ЕкономијаНајранији текст Biznis i finansije, 1. нов, 14:36 · последњи 2. нов, 08:23

У каквом стању државна предузећа чекају нову владу?

3 медија · 3 текста · 1 изворни Истражи мрежу

Фото из чланка: Бизнис и финансије

Преглед вести

Хронологија

1. нов
Данас (отвара се у новом прозору)
Iza profita kriju se subvencije i dugovi: U kakvom stanju državna preduzeća čekaju novu vladu?
Iako je većina državnih preduzeća prošle godine poslovala u plusu, iza pozitivnog poslovnog rezultata kriju se veliki dugovi, milionske državne garancije i desetine milijardi dinara subvencija. EPS, Srbijagas, Putevi… Цео текст
Iako je većina državnih preduzeća prošle godine poslovala u plusu, iza pozitivnog poslovnog rezultata kriju se veliki dugovi, milionske državne garancije i desetine milijardi dinara subvencija. EPS, Srbijagas, Putevi Srbije i železnička preduzeća među onima su čije finansijske obaveze predstavljaju značajan teret za državu, zbog čega se teško može reći da nova vlada preuzima sređen sistem preduzeća u državnom vlasništvu.
Ukupan poslovni prihod najvećih državnih preduzeća u Srbiji, čije pokazatelje poslovanja je objavilo Ministarstvo finansija, prošle godine iznosio je oko 979 milijardi dinara.
Najveći prihod ostvarila je Elektroprivreda Srbije (EPS), i to oko 450 milijardi dinara, što je gotovo polovina ukupnih prihoda svih javnih preduzeća.
Drugo preduzeće po visini prihoda je Srbijagas sa 143 milijarde dinara, a na trećem mestu je Elektrodistribucija Srbije sa 117 milijardi dinara u prošloj godini.
Ova tri preduzeća imala su i najveće rashode među svim državnim preduzećima. Ukupni rashodi svih državnih preduzeća iznosili su 932 milijarde dinara.
Kada je reč o neto rezultatu, od ukupno 38 državnih preduzeća, 24 su poslovala sa dobitkom, 12 sa gubitkom, jedno je završilo godinu sa rezultatom od nula dinara.
Ukupan neto rezultat svih državnih preduzeća prošle godine iznosio je 14 milijardi dinara.
Ovde nisu iskazani rezulati Telekoma Srbija.
Najveći neto dobitak ostvario je EPS, u iznosu od 38,6 milijardi dinara. Na drugom mestu je Srbijagas sa 9,7 milijardi dinara, a zatim sledi Air Serbia sa 4,1 milijardom dinara.
Visok neto dobitak ostvarila je i Elektromreža Srbije, u iznosu od dve milijarde dinara, kao i Pošta Srbije, sa milijardu dinara neto dobiti.
Kada je reč o neto gubicima, ubedljivo najveći gubitaš je preduzeće Putevi Srbije, sa gubitkom od 22,5 milijardi dinara. Slede Elektrodistribucija Srbije (EDS) sa oko sedam milijardi dinara gubitka i Infrastruktura železnice Srbije sa gubitkom od 4,5 milijarde dinara.
Srbijavoz je prošlu godinu završio u minusu od 1,8 milijardi dinara, Srbija Kargo od 1,5 milijardi dinara, dok je javno preduzeće Resavica zabeležilo gubitak od oko milijardu dinara.
Koridori Srbije završili su godinu bez profita, ali i bez gubitka – na nuli.
Koje preduzeće je državi uplatilo najviše poreza i doprinosa?
Ova državna preduzeća uplatila su prošle godine u budžet poreze i doprinose u ukupnom iznosu od 216 milijardi dinara.
Najviše poreza i doprinosa uplatila je Elektroprivreda Srbije (EPS) – oko 106 milijardi dinara. Na drugom mestu je Pošta Srbije sa 24,4 milijarde dinara, dok je treći Telekom Srbija, sa uplaćenih 23,3 milijarde dinara.
Iza njih se nalazi Elektrodistribucija Srbije (EDS), koja je uplatila 17,2 milijarde dinara, a zatim Srbijagas sa 13,8 milijardi dinara.
Najveći iznos dividende uplatio je Telekom Srbija, i to oko 1,6 milijardi dinara. Iza njega je Jugoimport SDPR, sa dividendom od 222 miliona dinara.
Ukupan iznos dividendi ovih preduzeća iznosio je oko 2,2 milijarde dinara.
Skupština Telekoma Srbije je pre nekoliko dana usvojila odluku o isplati 2,24 milijarde dinara dividendi iz prošlogodišnjeg profita.
Koje preduzeće dobija najviše subvencija od države?
Ukupan iznos subvencija koje je država prošle godine dodelila ovim preduzećima iznosio je 63,5 milijardi dinara.
Najveći iznos subvencija dobila je Infrastruktura železnice Srbije, i to 17,9 milijardi dinara. Putevi Srbije su sledeće preduzeće po visini primljenih subvencija, sa 17,3 milijarde dinara.
Na trećem mestu je Resavica, koja je dobila 6,4 milijarde dinara, a iza nje je Srbijavoz sa 5,3 milijarde dinara.
Elektromreža Srbije dobila je prošle godine subvencije od 4,4 milijarde dinara, dok je Elektrodistribucija Srbije primila 3,1 milijardu dinara.
Takođe, prošle godine je dokapitalizovano i jedno javno preduzeće.
Država je dokapitalizovala Jugoimport sa oko 12,1 milijardu dinara, odnosno povećala je kapital ovog preduzeća iz namenske industrije za oko 100 miliona evra.
Koje preduzeće predstavlja najveći finansijski rizik za državu?
U analizi Uprave za trezor navedena su i državna preduzeća koja predstavljaju fiskalni rizik za državu.
Fiskalni rizici povezani sa državnim preduzećima predstavljaju mogućnost da njihovi finansijski problemi u budućnosti postanu trošak za državni budžet, odnosno za građane.
