Све вести
Фото из чланка: Форбес СрбијаВласнику Алта банке прети казна затвора од две до 10 година: Да ли је НБС ослобођена одговорности?
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Уколико би био оптужен, а потом и осуђен за дело које му на терет ставља Тужилаштво за организовани криминал, власник Алта банке Давор Мацура могао би да се суочи са казном затвора од две до 10 година. За то истиче још једну тврдњу: „Да је до избора са Алтом нешто било лоше, НБС би морала да предузме мере.
Како је јуче објавио БИРН, који је имао увид у решење о одузимању дозволе, „НБС је 29. октобра – два дана након што је јавност била алармирана о чудним дешавањима – у поступку „посредне контроле“ („из папира“, односно без одласка на терен, у саму банку) донела решење по којем АЛТА банка треба да, између осталог, „најкасније у року од три радна дана по пријему Решења спроведе попис готовине у благајни у циљу провере усклађености стварног стања готовине у благајни са књиговодственом вредности“. И да је само током претходна два дана повучено око 140 милиона евра у депозитима.
Оцењено је да ће банка ускоро остати неликвидна и одузета јој је дозвола за рад. НБС је на питања БИРН о контроли рада банке одговорила да ти подаци носе ознаку тајности „Поверљиво“.
А да су питања о стању готовине банке у трезору у надлежности полиције и тужилаштва.
Цео упоредни текст155 само у једном
Текст из 2 чланка. 7 реченица преносе сви, у 7 се разликују.
Још 21 реченица, само Jugpress
Народна банка Србије имала је разлоге да много раније уђе у контролу АЛТА банке: проблеми са ликвидношћу трајали су месецима, а огромна количина готовине у трезору годинама се видела у јавним извештајима, показује решење НБС у које је БИРН имао увид
Према решењу НБС, АЛТА банка је крајем септембра пријавила близу 60 милијарди динара готовине у благајни, што је више од пола милијарде евра.
Огромне количине кеша годинама су се виделе у извештајима банке: око 40 милијарди динара крајем 2024. и око 50 милијарди крајем 2025.
Стручњаци кажу да је физички немогуће да је Мацура изнео 45 милијарди динара, односно око 380 милиона евра, и постављају питање да ли је тог новца уопште било.
Банка је целе 2026. имала проблем са ликвидношћу.
Депозите је привлачила високм каматама.
Четвртина депозита, око 400 милиона евра, био је новац јавног сектора, јавних предузећа и банака у стечају.
Агенција за осигурање депозита, која је сада стечајни управник, и сама је држала депозите у АЛТА банци.
Дан пре него што је одузела дозволу, НБС је АЛТА банци наложила да сама преброји готовину у трезору и дала јој за то три радна дана.
Контрола је рађена “из папира”, без одласка у банку.
У ноћи између петка и суботе, око пола три ујутро, НБС је на свом „X“ налогу саопштила да је АЛТА банци, у власништву Давора Мацуре, одузета дозвола за рад.
Након решења од 31. октобра којим се банци одузима дозвола, Привредни суд у Београду је 3. новембра одредио Агенцију за осигурање депозита за стечајног управника банке.
Давор Мацура је био приведен у понедељак, 2. новембра, по налогу Тужилаштва за организовани криминал због основа сумње да је „у периоду до 31. октобра“ уз помоћ две особе запослене у банци износио новац из трезора банке и на тај начин прибавио противправну имовинску корист од око 45 милијарди динара.
БИРН је упутио низ питања адвокату Давора Мацуре Ахмеду Делимеђцу, али је он рекао да у том тренутку тужилаштво још увек није саслушало његовог клијента, те да не би коментарисао питања.
У решењу о одузимању дозволе за рад АЛТА банци, у које је БИРН имао увид, међутим, нема навода о овом изношењу новца из трезора – у њему пише да је централна банка установила да су се финансијско стање и ликвидност АЛТА банке „знатно погоршали“, чиме су угрожени „интереси депонената или других клијената банке“.
Народна банка је у овом решењу навела да је 30. септембра 2026. године у благајни банке – „у новчаницама и кованом новцу“ – било близу 60 милијарди динара (више од пола милијарде евра), од чега је готовина у страним валутама износила око 100 милиона евра, док је остатак био у динарима, по извештају банке.
