Studentska lista ostvarila je trijumf kakav je malo ko očekivao. Pokret nastao iz studentskih protesta osvojio je apsolutnu većinu na parlamentarnim izborima i ostavio Srpsku naprednu stranku (SNS) Aleksandra Vučića oko… Цео текст
Studentska lista ostvarila je trijumf kakav je malo ko očekivao. Pokret nastao iz studentskih protesta osvojio je apsolutnu većinu na parlamentarnim izborima i ostavio Srpsku naprednu stranku (SNS) Aleksandra Vučića oko 13 procentnih poena iza sebe. Ali posle izbornog trijumfa ostaju brojne političke nepoznanice: ko će voditi novu vladu, kako će funkcionisati široki pokret na vlasti i koliko brzo će moći da sprovede obećane promene.
Vučić je poraz priznao još tokom izborne noći, što je za mnoge posmatrače bilo iznenađenje.
„Svi su očekivali dugu noć, možda čak i višednevno nadigravanje“, kaže Florijan Biber, profesor za politiku i istoriju jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu. Jasan rezultat, ocenjuje on, nije ostavio mnogo prostora za osporavanje ishoda izbora.
„Bilo je jasno da čak ni uz sve mogućnosti izborne manipulacije rezultat više ne može da bude falsifikovan“, kaže stručnjak za Srbiju.
Ko će predvoditi novu vladu?
Čini se da je put za smenu vlasti sada otvoren. Studentska lista može samostalno da formira vladu i verovatno će imati oko 140 poslanika u parlamentu. Na njenoj izbornoj listi gotovo da nije bilo studenata, već stručnjaka iz različitih oblasti koji su birani kroz unutrašnji, participativni proces.
Uprkos ubedljivoj pobedi, mnogo toga ostaje nejasno. Najveće pitanje glasi: ko će biti novi predsednik vlade?
Nosilac liste Ilija Srđanović ne smatra se automatski kandidatom za premijera. O tome ko će voditi vladu i ko će preuzeti pojedina ministarstva trebalo bi da bude odlučeno narednih dana.
Pokret pred prvim testom vlasti
Po oceni Florijana Bibera, reč je o zanimljivom eksperimentu, ali on nije bez rizika. „To je bilo veoma pametno do nedelje uveče. Sada je situacija drugačija. Sada moraju da izađu pred javnost. Sada moraju da budu transparentniji“, kaže on.
Široki društveni pokret može da obori vlast, ali to ne znači automatski da može i uspešno da vlada, smatra Biber. Pred novom većinom nalaze se ozbiljni izazovi. „Pravosuđe, tužilaštvo i sve institucije pod kontrolom su Vučićevih ljudi“, kaže stručnjak za Srbiju.
Kritičari već godinama optužuju Vučića da je potkopavao demokratske institucije i vršio pritisak na političke protivnike i nezavisne medije.
Hoće li pokret ostati na okupu?
I Peter Tehet iz Instituta za dunavski region i srednju Evropu smatra da Srbija ulazi na politički nepoznat teren.
„S obzirom na heterogenost studenata, poslanika i birača, biće teško održati taj blok na okupu, posebno zato što se zaista zasniva na neposrednoj demokratiji“, kaže on. Biće zanimljivo i kakvu će ulogu studenti imati u budućem upravljanju državom, kao i da li će iz pokreta proisteći nove političke stranke.
Tehet smatra da će SNS verovatno biti „teška opozicija“, tim pre što je ta stranka i dalje duboko ukorenjena u delovima društva, privrede i kriminalnog miljea.
Nova vlada bi, prema njegovim rečima, mogla da se usredsredi na uklanjanje nasleđa stare autoritarne elite. Očekuju se kadrovske promene, sudski procesi i obnova medijskih sloboda.
Od novosadske tragedije do pobede na izborima
Pokret koji je pobedio na izborima nastao je posle pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu pre dve godine. Tada je poginulo 16 ljudi. Kritičari su tragediju povezivali s korupcijom i nemarom vlasti.
Studentski protesti koji su usledili mobilisali su široke slojeve stanovništva. Iz demonstracija je postepeno nastao pokret protiv vlasti i protiv raširene korupcije u zemlji.
Ni Brisel neće imati lakog partnera
Srbija je već gotovo petnaest godina kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, ali je proces pristupanja poslednjih godina uglavnom stagnirao.
Politikolog Tehet smatra da ni nova vlast neće biti „lak partner za Brisel“. Značajan deo njenih birača skeptično gleda na Evropsku uniju.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je da želi da Srbija postane članica EU i ocenila da sada postoji „prilika za više jedinstva i društvene kohezije u zemlji“.
Prema njenim rečima, trebalo bi da buduća vlada radi na strateškom približavanju Evropskoj uniji. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je EU spremna da podrži Srbiju u reformama koje se odnose na vladavinu prava, slobodu medija, borbu protiv korupcije i jačanje demokratskih institucija.
Nemačka vlada takođe pažljivo prati razvoj događaja. Kancelar Fridrih Merc pozdravio je uspeh studentske liste.
„Zahtevima za vladavinom prava, borbom protiv korupcije i osnovnim slobodama uspeli su da dopru do građana“, naveo je političar CDU na platformi Iks. Istovremeno je poručio da će nastaviti da podržava evropski put Srbije. Portparol nemačke vlade Sebastijan Hile sažeo je situaciju jednom rečenicom: „Očekivanja od studentske liste, kako u zemlji tako i u inostranstvu, sada su velika.“