Prema podacima Uprave za trezor, najveći ukupni finansijski dug na dan 31. decembra 2025. godine imao je Srbijagas, u iznosu od 151,49 milijardi dinara. Odmah iza njega nalazi se EPS, sa dugom od 151,47 milijardi dinara.
Putevi Srbije zauzimaju treće mesto, sa finansijskim dugom od 117,4 milijardi dinara.
Garancije države i otplata
Država je tokom 2025. godine izdala i garancije za državna preduzeća u ukupnom iznosu od 494,5 miliona evra.
Najveća garancija izdata je za JP Srbijagas, u iznosu od 201 milion evra. Slede Srbijavoz sa 132 miliona evra, EPS sa 97 miliona evra, Elektrodistribucija Srbije sa 52,5 miliona evra i Elektromreža Srbije sa 12 miliona evra.
Uprava za trezor objavila je i pregled izvršenih otplata obaveza koje je Republika Srbija izmirila po osnovu izdatih garancija i obaveza preuzetih u javni dug Republike Srbije, zaključno sa 31. decembrom 2025. godine.
To znači da je reč o iznosima koje je Republika Srbija morala da plati iz državnog budžeta umesto drugih dužnika, odnosno državnih preduzeća, po osnovu državnih garancija i obaveza koje je preuzela u javni dug.
Definitivno, država je prošle godine imala najveće otplate po osnovu garancija za železnička preduzeća.
Prošle godine Srbija je po osnovu izdatih garancija za Železnice Srbije platila 334,36 miliona evra, zatim 178,5 švajcarskih franaka i 8,3 miliona kuvajtskih dinara.
Za preduzeće Infrastruktura železnice Srbije država je po osnovu garancija platila 108,3 miliona evra.
Za Srbijavoz država je platila 57,6 miliona evra, kao i dodatnih 68,18 miliona evra po osnovu garancija.
Kada je reč o Putevima Srbije, iznos otplata po osnovu garancija prošle godine iznosio je 845,25 miliona evra.
Srbija je platila i 2,8 milijardi dinara po osnovu garancija za dug Skijališta Srbije.
Iznos dve otplate za Srbijagas iznosio je 425.720.888,28 evra i 1.391.216.417,83 dinara. Poslednja otplata odnosila se na preduzeće Emisiona tehnika i veze, a njen iznos bio je 1.685.057 evra.
14:36
Бизнис и финансије (отвара се у новом прозору) најранији у каталогу
У каквом стању државна предузећа чекају нову владу?
Највећи приход остварила је Електропривреда Србије (ЕПС), и то око 450 милијарди динара, што је готово половина укупних прихода свих јавних предузећа. Друго предузеће по висини прихода је Србијагас са 143 милијарде… Цео текст
Највећи приход остварила је Електропривреда Србије (ЕПС), и то око 450 милијарди динара, што је готово половина укупних прихода свих јавних предузећа.
Друго предузеће по висини прихода је Србијагас са 143 милијарде динара, а на трећем месту је Електродистрибуција Србије са 117 милијарди динара у прошлој години.
Ова три предузећа имала су и највеће расходе међу свим државним предузећима. Укупни расходи свих државних предузећа износили су 932 милијарде динара.
Када је реч о нето резултату, од укупно 38 државних предузећа, 24 су пословала са добитком, 12 са губитком, једно је завршило годину са резултатом од нула динара.
Укупан нето резултат свих државних предузећа прошле године износио је 14 милијарди динара.
Овде нису исказани резулати Телекома Србија.
Највећи нето добитак остварио је ЕПС, у износу од 38,6 милијарди динара. На другом месту је Србијагас са 9,7 милијарди динара, а затим следи Аир Сербиа са 4,1 милијардом динара.
Висок нето добитак остварила је и Електромрежа Србије, у износу од две милијарде динара, као и Пошта Србије, са милијарду динара нето добити.
Када је реч о нето губицима, убедљиво највећи губиташ је предузеће Путеви Србије, са губитком од 22,5 милијарди динара. Следе Електродистрибуција Србије (ЕДС) са око седам милијарди динара губитка и Инфраструктура железнице Србије са губитком од 4,5 милијарде динара.
Србијавоз је прошлу годину завршио у минусу од 1,8 милијарди динара, Србија Карго од 1,5 милијарди динара, док је јавно предузеће Ресавица забележило губитак од око милијарду динара.
Коридори Србије завршили су годину без профита, али и без губитка – на нули.
Које предузеће је држави уплатило највише пореза и доприноса?
Ова државна предузећа уплатила су прошле године у буџет порезе и доприносе у укупном износу од 216 милијарди динара.
Највише пореза и доприноса уплатила је Електропривреда Србије (ЕПС) – око 106 милијарди динара. На другом месту је Пошта Србије са 24,4 милијарде динара, док је трећи Телеком Србија, са уплаћених 23,3 милијарде динара.
Иза њих се налази Електродистрибуција Србије (ЕДС), која је уплатила 17,2 милијарде динара, а затим Србијагас са 13,8 милијарди динара.
Највећи износ дивиденде уплатио је Телеком Србија, и то око 1,6 милијарди динара. Иза њега је Југоимпорт СДПР, са дивидендом од 222 милиона динара.
Укупан износ дивиденди ових предузећа износио је око 2,2 милијарде динара.
Скупштина Телекома Србије је пре неколико дана усвојила одлуку о исплати 2,24 милијарде динара дивиденди из прошлогодишњег профита.