Такође, централна банка је установила да је у само два дана – 28. и 29. октобра – из банке повучено око 140 милиона евра у депозитима, али се не наводи који су клијенти банке то учинили.
Из НБС наводе и да је због „негативних новинских написа“ у периоду 26 – 29. октобра „нарушена репутација“ АЛТА банке, те да би, због огромне количине готовине, због могућности „интерне или екстерне преваре, пожара, поплаве, земљотреса“, АЛТА банка могла да забележи губитак изнад висине капитала, што би „угрозило наставак њеног пословања“.
Подаци о огромној количини готовине – за коју је током краткотрајне контроле НБС установила да може да нестане због преваре, поплаве, пожара или земљотреса – били су јавно доступни свима већ годинама: према званичним финансијским извештајима банке, крајем 2025. је у благајни било, бар на папиру, око 50 милијарди динара у готовини, годину дана раније око 40…
Народна банка Србије – гувернерка Јоргованка Табаковић и четири вицегувернера – нису одговорили на бројна питања БИРН-а.
На питања нису одговорили ни из Агенције за осигурање депозита, ни из Тужилаштва за организовани криминал.
Уколико би био оптужен, а потом и осуђен за дело које му на терет ставља Тужилаштво за организовани криминал, власник Алта банке Давор Мацура могао би да се суочи са казном затвора од две до 10 година.
Још 43 реченице које преноси само по један медиј
Кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица предвиђа три различите казне, а најтежа је она код које вредност прибављене имовинске користи прелази 1,5 милиона динара.
С обзиром на то да се Мацура терети за много већи износ – 45 милијарди динара – тужилаштво сматра да би требало да буде санкционисан по овом ставу.
А који подразумева казну од две до 10 година.
Након што је КРИК јуче објавио детаље из наредбе о спровођењу истраге, много је јасније како је то Мацура „изнео“ око 380 милиона евра из своје банке.
Или, боље речено, није унео.
Како се може видети, највећи део тог износа, односно око 370 милиона евра није ни ушло у банку и представља износ пазара мењачница његове групације који није ни унео на рачун у банци већ га је наводно задржавао за себе.
Мањи део, око 17 милиона евра, био је изнет из трезора, тврди Тужилаштво.
Међутим, ово откриће ставља Народну банку Србије, као надзорни орган, у још тежу позицију.
Документ тужилаштва тако сугерише да је НБС заказала не на једном већ на два фронта.
И да је надзор по свему судећи направио пропусте и у контроли рада банке и у контроли рада мењачнице, за које је такође надлежна НБС.
Тим пре што ће тужилаштво настојати да докаже да је Мацура готово седам година примењивао ову праксу да вишак новца не усмери ка банци.
Како је било могуће да НБС тако нешто не примети остаје да нам сама открије или да то покаже истрага.
Јер, овакво сазнање звучи необично готово колико и раније спекулације и анализе да ли је Мацура могао физички да изнесе из банке 45 милијарди динара.
Саговорница Форбес Србија, упозната са системом надзора банака, каже да је, као и у случају контроле рада банака, тешко изводљиво да регулаторно тело не види овакво понашање у раду мењачнице.
Поготово не тако дуго.
Једно од главних питања у целом случају око стечаја Алта банке, осим ефеката на финансијско тржиште и грађане и привреду, јесте питање одговорности за евентуалне пропусте у контроли банке и мењачнице.
Тим пре што се у наредби о спровођењу истраге гувернерка НБС и други надлежни наводе као лица која ће бити саслушана као сведоци.
Одговор на питање зашто је тако, иако су на челу институције која је била директно надлежна за надзор, можда открива Закон о Народној банци Србије.
Члан 86б овог закона гласи:
„Народна банка Србије, гувернер, вицегувернери и други запослени не одговарају за штету која настане у обављању послова Народне банке Србије, осим ако се докаже да нису поступали у доброј вери“.
Што сугерише да би се морало доказати да су намерно „жмурили“ на дешавања у Алти током надзора.
Сада, када постоји могућност да надзор можда није био на висини задатка на два фронта, биће потребни изузетно снажни аргументи да је било или није било намере.
Други став истог члана закона каже и да они не могу да буду одговорни ни након престанка вршења функције.
