У недељу ће грађани Србије, који припадају некој од 23 националне мањине, моћи да бирају своје чланове националних савета. Непосредне изборе на бирачким местима бираће припадници 21 националне мањине: албанске,… Цео текст
У недељу ће грађани Србије, који припадају некој од 23 националне мањине, моћи да бирају своје чланове националних савета.
Непосредне изборе на бирачким местима бираће припадници 21 националне мањине: албанске, ашкалијске, бошњачке, бугарске, буњевачке, влашке, грчке, египатске, мађарске, македонске, немачке, пољске, ромске, румунске, русинске, словачке, словеначке, украјинске, хрватске, црногорске и чешке.
Своје представнике ће путем електорске скупштине бирати и припадници горанске и руске националне мањине.
Референдумска атмосфера на изборима за чланове мађарског националног савета
На изборима за мађарски национални савет ове године учествују само две изборне листе – „Магyар Öссзефогáс – Мађарска слога” и „Покрет за нови почетак војвођанских Мађара – Вајдасáги Магyар Úјракездéс Егyесüлет”.
Арон Чонка, председник Демократске заједнице војвођанских Мађара каже за Машину да су парламентарни избори били полигон за изборе за националне савете, када је реч о кампањи, будући да ће и на тим изборима, атмосфера бити референдумска.
ДЗВМ не учествује на изборима за националне савете, већ пружа подршку листи Покрета за нови почетак војвођанских Мађара, на којој се налазе и неки њхови чланови.
„Наша листа је сачињена од таквих организација које су подржавале Студентску листу, а на другој страни имамо СВМ и њихова организација која је подржавала Српску напредну странку”, објашњава Чонка.
Током кампање се, наводи, приметило да се грађани ослобађају страха, али да он није у потпуности ишчезао.
Током сусрета које су правили са грађанима, додаје, наилазили су и на опструкције и вербалне провокације.
„Очекујем да ће излазност бити добра, да ће се изменом послова избора, као резултат свега тога, променити састав мађарског националног савета. Он је сад тренутно једнопартијски, самим тим што имамо две листе, значи да ће бити присутан плурализам у неком наредном сазиву”, објашњава Чонка додајући да листа коју подржава „игра на победу”.
Арон Чонка; Фото: Сцреенсхот Н1
Нада се, наводи, да ће мађарски национални савет, након ових избора, кренути другим путањом и да ће како каже, да служи заједници, а не ускопартијским интересима једне странке.
„Ако охрабрени свим овим што се десило, људи изађу у великом броју и гласају за промене и у самим националним саветима, онда ће се сигурно десити и другачије управљање тим националним саветима”, наводи он и додаје да су на листи коју подржава ДЗВМ већином стручњаци, а не страначки кадрови.
„Сматрамо да би они својом стручношћу направили неку врсту деполитизације националног савета и да би тиме национални савети радили за заједницу, а не за уске страначко-политичке интересе”, каже Чонка.
Уколико листа Покрета за нови почетак војвођанских Мађара освоји власт у националном савету, приоритет ће, каже Чонка, бити мањински акциони план који је од изузетне важности за приближавање Србије Европској унији.
Мађарска национална мањина је највећа мањина у Србији и броји више од 180.000 припадника, што износи скоро три посто укупне популације у Србији.
Избори за бошњачко вијеће: Изборни резултат на државном нивоу не значи и промену локалних односа моћи
Четири изборне листе кандидоване су за изборе за чланове бошњачког националног вијећа.
У питању су изборна листа „Санџачка демократска партија – Елмир Хабибовић”, затим листа „Чувари Санџака“, изборна листа „Усаме Зукорлић – „Покрет за уједињење Бошњака“ и листа „Уједињени Бошњаци – Самир Тандир”.
Нусрета Брунчевић, новинарка портала Такт инфо из Новог Пазара каже да је Студентска листа на парламентарним изборима освојила у Новом Пазару више гласова него три највеће бошњачке политичке странке заједно и да тај резултат треба посматрати шире од самог изборног надметања.
„Он је показатељ потребе за политичким промјенама, али и порука да велики дио грађана очекује другачији однос према јавном интересу, одговорности и проблемима локалне заједнице”, наводи Брунчевић.