Које предузеће добија највише субвенција од државе?
Укупан износ субвенција које је држава прошле године доделила овим предузећима износио је 63,5 милијарди динара.
Највећи износ субвенција добила је Инфраструктура железнице Србије, и то 17,9 милијарди динара. Путеви Србије су следеће предузеће по висини примљених субвенција, са 17,3 милијарде динара.
На трећем месту је Ресавица, која је добила 6,4 милијарде динара, а иза ње је Србијавоз са 5,3 милијарде динара.
Електромрежа Србије добила је прошле године субвенције од 4,4 милијарде динара, док је Електродистрибуција Србије примила 3,1 милијарду динара.
Такође, прошле године је докапитализовано и једно јавно предузеће.
Држава је докапитализовала Југоимпорт са око 12,1 милијарду динара, односно повећала је капитал овог предузећа из наменске индустрије за око 100 милиона евра.
Које предузеће представља највећи финансијски ризик за државу?
У анализи Управе за трезор наведена су и државна предузећа која представљају фискални ризик за државу.
Фискални ризици повезани са државним предузећима представљају могућност да њихови финансијски проблеми у будућности постану трошак за државни буџет, односно за грађане.
Према подацима Управе за трезор, највећи укупни финансијски дуг на дан 31. децембра 2025. године имао је Србијагас, у износу од 151,49 милијарди динара. Одмах иза њега налази се ЕПС, са дугом од 151,47 милијарди динара.
Путеви Србије заузимају треће место, са финансијским дугом од 117,4 милијарди динара.
Гаранције државе и отплата
Држава је током 2025. године издала и гаранције за државна предузећа у укупном износу од 494,5 милиона евра.
Највећа гаранција издата је за ЈП Србијагас, у износу од 201 милион евра. Следе Србијавоз са 132 милиона евра, ЕПС са 97 милиона евра, Електродистрибуција Србије са 52,5 милиона евра и Електромрежа Србије са 12 милиона евра.
Управа за трезор објавила је и преглед извршених отплата обавеза које је Република Србија измирила по основу издатих гаранција и обавеза преузетих у јавни дуг Републике Србије, закључно са 31. децембром 2025. године.
То значи да је реч о износима које је Република Србија морала да плати из државног буџета уместо других дужника, односно државних предузећа, по основу државних гаранција и обавеза које је преузела у јавни дуг.
Дефинитивно, држава је прошле године имала највеће отплате по основу гаранција за железничка предузећа.
Прошле године Србија је по основу издатих гаранција за Железнице Србије платила 334,36 милиона евра, затим 178,5 швајцарских франака и 8,3 милиона кувајтских динара.
За предузеће Инфраструктура железнице Србије држава је по основу гаранција платила 108,3 милиона евра.
За Србијавоз држава је платила 57,6 милиона евра, као и додатних 68,18 милиона евра по основу гаранција.
Када је реч о Путевима Србије, износ отплата по основу гаранција прошле године износио је 845,25 милиона евра.
Србија је платила и 2,8 милијарди динара по основу гаранција за дуг Скијалишта Србије.
Износ две отплате за Србијагас износио је 425.720.888,28 евра и 1.391.216.417,83 динара. Последња отплата односила се на предузеће Емисиона техника и везе, а њен износ био је 1.685.057 евра.
08:23
Бизнис (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 31 сат 23 мин после првог
Да ли су јавна предузећа превелики терет за буџет?
Да ли су јавна предузећа превелики терет за буџет? Иако је већина државних предузећа прошле године пословала у плусу, иза позитивног пословног резултата крију се велики дугови, милионске државне гаранције и десетине… Цео текст
Да ли су јавна предузећа превелики терет за буџет?
Иако је већина државних предузећа прошле године пословала у плусу, иза позитивног пословног резултата крију се велики дугови, милионске државне гаранције и десетине милијарди динара субвенција. ЕПС, Србијагас, Путеви Србије и железничка предузећа међу онима су чије финансијске обавезе представљају значајан терет за државу, због чега се тешко може рећи да нова влада преузима сређен систем предузећа у државном власништву.
Укупан пословни приход највећих државних предузећа у Србији, чије показатеље пословања је објавило Министарство финансија, прошле године износио је око 979 милијарди динара.
Највећи приход остварила је Електропривреда Србије (ЕПС), и то око 450 милијарди динара, што је готово половина укупних прихода свих јавних предузећа, пише Данас.
Друго предузеће по висини прихода је Србијагас са 143 милијарде динара, а на трећем месту је Електродистрибуција Србије са 117 милијарди динара у прошлој години. Ова три предузећа имала су и највеће расходе међу свим државним предузећима. Укупни расходи свих државних предузећа износили су 932 милијарде динара.
Када је реч о нето резултату, од укупно 38 државних предузећа, 24 су пословала са добитком, 12 са губитком, једно је завршило годину са резултатом од нула динара.
