашио по одобрењу и благослову родитеља, а касније постао и епископ Мадитски.

   Петка је од најранијег детињства била веома побожна.

   После смрти родитеља, Петка је желела да се поклони највећим светињама па је отишла у Цариград, где је пет година живела при цркви Покрова Богородице у Ираклијском предграђу.

   После Цариграда, отишла је у Палестину, да би се поклонила свим местима освећеним Спаситељевим животом.

   По Промислу Божјем настанила се у Јорданској пустињи, где се подвизавала до дубоке старости.

   Две године пред смрт, док је стајала на молитви, јавио јој се анђео и рекао да треба да се врати у свој родни град, где ће земљи предати тело, а душу ће Господ примити.

   Када се вратила у Епиват, нико је није препознао, јер је отишла пре више деценија, а родбине није имала.

   Дани су јој пролазили у раду, посту и молитви, а након смрти сахранили су је изван гробља, јер је за суграђане била странкиња.

   На иконама је представљена у женској монашкој одежди, са крстом и рукама у молитвеном положају.

   У епархијама СПЦ посвећено јој је око 250 цркава, а најпосећенија је капела на Калемегдану која носи њено име и у којој се на дан празника сваке године окупља десетине хиљаде верника.

   Поштује се у целом православном свету, а на поклоњење њеним светим моштима, које почивају у Јашију у Румунији, долазе и припадници других религија, верујући у њену исцелитељску моћ.

   Два века после смрти Свете Петке, Цариградом и околином су владали крсташи, па је бугарски цар Јован Асен 1238. године измолио од крсташа мошти Свете Петке и пренео их у своју престоницу, Трново.

   У време Косовске битке и Трново је пало у турско ропство, па су мошти Свете Петке пренете у Румунију, а кад је 1396. године освојена и Румунија, царица Милица је измолила од Султана Бајазита мошти светитељке и пренела их у Србију.

   Тако су мошти Свете Петке пренете у Београд на Калемегдан, код извора чудотворне воде, где је сазидана капела која и данас постоји.

   Тамо су мошти почивале све до 1521. године, када је Сулејман Други заузео Београд. Он је запленио мошти и однео их у свој двор у Цариграду. И тамо су почела да се дешавају чудеса, па су Свету Петку славили не само хришћани него и муслимани.

   Верује се да су од времена деспота Стефана Лазаревића сто година почивале у стени поред калемегданске капеле и извора Свете Петке и да су јој на поклоњење долазили и православни и католици, па и мухамеданци, тадашњи окупатори Србије.

   Калемегданска капела Свете Петке саграђена је на извору воде за коју се верује да исцељује очне болести и у њој се, као велика светиња, чува мали прст светитељке.

   Капела на Калемегдану и црква Ружица подигнуте су још у 15. веку за време деспота Стефана Лазаревића, али су порушене за време турске владавине, а данашња капела изграђена је 1937. године према пројекту архитекте Момира Коруновића.

   Године 1641. румунски војвода Василије Лупул, господар Молдавије, успео је да добије мошти Свете Петке и пренесе их у град Јаши, где и данас почивају, пише "Светосавско звонце".

   Уз Петковдан, култ преподобне Параскеве обележава се и 8. августа, на дан преноса њених моштију из Бугарске у Србију.

   Тада се слави још једна светитељка, истог имена - Света мученица Параскева Римска.

   Заједнички празник двеју светитељки истог имена прославља се као Света Петка Трнова.

5. 12:14
   Еспресо (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 39 мин после првог

   Река људи код капеле Свете Петке на Калемегдану: Моле се за чуда светитељке којој су се клањали и султани

   величанствено Река људи код капеле Свете Петке на Калемегдану: Моле се за чуда светитељке којој су се клањали и султани Име Свете Параскеве или Петке долази од грчке речи "параскева" што значи петак, отуда Петка… Цео текст

   величанствено

   Река људи код капеле Свете Петке на Калемегдану: Моле се за чуда светитељке којој су се клањали и султани

   Име Свете Параскеве или Петке долази од грчке речи "параскева" што значи петак, отуда Петка

   Српска православна црква данас обележава празник посвећен Преподобној мати Параскеви, познатој као Света Петка и као и сваке године велики број грађана окупио се код капеле Свете Петке на Калемегдану како би се помолили једној од најпоштованијих светитељки у српском народу.

   Грађани стрпљиво чекају у реду да уђу у капелу и помоле се светитељки, познатој као заштитници жена, дома и породице.