По овом закону, надлежни из НБС не могу да сносе одговорност јер је прописана само једна врста казне и то у вези са давањем изјаве да ли обављају неку другу функцију паралелно са оном коју имају у централној банци или имају акције, уделе или хартије од вредности оних које надзиру.
Такође, у праву је доказивање намере једно од најизазовнијих питања.
Саговорница Форбес Србија такође указује на оно што нам је рекао и један бивши угледни банкар.
А то је да је ситуација са Алта банком могла да се на време заустави.
Она сматра да до сада доступни подаци указују да је до 24. октобра Алта банка била и даље стабилна банка.
Зато поставља питање шта је контрола НБС радила у понедељак, уторак, среду и четвртак.
Односно у данима пре одлуке о одузимању дозволе.
АЛТА банка је некадашња ЈУБМЕС банка, чији је контролни пакет Мацурина Алта Паy група купила од државе 2019. године за око пет милиона евра.
Мацура, који је каријеру почео као власник мењачнице у Земуну, важи за бизнисмена блиског СНС-у, а његова банка је последњих година добијала уносне послове од државе и јавних предузећа – од 2025. године, на пример, Београђани рачуне за струју плаћају на рачун АЛТА банке.
Дозвола јој је одузета мање од недељу дана после парламентарних избора 25. октобра, на којима је СНС убедљиво поражена.
Да ли је готовине уопште било
Управо је готовина у трезору највећа загонетка овог случаја.
За неке од стручњака са којима смо причали потпуно је физички немогућа ситуација да је у банци било 60 милијарди динара кеша, те да је Мацура изнео 45 милијарди, како је описало Тужилаштво за организовани криминал.
„Људи често не размишљају о реду величина.
Та количина новца, реч је о тонама, није то да сад неко уђе у трезор и изнесе неколико врећа новца, то су морали камиони да долазе“, каже један саговорник.
Другом је то показатељ да тог новца, заправо – није ни било у банци.
„Кључно питање јесте да ли је готовине уопште било, односно, да ли су се износи које АЛТА банка пријављивала НБС и стварно стање готовине у трезору поклапали.
Много је логичније да је у дужем временском периоду у трезор уношено мање готовине него што је рачуноводствено евидентирано.
Да је готовине било, она би најлогичније била искоришћена за решавање проблема ликвидности“, каже један од саговорника БИРН-а и додаје да нема шансе да неко за пар дана изнесе 380 милиона евра у кешу.
„То је сложена операција која захтева огромну логистику, нарочито када се има у виду маса и запремина те количине пара – на страну безбедност операције“, додаје.
За то истиче још једну тврдњу: „Да је до избора са Алтом нешто било лоше, НБС би морала да предузме мере.
Још 39 реченица које преноси само по један медиј
А те мере би морала јавно да објави.
Ако није, онда значи да је све било у реду“.
Како каже, реалније је претпоставити да је повлачење средстава из банке почело од недеље.
И додаје да је зато НБС могла да реагује у наредним данима.
Једна од мера могла је да буде и увођење принудне управе и да се заустави одлив новца.
„Никада прва мера није била одузимање дозволе за рад и отварање стечаја банке“, истиче наша саговорница.
Дозвола је, како је већ речено, одузета током ноћи 30. на 31. октобар, а управо у суботу, 31. октобра, свих четворо вицегувернера је саопштило да су се они са стварним стањем у АЛТА банци, „које је драстично одступало од извештаја које је та банка достављала НБС“, упознали тек на вечерњој ванредној седници Извршног одбора у петак 30. октобра.
Четворо вицегувернера НБС – Жељко Јовић, Ана Ивковић, Драгана Станић и Никола Драгашевић – позвало је надлежно тужилаштво да утврди зашто је морало да дође до одлуке за одузимање дозволе, те да се утврди евентуална кривична одговорност одговорних у НБС.
„Сматрамо посебно значајним да се утврди када су и на ком нивоу руковођења постојала сазнања о уоченим ризицима и неправилностима, на који начин су разматрани налази, стручне процене и упозорења запослених надлежних организационих јединица, као и да ли су на основу расположивих информација благовремено предузете одговарајуће мере из законом утврђене надлежности“, саопштили су вицегувернери.