Укупан нето резултат свих државних предузећа прошле године износио је 14 милијарди динара.
Овде нису исказани резулати Телекома Србија. Највећи нето добитак остварио је ЕПС, у износу од 38,6 милијарди динара. На другом месту је Србијагас са 9,7 милијарди динара, а затим следи Аир Сербиа са 4,1 милијардом динара.
Висок нето добитак остварила је и Електромрежа Србије, у износу од две милијарде динара, као и Пошта Србије, са милијарду динара нето добити.
Када је реч о нето губицима, убедљиво највећи губиташ је предузеће Путеви Србије, са губитком од 22,5 милијарди динара. Следе Електродистрибуција Србије (ЕДС) са око седам милијарди динара губитка и Инфраструктура железнице Србије са губитком од 4,5 милијарде динара.
Србијавоз је прошлу годину завршио у минусу од 1,8 милијарди динара, Србија Карго од 1,5 милијарди динара, док је јавно предузеће Ресавица забележило губитак од око милијарду динара.
Коридори Србије завршили су годину без профита, али и без губитка – на нули.
Ова државна предузећа уплатила су прошле године у буџет порезе и доприносе у укупном износу од 216 милијарди динара.
Највише пореза и доприноса уплатила је Електропривреда Србије (ЕПС) – око 106 милијарди динара. На другом месту је Пошта Србије са 24,4 милијарде динара, док је трећи Телеком Србија, са уплаћених 23,3 милијарде динара.
Иза њих се налази Електродистрибуција Србије (ЕДС), која је уплатила 17,2 милијарде динара, а затим Србијагас са 13,8 милијарди динара. Највећи износ дивиденде уплатио је Телеком Србија, и то око 1,6 милијарди динара. Иза њега је Југоимпорт СДПР, са дивидендом од 222 милиона динара.
Укупан износ дивиденди ових предузећа износио је око 2,2 милијарде динара.
Скупштина Телекома Србије је пре неколико дана усвојила одлуку о исплати 2,24 милијарде динара дивиденди из прошлогодишњег профита.
Укупан износ субвенција које је држава прошле године доделила овим предузећима износио је 63,5 милијарди динара.
Највећи износ субвенција добила је Инфраструктура железнице Србије, и то 17,9 милијарди динара. Путеви Србије су следеће предузеће по висини примљених субвенција, са 17,3 милијарде динара.
На трећем месту је Ресавица, која је добила 6,4 милијарде динара, а иза ње је Србијавоз са 5,3 милијарде динара. Електромрежа Србије добила је прошле године субвенције од 4,4 милијарде динара, док је Електродистрибуција Србије примила 3,1 милијарду динара.
Такође, прошле године је докапитализовано и једно јавно предузеће.
Држава је докапитализовала Југоимпорт са око 12,1 милијарду динара, односно повећала је капитал овог предузећа из наменске индустрије за око 100 милиона евра.
Које предузеће представља највећи финансијски ризик за државу?
У анализи Управе за трезор наведена су и државна предузећа која представљају фискални ризик за државу.
Фискални ризици повезани са државним предузећима представљају могућност да њихови финансијски проблеми у будућности постану трошак за државни буџет, односно за грађане.
Према подацима Управе за трезор, највећи укупни финансијски дуг на дан 31. децембра 2025. године имао је Србијагас, у износу од 151,49 милијарди динара. Одмах иза њега налази се ЕПС, са дугом од 151,47 милијарди динара.
Путеви Србије заузимају треће место, са финансијским дугом од 117,4 милијарди динара.
Држава је током 2025. године издала и гаранције за државна предузећа у укупном износу од 494,5 милиона евра.
Највећа гаранција издата је за ЈП Србијагас, у износу од 201 милион евра. Следе Србијавоз са 132 милиона евра, ЕПС са 97 милиона евра, Електродистрибуција Србије са 52,5 милиона евра и Електромрежа Србије са 12 милиона евра. Управа за трезор објавила је и преглед извршених отплата обавеза које је Република Србија измирила по основу издатих гаранција и обавеза преузетих у јавни дуг Републике Србије, закључно са 31. децембром 2025. године.
Прочитајте још:
То значи да је реч о износима које је Република Србија морала да плати из државног буџета уместо других дужника, односно државних предузећа, по основу државних гаранција и обавеза које је преузела у јавни дуг. ефинитивно, држава је прошле године имала највеће отплате по основу гаранција за железничка предузећа.
Прошле године Србија је по основу издатих гаранција за Железнице Србије платила 334,36 милиона евра, затим 178,5 швајцарских франака и 8,3 милиона кувајтских динара.
За предузеће Инфраструктура железнице Србије држава је по основу гаранција платила 108,3 милиона евра. За Србијавоз држава је платила 57,6 милиона евра, као и додатних 68,18 милиона евра по основу гаранција.
Када је реч о Путевима Србије, износ отплата по основу гаранција прошле године износио је 845,25 милиона евра. Србија је платила и 2,8 милијарди динара по основу гаранција за дуг Скијалишта Србије.
Износ две отплате за Србијагас износио је 425.720.888,28 евра и 1.391.216.417,83 динара. Последња отплата односила се на предузеће Емисиона техника и везе, а њен износ био је 1.685.057 евра.