   Име Свете Параскеве или Петке долази од грчке речи "параскева" што значи петак, отуда Петка.

   Света Петка се сматра заштитницом жена, болесних и сиромашних.

   Верници јој се моле за здравље, нарочито очију, и за заштиту породице.

   Света Петка је била хришћанска византијска подвижница из 11. века, а дан њеног помена, Петковдан, обележава се 27. октобра и шеста је слава по броју свечара у Србији.

   Култ Свете Петке је изузетно развијен у Србији, Грчкој и другим православним балканским земљама.

   Отуд и различити епитети који стоје уз њено име - Петка Балканска, Српска, Грчка, Бугарска, Румунска, Македонска, Епиватска, Београдска, Трновска и тако даље.

   Верници обележавају дан када је Света Петка, која је српског порекла, окончала овоземаљски живот.

   Рођена је у Епивату, код Калитракије у Малој Азији, а према записима српског владике Николаја Велимировића, пореклом је Српкиња.

   Њени родитељи су били имућни и честити хришћани, а осим ње имали су и старијег сина Јевтимија, који се замонашио по одобрењу и благослову родитеља, а касније постао и епископ Мадитски.

   Петка је од најранијег детињства била веома побожна.

   После смрти родитеља, Петка је желела да се поклони највећим светињама па је отишла у Цариград, где је пет година живела при цркви Покрова Богородице у Ираклијском предграђу.

   После Цариграда, отишла је у Палестину, да би се поклонила свим местима освећеним Спаситељевим животом.

   По Промислу Божјем настанила се у Јорданској пустињи, где се подвизавала до дубоке старости.

   Две године пред смрт, док је стајала на молитви, јавио јој се анђео и рекао да треба да се врати у свој родни град, где ће земљи предати тело, а душу ће Господ примити.

   Када се вратила у Епиват, нико је није препознао, јер је отишла пре више деценија, а родбине није имала.

   Дани су јој пролазили у раду, посту и молитви, а након смрти сахранили су је изван гробља, јер је за суграђане била странкиња.

   На иконама је представљена у женској монашкој одежди, са крстом и рукама у молитвеном положају.

   У епархијама СПЦ посвећено јој је око 250 цркава, а најпосећенија је капела на Калемегдану која носи њено име и у којој се на дан празника сваке године окупља десетине хиљаде верника.

   Поштује се у целом православном свету, а на поклоњење њеним светим моштима, које почивају у Јашију у Румунији, долазе и припадници других религија, верујући у њену исцелитељску моћ.

   Два века после смрти Свете Петке, Цариградом и околином су владали крсташи, па је бугарски цар Јован Асен 1238. године измолио од крсташа мошти Свете Петке и пренео их у своју престоницу, Трново.

   У време Косовске битке и Трново је пало у турско ропство, па су мошти Свете Петке пренете у Румунију, а кад је 1396. године освојена и Румунија, царица Милица је измолила од Султана Бајазита мошти светитељке и пренела их у Србију.

   Тако су мошти Свете Петке пренете у Београд на Калемегдан, код извора чудотворне воде, где је сазидана капела која и данас постоји.

   Тамо су мошти почивале све до 1521. године, када је Сулејман Други заузео Београд. Он је запленио мошти и однео их у свој двор у Цариграду. И тамо су почела да се дешавају чудеса, па су Свету Петку славили не само хришћани него и муслимани.

   Верује се да су од времена деспота Стефана Лазаревића сто година почивале у стени поред калемегданске капеле и извора Свете Петке и да су јој на поклоњење долазили и православни и католици, па и мухамеданци, тадашњи окупатори Србије.

   Калемегданска капела Свете Петке саграђена је на извору воде за коју се верује да исцељује очне болести и у њој се, као велика светиња, чува мали прст светитељке.

   Капела на Калемегдану и црква Ружица подигнуте су још у 15. веку за време деспота Стефана Лазаревића, али су порушене за време турске владавине, а данашња капела изграђена је 1937. године према пројекту архитекте Момира Коруновића.

   Године 1641. румунски војвода Василије Лупул, господар Молдавије, успео је да добије мошти Свете Петке и пренесе их у град Јаши, где и данас почивају, пише "Светосавско звонце".

   Уз Петковдан, култ преподобне Параскеве обележава се и 8. августа, на дан преноса њених моштију из Бугарске у Србију.

   Тада се слави још једна светитељка, истог имена - Света мученица Параскева Римска.

   Заједнички празник двеју светитељки истог имена прославља се као Света Петка Трнова.