Ни они, као ни кабинет гувернерке Табаковић, нису одговорили на бројна питања БИРН-а – када је НБС ишла у посредну и непосредну контролу АЛТА банке, шта су предузели поводом очигледне константне неликвидности током 2026, зашто су тако касно кренули у контролу банке, упркос свим показатељима…
Са друге стране, више саговорника БИРН-а је потврдило да је у Народној банци већ вишегодишња пракса да се „прескачу“ вицегувернери приликом одлучивања, односно да за неке ствари ни не сазнају док се не десе, јер руководство није поштовало „ланац команде“.
Да проблеми АЛТА банке нису настали преко ноћи, види се и из самог решења о одузимању дозволе.
НБС је у свом налазу утврдила да је АЛТА банка у току 2026. имала константан проблем са ликвидношћу и да је бележила „негативне кумулативне гепове“, што значи да је банка – да би сакупила што више депозита којим би поправила ликвидност – нудила све веће каматне стопе, док су каматне стопе на кредите остајале исте.
Просечна пондерисана каматна стопа на укупне депозите износила је 3,13 одсто, за разлику од просечних 1,59 одсто на нивоу банкарског сектора, пише у решењу.
Још један од важних налаза НБС био је и да су укупни депозити јавног сектора, јавних предузећа и банака у стечају на крају септембра били око 400 милиона евра, односно четвртину свих депозита у банци.
Уједно, АЛТА банка је на ове депозите плаћала изузетно високе каматне стопе – 5,61 одсто у динарима и 4,58 одсто у еврима.
Такође, установљена је концентрација депозита, односно, да су крајем септембра 2026. три највећа депонента држала више од 10 одсто укупних депозита, а 10 највећих депонената изнад 21 одсто.
„НБС је имала озбиљне разлоге за интервенцију.
Нагло смањење депозита током 28. и 29. октобра, висока концентрација депозита, проблеми у структури ликвидне активе и неизвршавање одређених обавеза представљају озбиљне сигнале угрожене ликвидности – зато не бих доводио у питање потребу за хитном регулаторном интервенцијом“, каже за БИРН Никола Фабрис, редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду, након што га је новинар БИРН-а обавестио о најзначајнијим налазима решења о одузимању дозволе.
По његовим речима, НБС је могла да одузме дозволу, а привремена управа је представљала алтернативу која заслужује озбиљно разматрање, уз напомену да се не може тврдити да би привремена управа сигурно решила проблеме банке.
За проф. Фабриса остаје дилема и да ли је ранија примена интензивнијих мера могла да спречи нагло погоршање ликвидности и губитак поверења депонената.
„Најјачи аргумент у прилог одлуци НБС представља чињеница да банка 30. октобра није извршавала одређене обавезе према клијентима и повериоцима, у условима наглог одлива депозита.
Међутим, није познато колики су износи у питању“, каже Фабрис.
Осим проф. Фабриса, БИРН је разговарао са још неколико стручњака, који су сви желели да остану анонимни.
Сви они до једног рекли су исту ствар – Народна банка је морала да зна какво је стање АЛТА банке много пре контроле крајем октобра – како гувернерка Табаковић, тако и поједини вицегувернери.
„Постоје дневни извештаји о ликвидности које извршни одбор сваке банке мора да доставља електронски Народној банци, на тачно одређену адресу, која прати шта се ту дешава.
Држање огромне количине кеша је увек нешто што мора да буде предмет испитивања, не зато што је незаконито, него јер је једноставно ненормално – свака нормална банка тежи да упошљава средства, може макар да купи државне хартије од вредности, а не да чува готовину у трезору“, каже за БИРН један од саговорника.
„Народна банка је требало да делује превентивно, да пошаље контролу, изда налоге, па тек онда ако ништа није дало резултата, на крају да иде стечај.
Делује ми да је НБС пропустила да на време реагује, па можда и није било друге опције од стечаја.
Али је то вероватно резултат и потенцијалних нерегуларности у ранијем пословању банке, давања кредита повезаним лицима и слично“, каже други саговорник БИРН-а, уз напомену да НБС зна стање ликвидности банке сваког дана.
„Она је могла да пошаље тамо своје супервизоре који су имали право и да ограниче изношење девиза, да провере правни основ, да забране…
Ако је тачно ово да је четвртина активе била готовина, то је катастрофа – уобичајено је да буде 3-4 одсто“, додаје овај саговорник.