Хронологија

1. нов

Данас (отвара се у новом прозору)

Iza profita kriju se subvencije i dugovi: U kakvom stanju državna preduzeća čekaju novu vladu?

Iako je većina državnih preduzeća prošle godine poslovala u plusu, iza pozitivnog poslovnog rezultata kriju se veliki dugovi, milionske državne garancije i desetine milijardi dinara subvencija. EPS, Srbijagas, Putevi Srbije i železnička preduzeća među onima su čije finansijske obaveze predstavljaju značajan teret za državu, zbog čega se teško može reći da nova vlada preuzima sređen sistem preduzeća u državnom vlasništvu.

Ukupan poslovni prihod najvećih državnih preduzeća u Srbiji, čije pokazatelje poslovanja je objavilo Ministarstvo finansija, prošle godine iznosio je oko 979 milijardi dinara.

Najveći prihod ostvarila je Elektroprivreda Srbije (EPS), i to oko 450 milijardi dinara, što je gotovo polovina ukupnih prihoda svih javnih preduzeća.

Drugo preduzeće po visini prihoda je Srbijagas sa 143 milijarde dinara, a na trećem mestu je Elektrodistribucija Srbije sa 117 milijardi dinara u prošloj godini.

Ova tri preduzeća imala su i najveće rashode među svim državnim preduzećima. Ukupni rashodi svih državnih preduzeća iznosili su 932 milijarde dinara.

Kada je reč o neto rezultatu, od ukupno 38 državnih preduzeća, 24 su poslovala sa dobitkom, 12 sa gubitkom, jedno je završilo godinu sa rezultatom od nula dinara.

Ukupan neto rezultat svih državnih preduzeća prošle godine iznosio je 14 milijardi dinara.

Ovde nisu iskazani rezulati Telekoma Srbija.

Najveći neto dobitak ostvario je EPS, u iznosu od 38,6 milijardi dinara. Na drugom mestu je Srbijagas sa 9,7 milijardi dinara, a zatim sledi Air Serbia sa 4,1 milijardom dinara.

Visok neto dobitak ostvarila je i Elektromreža Srbije, u iznosu od dve milijarde dinara, kao i Pošta Srbije, sa milijardu dinara neto dobiti.

Kada je reč o neto gubicima, ubedljivo najveći gubitaš je preduzeće Putevi Srbije, sa gubitkom od 22,5 milijardi dinara. Slede Elektrodistribucija Srbije (EDS) sa oko sedam milijardi dinara gubitka i Infrastruktura železnice Srbije sa gubitkom od 4,5 milijarde dinara.

Srbijavoz je prošlu godinu završio u minusu od 1,8 milijardi dinara, Srbija Kargo od 1,5 milijardi dinara, dok je javno preduzeće Resavica zabeležilo gubitak od oko milijardu dinara.

Koridori Srbije završili su godinu bez profita, ali i bez gubitka – na nuli.

Koje preduzeće je državi uplatilo najviše poreza i doprinosa?

Ova državna preduzeća uplatila su prošle godine u budžet poreze i doprinose u ukupnom iznosu od 216 milijardi dinara.

