23.10.
2026.
Преговори ће бити вођени у трилатералном формату, а на њима ће бити разматрана питања безбедност.
Рат у Украјини могао би да буде заустављен споразумом који оставља отворено питање о финалном статусу анектираних територија, оценио је ванредни професор Факултета политичких наука Стефан Сурлић и додао да би се у том раздвајању територијалне контроле и формалног признања могла препознати политичка логика косовског сценарија.
23.10.
2026.
Преговори ће бити вођени у трилатералном формату, а на њима ће бити разматрана питања безбедност.
22.10.
2026.
Портпарол Кремља је истакао да Путин није предао Виткофу никакве документе који садрже руске предлоге о украјинском мировном процесу.
Сурлић је појаснио да би тај споразум подразумевао да Русија задржи фактичку контролу над делом окупиране украјинске земље коју је и формално анектирала, док Кијев не би прихватио промену територијалног интегритета, али би прихватио обавезу да спор решава мирним средствима.
У ауторском тексту за Тањуг Сурлић пише:
Рат у Украјини могао би да буде заустављен споразумом који оставља отворено питање о финалном статусу анектираних територија. Русија би задржала фактичку контролу над делом окупиране украјинске земље коју је и формално анектирала, док Кијев не би прихватио промену територијалног интегритета, али би прихватио обавезу да спор решава мирним средствима. У таквом раздвајању територијалне контроле и формалног признања може се препознати политичка логика косовског сценарија.
Територија под руском контролом не би самим примирјем правно постала руска. Украјина би могла да задржи своје територијалне захтеве, а да њихово остваривање одвоји од употребе војне силе. Прихватање линије прекида ватре може бити привремена безбедносна одлука, док признање анексије производи другачије политичке и правне последице. Трампов могући успех зато би се мерио способношћу да обезбеди живот са нерешеним спором, уз довољно поуздану заштиту од новог рата.
Најновији дипломатски круг показује да се о елементима таквог аранжмана разговара, али да договор још није постигнут. Стив Виткоф је 20. октобра разговарао са Володимиром Зеленским и европским представницима у Ослу, уз онлајн учешће Џареда Кушнера, а наредног дана са Владимиром Путином у Санкт Петербургу. Зеленски је 23. октобра потврдио да се састанак украјинског, америчког и руског преговарачког тима планира за прву половину новембра, уз захтев да Европа буде укључена и да о кључним питањима разговарају лидери. Према Ројтерсу, тражи и снажне безбедносне гаранције и десетогодишње финансирање украјинске војске.
Политичка привлачност ширег пакета је разумљива. Ако би Кијев добио дугорочну безбедност и средства за обнову, а Москва одређене економске користи од обуставе рата, обе стране имале би више разлога да прихвате болан компромис. Преговарач проширује простор за размену тако што у спор уводи различите интересе. Слабост тог приступа настаје када економски подстицаји треба да надокнаде неслагање о самосталности Украјине. Ако Кремљ будућу безбедност Русије везује за ограничавање украјинског војног и спољнополитичког избора, могућност трговине са Западом сама по себи тешко решава спор. Ројтерсов извештај из овог дипломатског круга показује да Москва и даље тражи целу Доњецку област и искључивање украјинског чланства у НАТО-у.
Питање признања, притом, није исто за Кијев и Вашингтон. Ројтерс је још у априлу 2025. објавио да је тадашњи амерички предлог предвиђао америчко правно признање руске контроле над Кримом и фактичко прихватање руске контроле над другим окупираним областима. То је ранији преговарачки документ, а не доказ о садржају садашњих предлога. Ипак, показује зашто треба разликовати украјинско непризнавање, америчко признање и став европских држава. Могуће је да једна страна задржи свој правни захтев, док га друге државе политички или правно напусте. За Украјину би последице таквог развоја биле много шире од самог прекида ватре, како се до сада представља.
Косовска паралела највише објашњава могућност да се односи уређују без сагласности о коначном статусу. Европски споразуми о нормализацији односа увек су полазили од различитих ставова Београда и Приштине о статусу а истовремено предвиђали практично уређивање односа и решавање спорова искључиво мирним средствима. Такав приступ допушта да стране своје правне позиције не усагласе годинама, док преузимају конкретне обавезе у свакодневним односима. У украјинском случају, слична логика омогућила би Кијеву да обуставу рата представи као заштиту становништва и државе, без потписивања документа којим руска освајања проглашава легитимним. Њена одрживост зависила би од прецизности обавеза и њихове примене.