Хронологија: Од „све је под контролом“ до одузимања дозволе
Прве – додуше незваничне – информације о томе да се нешто необично дешава у АЛТА банци у јавност су доспеле путем друштвених мрежа, већ у уторак, 27. октобра, два дана након што је до тада владајућа Српска напредна странка убедљиво поражена на парламентарним изборима.
Према овим наводима, из АЛТА банке је одмах у понедељак почело извлачење новца и његово пребацивање у иностранство.
Међутим, истог дана – 27. октобра – Народна банка објављује саопштење у коме каже да је све под контролом, да се сви трансфери обављају редовним каналима платног промета у складу са прописима и процедурама, те да НБС континуирано врши надзор и контролу пословања свих банака.
Потом је 29. октобра лично гувернерка Табаковић издала ново саопштење, знатно дуже, али без конкретних информација, а које је почињало реченицом: „Ако верујемо у бољу будућност, наше одлуке не смеју да буду вођене страхом од ње, већ поверењем у чињенице“.
И у овом саопштењу је, у најкраћем, речено да НБС све прати и надзире, „у складу са законом и независно од актуелних јавних и политичких околности“.
Следеће саопштење из НБС, објављено у сред ноћи између 30. и и 31. октобра – било је да је централна банка одузела дозволу за рад АЛТА банци.
Како је јуче објавио БИРН, који је имао увид у решење о одузимању дозволе, „НБС је 29. октобра – два дана након што је јавност била алармирана о чудним дешавањима – у поступку „посредне контроле“ („из папира“, односно без одласка на терен, у саму банку) донела решење по којем АЛТА банка треба да, између осталог, „најкасније у року од три радна дана по пријему Решења спроведе попис готовине у благајни у циљу провере усклађености стварног стања готовине у благајни са књиговодственом вредности“.
Ипак, већ сутрадан је НБС „дошла до сазнања“ да је Алта банка престала да извршава налоге за пренос неких клијената.
Дакле, НБС је рекла да сама контролисана банка – и то за три радна дана, што би у том тренутку значило до уторка, 2. новембра – треба да преброји колико има новца у благајни.
И да је само током претходна два дана повучено око 140 милиона евра у депозитима.
Оцењено је да ће банка ускоро остати неликвидна и одузета јој је дозвола за рад.
Још 14 реченица, само Jugpress
Ни Тужилаштво за организовани криминал није одговорило на питања БИРН-а – зашто су чекали од 27. октобра, када су од НБС тражили обавештења у вези са радом АЛТА банке, до 30. октобра када им је НБС одговорила – тог дана је ТОК наложио да Служба за борбу против организованог криминала провери рад како АЛТА банке, тако и НБС.
И НБС и ТОК су чекали данима.
Према писању „Нове економије“, која је разговарала са запосленима у АЛТА банци, од уторка су људи унутар банке „почели да примећују да се новац масовно подиже са рачуна“, те да су то радила и правна и физичка лица, а да су пребацивања новца на рачуне других банака била и „вишемилионска“.
Шта даље: Ко сада контролише АЛТА банку
Банка је сада „у рукама“ Агенције за осигурање депозита.
Међутим, и ово даље отвара занимљива питања.
Јер, Агенција је и сама држала депозите у АЛТА банци, и то средства „старих“ банака у стечају, што се види у решењу којим се одузима дозвола за рад.
С обзиром на то да ни Агенција, нити њена директорка Љубица Пантелић нису одговорили на питања БИРН-а, није било могуће проверити да ли се, осим тог депозита банака у стечају, у АЛТА банци налазио и депозит сопствених средстава Агенције, те да ли је Агенција равномерно распоређивала депозите и по другим пословним банкама.
Једна од „теорија“ два саговорника БИРН-а јесте да је АЛТА одмах гурнута у стечај – уместо да буду примењене друге мере из надлежности НБС – јер би процес реструктурирања био много транспарентнији од промптног одласка у стечај.
Управни одбор Агенције за осигурање депозита, иначе, сачињавају три члана – два из министарства финансија (председник управног одбора је помоћник министра финансија), а један из Народне банке Србије – директор Сектора за контролу пословања банака у НБС.
„Мртва банка је мање опасна по њих него жива“, каже извор БИРН-а.