Najviše poreza i doprinosa uplatila je Elektroprivreda Srbije (EPS) – oko 106 milijardi dinara. Na drugom mestu je Pošta Srbije sa 24,4 milijarde dinara, dok je treći Telekom Srbija, sa uplaćenih 23,3 milijarde dinara.

Iza njih se nalazi Elektrodistribucija Srbije (EDS), koja je uplatila 17,2 milijarde dinara, a zatim Srbijagas sa 13,8 milijardi dinara.

Najveći iznos dividende uplatio je Telekom Srbija, i to oko 1,6 milijardi dinara. Iza njega je Jugoimport SDPR, sa dividendom od 222 miliona dinara.

Ukupan iznos dividendi ovih preduzeća iznosio je oko 2,2 milijarde dinara.

Skupština Telekoma Srbije je pre nekoliko dana usvojila odluku o isplati 2,24 milijarde dinara dividendi iz prošlogodišnjeg profita.

Koje preduzeće dobija najviše subvencija od države?

Ukupan iznos subvencija koje je država prošle godine dodelila ovim preduzećima iznosio je 63,5 milijardi dinara.

Najveći iznos subvencija dobila je Infrastruktura železnice Srbije, i to 17,9 milijardi dinara. Putevi Srbije su sledeće preduzeće po visini primljenih subvencija, sa 17,3 milijarde dinara.

Na trećem mestu je Resavica, koja je dobila 6,4 milijarde dinara, a iza nje je Srbijavoz sa 5,3 milijarde dinara.

Elektromreža Srbije dobila je prošle godine subvencije od 4,4 milijarde dinara, dok je Elektrodistribucija Srbije primila 3,1 milijardu dinara.

Takođe, prošle godine je dokapitalizovano i jedno javno preduzeće.

Država je dokapitalizovala Jugoimport sa oko 12,1 milijardu dinara, odnosno povećala je kapital ovog preduzeća iz namenske industrije za oko 100 miliona evra.

Koje preduzeće predstavlja najveći finansijski rizik za državu?

U analizi Uprave za trezor navedena su i državna preduzeća koja predstavljaju fiskalni rizik za državu.

Fiskalni rizici povezani sa državnim preduzećima predstavljaju mogućnost da njihovi finansijski problemi u budućnosti postanu trošak za državni budžet, odnosno za građane.

Prema podacima Uprave za trezor, najveći ukupni finansijski dug na dan 31. decembra 2025. godine imao je Srbijagas, u iznosu od 151,49 milijardi dinara. Odmah iza njega nalazi se EPS, sa dugom od 151,47 milijardi dinara.

Putevi Srbije zauzimaju treće mesto, sa finansijskim dugom od 117,4 milijardi dinara.

Garancije države i otplata

Država je tokom 2025. godine izdala i garancije za državna preduzeća u ukupnom iznosu od 494,5 miliona evra.

Najveća garancija izdata je za JP Srbijagas, u iznosu od 201 milion evra. Slede Srbijavoz sa 132 miliona evra, EPS sa 97 miliona evra, Elektrodistribucija Srbije sa 52,5 miliona evra i Elektromreža Srbije sa 12 miliona evra.

Uprava za trezor objavila je i pregled izvršenih otplata obaveza koje je Republika Srbija izmirila po osnovu izdatih garancija i obaveza preuzetih u javni dug Republike Srbije, zaključno sa 31. decembrom 2025. godine.

To znači da je reč o iznosima koje je Republika Srbija morala da plati iz državnog budžeta umesto drugih dužnika, odnosno državnih preduzeća, po osnovu državnih garancija i obaveza koje je preuzela u javni dug.

Definitivno, država je prošle godine imala najveće otplate po osnovu garancija za železnička preduzeća.

Prošle godine Srbija je po osnovu izdatih garancija za Železnice Srbije platila 334,36 miliona evra, zatim 178,5 švajcarskih franaka i 8,3 miliona kuvajtskih dinara.

Za preduzeće Infrastruktura železnice Srbije država je po osnovu garancija platila 108,3 miliona evra.

Za Srbijavoz država je platila 57,6 miliona evra, kao i dodatnih 68,18 miliona evra po osnovu garancija.

Kada je reč o Putevima Srbije, iznos otplata po osnovu garancija prošle godine iznosio je 845,25 miliona evra.

Srbija je platila i 2,8 milijardi dinara po osnovu garancija za dug Skijališta Srbije.

Iznos dve otplate za Srbijagas iznosio je 425.720.888,28 evra i 1.391.216.417,83 dinara. Poslednja otplata odnosila se na preduzeće Emisiona tehnika i veze, a njen iznos bio je 1.685.057 evra.

14:36

Бизнис и финансије (отвара се у новом прозору) најранији у каталогу

У каквом стању државна предузећа чекају нову владу?

