Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Највећи приход остварила је Електропривреда Србије (ЕПС), и то око 450 милијарди динара, што је готово половина укупних прихода свих јавних предузећа. Друго предузеће по висини прихода је Србијагас са 143 милијарде динара, а на трећем месту је Електродистрибуција Србије са 117 милијарди динара у прошлој години.
Ова три предузећа имала су и највеће расходе међу свим државним предузећима. Укупни расходи свих државних предузећа износили су 932 милијарде динара.
Када је реч о нето резултату, од укупно 38 државних предузећа, 24 су пословала са добитком, 12 са губитком, једно је завршило годину са резултатом од нула динара. Укупан нето резултат свих државних предузећа прошле године износио је 14 милијарди динара.
Овде нису исказани резулати Телекома Србија. Највећи нето добитак остварио је ЕПС, у износу од 38,6 милијарди динара.
Цео упоредни текст46 реченица у више медија, 1 само у једном
Текст из 3 чланка. 47 реченица преносе сви, у 2 се разликују.
Да ли су јавна предузећа превелики терет за буџет?
Иако је већина државних предузећа прошле године пословала у плусу, иза позитивног пословног резултата крију се велики дугови, милионске државне гаранције и десетине милијарди динара субвенција.
ЕПС, Србијагас, Путеви Србије и железничка предузећа међу онима су чије финансијске обавезе представљају значајан терет за државу, због чега се тешко може рећи да нова влада преузима сређен систем предузећа у државном власништву.
Укупан пословни приход највећих државних предузећа у Србији, чије показатеље пословања је објавило Министарство финансија, прошле године износио је око 979 милијарди динара.
Највећи приход остварила је Електропривреда Србије (ЕПС), и то око 450 милијарди динара, што је готово половина укупних прихода свих јавних предузећа.
Друго предузеће по висини прихода је Србијагас са 143 милијарде динара, а на трећем месту је Електродистрибуција Србије са 117 милијарди динара у прошлој години.
Ова три предузећа имала су и највеће расходе међу свим државним предузећима.
Укупни расходи свих државних предузећа износили су 932 милијарде динара.
Када је реч о нето резултату, од укупно 38 државних предузећа, 24 су пословала са добитком, 12 са губитком, једно је завршило годину са резултатом од нула динара.
Укупан нето резултат свих државних предузећа прошле године износио је 14 милијарди динара.
Овде нису исказани резулати Телекома Србија.
Највећи нето добитак остварио је ЕПС, у износу од 38,6 милијарди динара.
На другом месту је Србијагас са 9,7 милијарди динара, а затим следи Аир Сербиа са 4,1 милијардом динара.
Висок нето добитак остварила је и Електромрежа Србије, у износу од две милијарде динара, као и Пошта Србије, са милијарду динара нето добити.
Када је реч о нето губицима, убедљиво највећи губиташ је предузеће Путеви Србије, са губитком од 22,5 милијарди динара.
Следе Електродистрибуција Србије (ЕДС) са око седам милијарди динара губитка и Инфраструктура железнице Србије са губитком од 4,5 милијарде динара.
Србијавоз је прошлу годину завршио у минусу од 1,8 милијарди динара, Србија Карго од 1,5 милијарди динара, док је јавно предузеће Ресавица забележило губитак од око милијарду динара.
Коридори Србије завршили су годину без профита, али и без губитка – на нули.
Које предузеће је држави уплатило највише пореза и доприноса?
Ова државна предузећа уплатила су прошле године у буџет порезе и доприносе у укупном износу од 216 милијарди динара.
Највише пореза и доприноса уплатила је Електропривреда Србије (ЕПС) – око 106 милијарди динара.
На другом месту је Пошта Србије са 24,4 милијарде динара, док је трећи Телеком Србија, са уплаћених 23,3 милијарде динара.
Иза њих се налази Електродистрибуција Србије (ЕДС), која је уплатила 17,2 милијарде динара, а затим Србијагас са 13,8 милијарди динара.
Највећи износ дивиденде уплатио је Телеком Србија, и то око 1,6 милијарди динара.
Иза њега је Југоимпорт СДПР, са дивидендом од 222 милиона динара.
Укупан износ дивиденди ових предузећа износио је око 2,2 милијарде динара.
Скупштина Телекома Србије је пре неколико дана усвојила одлуку о исплати 2,24 милијарде динара дивиденди из прошлогодишњег профита.
Које предузеће добија највише субвенција од државе?
Укупан износ субвенција које је држава прошле године доделила овим предузећима износио је 63,5 милијарди динара.
Највећи износ субвенција добила је Инфраструктура железнице Србије, и то 17,9 милијарди динара.
Путеви Србије су следеће предузеће по висини примљених субвенција, са 17,3 милијарде динара.
На трећем месту је Ресавица, која је добила 6,4 милијарде динара, а иза ње је Србијавоз са 5,3 милијарде динара.
Електромрежа Србије добила је прошле године субвенције од 4,4 милијарде динара, док је Електродистрибуција Србије примила 3,1 милијарду динара.
Такође, прошле године је докапитализовано и једно јавно предузеће.
Држава је докапитализовала Југоимпорт са око 12,1 милијарду динара, односно повећала је капитал овог предузећа из наменске индустрије за око 100 милиона евра.
Које предузеће представља највећи финансијски ризик за државу?
У анализи Управе за трезор наведена су и државна предузећа која представљају фискални ризик за државу.
Фискални ризици повезани са државним предузећима представљају могућност да њихови финансијски проблеми у будућности постану трошак за државни буџет, односно за грађане.
Према подацима Управе за трезор, највећи укупни финансијски дуг на дан 31. децембра 2025. године имао је Србијагас, у износу од 151,49 милијарди динара.
Одмах иза њега налази се ЕПС, са дугом од 151,47 милијарди динара.
Путеви Србије заузимају треће место, са финансијским дугом од 117,4 милијарди динара.
Гаранције државе и отплата
Држава је током 2025. године издала и гаранције за државна предузећа у укупном износу од 494,5 милиона евра.
Највећа гаранција издата је за ЈП Србијагас, у износу од 201 милион евра.
Следе Србијавоз са 132 милиона евра, ЕПС са 97 милиона евра, Електродистрибуција Србије са 52,5 милиона евра и Електромрежа Србије са 12 милиона евра.
Управа за трезор објавила је и преглед извршених отплата обавеза које је Република Србија измирила по основу издатих гаранција и обавеза преузетих у јавни дуг Републике Србије, закључно са 31. децембром 2025. године.
То значи да је реч о износима које је Република Србија морала да плати из државног буџета уместо других дужника, односно државних предузећа, по основу државних гаранција и обавеза које је преузела у јавни дуг.
Дефинитивно, држава је прошле године имала највеће отплате по основу гаранција за железничка предузећа.
Прошле године Србија је по основу издатих гаранција за Железнице Србије платила 334,36 милиона евра, затим 178,5 швајцарских франака и 8,3 милиона кувајтских динара.
За предузеће Инфраструктура железнице Србије држава је по основу гаранција платила 108,3 милиона евра.
За Србијавоз држава је платила 57,6 милиона евра, као и додатних 68,18 милиона евра по основу гаранција.
Када је реч о Путевима Србије, износ отплата по основу гаранција прошле године износио је 845,25 милиона евра.
Србија је платила и 2,8 милијарди динара по основу гаранција за дуг Скијалишта Србије.
Износ две отплате за Србијагас износио је 425.720.888,28 евра и 1.391.216.417,83 динара.
Последња отплата односила се на предузеће Емисиона техника и везе, а њен износ био је 1.685.057 евра.