Када је ријеч о изборима за Бошњачко национално вијеће, не очекује да ће се нова политичка атмосфера у значајнијој мери одразити на предстојеће изборе, пре свега, зато што се одржавају врло брзо након парламентарних, а и због тога што, како каже, резултат на државном нивоу још увек није произвео суштинске промене у политичким односима на локалном нивоу.
Она указује и на то да је бошњачко вијеће у претходном сазиву у више наврата јавно подржало студенте и уступало им просторије за смештај грађана који су у Нови Пазар долазили на скупове из других градова.
Нусрета Брунчевић; Фото: уступљена фотографија
„Ови примјери показују да Бошњачко национално вијеће, поред својих законом утврђених надлежности, може имати улогу и у ширим друштвеним процесима, кроз јавни дијалог и подршку грађанским иницијативама. С друге стране, Студентска листа нема своју кандидатску листу на предстојећим изборима за БНВ, па остаје отворено питање како ће се опредијелити грађани који су је подржали на парламентарним изборима”, наводи новинарка.
У Србији према последњем попису становништва из 2022. године живи више од 150.000 Бошањака, што их чини другом највећом националном мањином у земљи.
Део ромске заједнице позива на бојкот избора за ромски национални савет
Припадници ромске националне мањине у Србији на изборима у недељу имаће само једну опцију за гласање, будући да је кандидована само изборна листа „Уједињени Роми за уједињену Србију – Дејан Влајковић”.
Ненад Владисављев из организације Ромски академски круг изјавио је јуче за емисију „Прави угао” на Радио-телевизији Војводине (РТВ) да део ромске заједнице позива на бојкот избора за ромски национални савет, пре свега зато што једна листа није избора.
Владисављев каже за Машину да постоји забринутост да би на изборима за Национални савет ромске националне мањине у недељу 8. новембра могло доћи до покушаја куповине гласова.
Подсећа да су, према наводима посматрачке мисије ЦРТА, на поновљеним парламентарним изборима, одржаним 1. новембра, на појединим бирачким местима забележени су наводи о покушајима куповине гласова.
„Поставља се питање да ли су лица која су се и у претходним изборним процесима доводила у везу са куповином гласова наставила са истом праксом и након победе студентске листе на парламентарним изборима одржаним 25. октобра 2026. године”, наводи Владисављев.
Ромска национална мањина је, према званичним информацијама, трећа национална мањина у Србији са више од 130.000 припадника.
Изборе за националне савете пратиће 204 посматрача и посматрачице
На изборима за чланове савета националних мањина своје посматраче имаће организације Око, Браво, Крени-Промени, Будни и Либерта са укупно 180 посматрача, док ће стране мисије има 24 посматрача.
Од страних посматрача биће присутни Мисија ОЕБС, амбасаде Британије, Словачке, Сједињених Америчких Држава и Делегација Европске уније у Србији.
Укупно је регистровано 204 посматрача, саопштила је недавно Републичка изборна комисија.
Активиста Грађанског покрета Браво Брајан Брковић, који ће бити један од посматрача тог покрета на изборима за националне савете, каже за Машину да је охрабрујуће што се толики број грађана пријавио да посматра изборе и да на тај начин учествује у изборном процесу.
Брајан Брковић; Фото: Машина
„То сматрам да је важно из разлога што нас је цела ситуација у претходне две године, али кад погледамо и доста уназад, научила колико је важно да грађани учествују у демократским процесима у земљи, јер су једини гарант да неће доћи до различитих злоупотреба”, наводи он.
Истиче да о уређеном друштву у Србији можемо говорити од оног момента када за већину грађана политика није нешто чиме не жели да се бави, већ када разуме своју улогу у друштвеним дешавањима.
Очекује да национални савети убудуће неће, како каже, као до сада, служити интересима власти.
„Од будућих сазива савета националних мањина очекујем, пре свега, да служе грађанима и припадницима националних мањина, а не за политичко поткусуривање и за продужену руку организоване криминалне групе, како је то било док је СНС био на власти”, наводи Брковић.
Бирачка места ће у недељу, током избора за чланове националних савета националних мањина бити отворена од 7 до 20 часова.
Вечерас у поноћ почиње изборна тишина и траје до недеље до затварања бирачких места.