Највећи приход остварила је Електропривреда Србије (ЕПС), и то око 450 милијарди динара, што је готово половина укупних прихода свих јавних предузећа. Друго предузеће по висини прихода је Србијагас са 143 милијарде… Цео текст

Највећи приход остварила је Електропривреда Србије (ЕПС), и то око 450 милијарди динара, што је готово половина укупних прихода свих јавних предузећа.

Друго предузеће по висини прихода је Србијагас са 143 милијарде динара, а на трећем месту је Електродистрибуција Србије са 117 милијарди динара у прошлој години.

Ова три предузећа имала су и највеће расходе међу свим државним предузећима. Укупни расходи свих државних предузећа износили су 932 милијарде динара.

Када је реч о нето резултату, од укупно 38 државних предузећа, 24 су пословала са добитком, 12 са губитком, једно је завршило годину са резултатом од нула динара.

Укупан нето резултат свих државних предузећа прошле године износио је 14 милијарди динара.

Овде нису исказани резулати Телекома Србија.

Највећи нето добитак остварио је ЕПС, у износу од 38,6 милијарди динара. На другом месту је Србијагас са 9,7 милијарди динара, а затим следи Аир Сербиа са 4,1 милијардом динара.

Висок нето добитак остварила је и Електромрежа Србије, у износу од две милијарде динара, као и Пошта Србије, са милијарду динара нето добити.

Када је реч о нето губицима, убедљиво највећи губиташ је предузеће Путеви Србије, са губитком од 22,5 милијарди динара. Следе Електродистрибуција Србије (ЕДС) са око седам милијарди динара губитка и Инфраструктура железнице Србије са губитком од 4,5 милијарде динара.

Србијавоз је прошлу годину завршио у минусу од 1,8 милијарди динара, Србија Карго од 1,5 милијарди динара, док је јавно предузеће Ресавица забележило губитак од око милијарду динара.

Коридори Србије завршили су годину без профита, али и без губитка – на нули.

Које предузеће је држави уплатило највише пореза и доприноса?

Ова државна предузећа уплатила су прошле године у буџет порезе и доприносе у укупном износу од 216 милијарди динара.

Највише пореза и доприноса уплатила је Електропривреда Србије (ЕПС) – око 106 милијарди динара. На другом месту је Пошта Србије са 24,4 милијарде динара, док је трећи Телеком Србија, са уплаћених 23,3 милијарде динара.

Иза њих се налази Електродистрибуција Србије (ЕДС), која је уплатила 17,2 милијарде динара, а затим Србијагас са 13,8 милијарди динара.

Највећи износ дивиденде уплатио је Телеком Србија, и то око 1,6 милијарди динара. Иза њега је Југоимпорт СДПР, са дивидендом од 222 милиона динара.

Укупан износ дивиденди ових предузећа износио је око 2,2 милијарде динара.

Скупштина Телекома Србије је пре неколико дана усвојила одлуку о исплати 2,24 милијарде динара дивиденди из прошлогодишњег профита.

Које предузеће добија највише субвенција од државе?

Укупан износ субвенција које је држава прошле године доделила овим предузећима износио је 63,5 милијарди динара.

Највећи износ субвенција добила је Инфраструктура железнице Србије, и то 17,9 милијарди динара. Путеви Србије су следеће предузеће по висини примљених субвенција, са 17,3 милијарде динара.

На трећем месту је Ресавица, која је добила 6,4 милијарде динара, а иза ње је Србијавоз са 5,3 милијарде динара.

Електромрежа Србије добила је прошле године субвенције од 4,4 милијарде динара, док је Електродистрибуција Србије примила 3,1 милијарду динара.

Такође, прошле године је докапитализовано и једно јавно предузеће.

Држава је докапитализовала Југоимпорт са око 12,1 милијарду динара, односно повећала је капитал овог предузећа из наменске индустрије за око 100 милиона евра.

Које предузеће представља највећи финансијски ризик за државу?

У анализи Управе за трезор наведена су и државна предузећа која представљају фискални ризик за државу.

Фискални ризици повезани са државним предузећима представљају могућност да њихови финансијски проблеми у будућности постану трошак за државни буџет, односно за грађане.

Према подацима Управе за трезор, највећи укупни финансијски дуг на дан 31. децембра 2025. године имао је Србијагас, у износу од 151,49 милијарди динара. Одмах иза њега налази се ЕПС, са дугом од 151,47 милијарди динара.

Путеви Србије заузимају треће место, са финансијским дугом од 117,4 милијарди динара.

Гаранције државе и отплата

Држава је током 2025. године издала и гаранције за државна предузећа у укупном износу од 494,5 милиона евра.

Управа за трезор објавила је и преглед извршених отплата обавеза које је Република Србија измирила по основу издатих гаранција и обавеза преузетих у јавни дуг Републике Србије, закључно са 31. децембром 2025. године.

Дефинитивно, држава је прошле године имала највеће отплате по основу гаранција за железничка предузећа.

Прошле године Србија је по основу издатих гаранција за Железнице Србије платила 334,36 милиона евра, затим 178,5 швајцарских франака и 8,3 милиона кувајтских динара.