По закону, осигурани су сви депозити физичких лица, малих и средњих предузећа до 50.000 евра, и исплата би требало да почне наредних дана.
Депозити великих правних лица и износи изнад 50.000 евра нису осигурани.
Након објављивања текста, Народна банка Србије доставила је БИРН-у одговоре на постављена питања.
НБС је на питања БИРН о контроли рада банке одговорила да ти подаци носе ознаку тајности „Поверљиво“.
НБС је навела да АЛТА банка током 2026. године није тражила нити добила кредитне олакшице или подршку ликвидности од централне банке.
На питање зашто АЛТА банка није била проглашена системски значајном, НБС је одговорила да такве банке идентификује према критеријумима Европске банкарске агенције, без конкретног образложења за АЛТА банку.
А да су питања о стању готовине банке у трезору у надлежности полиције и тужилаштва.
Још 34 реченице које преноси само по један медиј
Саговорница Форбес Србија сагласна је да је немогуће изнети оволику количину готовине из трезора банке тако да ту теорију одбацује од самог почетка.
Али, не искључује могућност да је новац трансферисан ка иностранству.
За шта би банка морала да има сагласност НБС.
Саговорник Форбес Србија који је био директор једне веће банке у Србији сагласан је са могућношћу које наводи тужилаштво, да је високи износ готовине банке постојао само на папиру односно да није одговарао стварном стању у трезору.
„Постоји могућност да је тај новац постојао само у документацији односно да подаци из финансијских извештаја нису одговарали стварном стању у банци.
Односно да, када је дошла контрола, није могло да се докаже где је тај новац који је стајао у извештајима.
Али, то је још нешто што треба да покаже истрага“, каже наш саговорник.
На питање шта је могло да пође по злу, одговара да је могуће да је из банке трансферисан већи износ.
И да је то можда правдано као нека позајмица или докапитализација у иностранству.
Додаје да је потом та информација вероватно „процурела“.
И да је дошло до неке врсте панике и повлачења депозита других клијената.
Што је довело до угрожавања ликвидности банке током прошле недеље.
Саговорница Форбес Србија с друге стране указује да висок ниво готовине банке не може да буде аларм контроли.
Како објашњава, легитимна је стратегија банке да држи већу количину готовине у односу на друге.
Она указује да је кључ приче у начину контроле рада банака и зашто је изабрано ово решење.
Између осталог индикатора као што су њихова плаћања и способност да извршавају обавезе.
Два битна прописа у регулацији рада мењачница јесу Одлука о условима и начину обављања мењачких послова и Одлука о ближим условима и начину вршења контроле мењачког пословања.
Из прве се види неколико одредби које указују да је надзор могао да види шта ради свака мењачница.
Овај пропис ставља пред овлашћене мењаче дужност да вишак динарских средстава изнад одређеног нивоа уплате на рачун у банци.
И да страну валуту у највећој мери продају банкама.
Уплате излаза из благајне морају да се обаве најкасније наредног радног дана и ту уплату је морала да прати потврда.
Сваки мењач има уговор с банком, а он се обавезно доставља НБС.
Мењачи користе или софтвер НБС или софтвер банке с којом имају уговор.
Тај софтвер бележи сваку појединачну трансакцију.
Било да користи софтвер централне банке или своје банке, мењач је дужан да једној од њих свакодневно доставља извештај о обављеним мењачким пословима.
Или директно НБС или банка доставља податке у његово име.
Како се може видети из обрасца тог извештаја, мењачи су достављали готово 20 података.
Почев од почетног стања у благајни до стања у благајни на крају дана.
Што сугерише да је НБС на дневном нивоу могла да прати шта се догађа у мењачницама и ко је и са колико новца располагао.
Контролу рада мењача НБС може да спроводи посредно, преко документације коју достављају или непосредно на самим мењачким местима.
Како је онда могуће да неко шест година не прослеђује пазар банци односно задржава новац за себе, остаје да сазнамо од надлежних органа.
Поводом питања о могућим политичким притисцима и разлозима за одузимање дозволе током ноћи, НБС је навела да је одлука донета ради заштите депонената и стабилности финансијског система, због чега је била неопходна брза реакција.
На део питања о могућим политичким притисцима није одговорила.
И ово Вам може бити интересантно