За предузеће Инфраструктура железнице Србије држава је по основу гаранција платила 108,3 милиона евра.

За Србијавоз држава је платила 57,6 милиона евра, као и додатних 68,18 милиона евра по основу гаранција.

Када је реч о Путевима Србије, износ отплата по основу гаранција прошле године износио је 845,25 милиона евра.

Србија је платила и 2,8 милијарди динара по основу гаранција за дуг Скијалишта Србије.

Износ две отплате за Србијагас износио је 425.720.888,28 евра и 1.391.216.417,83 динара. Последња отплата односила се на предузеће Емисиона техника и везе, а њен износ био је 1.685.057 евра.

08:23

Бизнис (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 31 сат 23 мин после првог

Да ли су јавна предузећа превелики терет за буџет?

Да ли су јавна предузећа превелики терет за буџет? Иако је већина државних предузећа прошле године пословала у плусу, иза позитивног пословног резултата крију се велики дугови, милионске државне гаранције и десетине… Цео текст

Да ли су јавна предузећа превелики терет за буџет?

Иако је већина државних предузећа прошле године пословала у плусу, иза позитивног пословног резултата крију се велики дугови, милионске државне гаранције и десетине милијарди динара субвенција. ЕПС, Србијагас, Путеви Србије и железничка предузећа међу онима су чије финансијске обавезе представљају значајан терет за државу, због чега се тешко може рећи да нова влада преузима сређен систем предузећа у државном власништву.

Укупан пословни приход највећих државних предузећа у Србији, чије показатеље пословања је објавило Министарство финансија, прошле године износио је око 979 милијарди динара.

Највећи приход остварила је Електропривреда Србије (ЕПС), и то око 450 милијарди динара, што је готово половина укупних прихода свих јавних предузећа, пише Данас.

Друго предузеће по висини прихода је Србијагас са 143 милијарде динара, а на трећем месту је Електродистрибуција Србије са 117 милијарди динара у прошлој години. Ова три предузећа имала су и највеће расходе међу свим државним предузећима. Укупни расходи свих државних предузећа износили су 932 милијарде динара.

Укупан нето резултат свих државних предузећа прошле године износио је 14 милијарди динара.

Овде нису исказани резулати Телекома Србија. Највећи нето добитак остварио је ЕПС, у износу од 38,6 милијарди динара. На другом месту је Србијагас са 9,7 милијарди динара, а затим следи Аир Сербиа са 4,1 милијардом динара.

Коридори Србије завршили су годину без профита, али и без губитка – на нули.

Иза њих се налази Електродистрибуција Србије (ЕДС), која је уплатила 17,2 милијарде динара, а затим Србијагас са 13,8 милијарди динара. Највећи износ дивиденде уплатио је Телеком Србија, и то око 1,6 милијарди динара. Иза њега је Југоимпорт СДПР, са дивидендом од 222 милиона динара.

Укупан износ дивиденди ових предузећа износио је око 2,2 милијарде динара.

На трећем месту је Ресавица, која је добила 6,4 милијарде динара, а иза ње је Србијавоз са 5,3 милијарде динара. Електромрежа Србије добила је прошле године субвенције од 4,4 милијарде динара, док је Електродистрибуција Србије примила 3,1 милијарду динара.

Такође, прошле године је докапитализовано и једно јавно предузеће.

Које предузеће представља највећи финансијски ризик за државу?

У анализи Управе за трезор наведена су и државна предузећа која представљају фискални ризик за државу.

Путеви Србије заузимају треће место, са финансијским дугом од 117,4 милијарди динара.

Држава је током 2025. године издала и гаранције за државна предузећа у укупном износу од 494,5 милиона евра.

Највећа гаранција издата је за ЈП Србијагас, у износу од 201 милион евра. Следе Србијавоз са 132 милиона евра, ЕПС са 97 милиона евра, Електродистрибуција Србије са 52,5 милиона евра и Електромрежа Србије са 12 милиона евра. Управа за трезор објавила је и преглед извршених отплата обавеза које је Република Србија измирила по основу издатих гаранција и обавеза преузетих у јавни дуг Републике Србије, закључно са 31. децембром 2025. године.

Прочитајте још:

То значи да је реч о износима које је Република Србија морала да плати из државног буџета уместо других дужника, односно државних предузећа, по основу државних гаранција и обавеза које је преузела у јавни дуг. ефинитивно, држава је прошле године имала највеће отплате по основу гаранција за железничка предузећа.

За предузеће Инфраструктура железнице Србије држава је по основу гаранција платила 108,3 милиона евра. За Србијавоз држава је платила 57,6 милиона евра, као и додатних 68,18 милиона евра по основу гаранција.

Када је реч о Путевима Србије, износ отплата по основу гаранција прошле године износио је 845,25 милиона евра. Србија је платила и 2,8 милијарди динара по основу гаранција за дуг Скијалишта Србије.