Поређење са Косовом већ постоји у међународној стручној расправи. Едвард Џозеф је предложио привремени аранжман по узору на Резолуцију 1244, са одлагањем коначног статуса и преговорима о међународној управи и безбедносном присуству. Пол Хокенос је у јануару 2026. отворио исту тему текстом Украине’с Ансwер Мигхт Бе Косово.
Аналогија има и јасну правну границу. Косово није припојено суседној држави, док је Русија прогласила анексију украјинских области. Генерална скупштина УН је Резолуцијом ЕС-11/4 осудила покушај њихове незаконите анексије и позвала државе да промену статуса не признају. Сличност могућих преговарачких техника зато не изједначава правне основе ових случајева. Одлагање одлуке о статусу може помоћи да рат престане, али не даје аутоматско правно оправдање територијалном освајању. Управо на тој разлици почивала би могућност да Украјина прихвати примирје, а задржи међународно признати територијални захтев.
28.10.
2026.
Интегрални тост, авокадо, јаја и поврће: нутриционисткиња открива вечеру коју спрема за 10 минута када нема енергије за дуго кување.
Највећа непосредна препрека ипак је војна географија. Москва тражи и делове Доњецке области које њена војска није освојила. Украјинско повлачење из таквих подручја мењало би будућу одбрамбену позицију земље и цену евентуалне нове руске офанзиве. Зато прихватање садашње линије фронта и предаја додатне територије представљају два различита компромиса. У првом би се рат зауставио тамо где су га војске довеле. У другом би преговори Русији донели добитак који није остварила на бојном пољу. За Кијев би такво повлачење могло бити прихватљиво једино ако би пратеће гаранције уверљиво надокнадиле изгубљену безбедност. Управо би та процена, а не само симболички однос према територији, одређивала границе украјинског пристанка.
Иза тог спора налази се проблем веродостојног обавезивања. Украјина би уступак учинила одмах, док би заштиту од његових последица добила у будућности. Ако се однос снага касније промени, шта би спречило Москву да захтева још? Истраживачи Четам хауса у студији објављеној у мају 2026. упозоравају да лоше дефинисан прекид ватре може омогућити руско прегруписавање и наоружавање, уз наставак притисака другим средствима. Због тога се вредност споразума не може проценити само према томе колико брзо обуставља борбе. Потребно је утврдити какав однос снага ствара после њиховог престанка и колико би скупо било његово кршење.
Косовско искуство овде упућује и на улогу спољног безбедносног присуства. КФОР од 1999. делује на основу мандата Савета безбедности УН, са задатком да допринесе сигурном окружењу и слободи кретања. За упоредив аранжман са мандатом Савета безбедности била би потребна сагласност Русије као сталне чланице тог тела и нуклеарне силе. Зато формулација о снажним гаранцијама мора добити конкретан садржај: ко надзире примирје, ко утврђује повреду и каква помоћ следи ако напад поново почне. Сваки пренос косовског обрасца зависио би од изводљивости такве заштите. Потписани текст без политичке воље и капацитета за његову одбрану оставио би основни украјински страх нерешеним.
Поверење у будуће гаранције додатно зависи од данашњег понашања њихових могућих давалаца. Зеленски је у обраћању 23. октобра тврдио да ограничења брзине сателитских услуга и кашњење договорених пресретача и даље отежавају украјинску одбрану. То су тврдње украјинске стране, које не треба претварати у доказ о свакој одлуци Вашингтона. Оне ипак показују проблем са становишта Кијева: партнер од којег очекује дугорочну заштиту истовремено контролише средства неопходна за садашњу одбрану. Ако притисак на Украјину расте брже од притиска на Русију, Москва може закључити да јој се чекање исплати. Посредовање тада тешко производи узајамне уступке.
Сличан проблем постоји са санкцијама. Тимоти Еш у октобарској анализи повезује руске ударе на украјинску привреду са настојањем да се исцрпе украјински ресурси и европска спремност да их надокнађује. Европски савет је 16. октобра, уз подршку чврстим гаранцијама за Украјину, изразио жаљење због америчког привременог ублажавања санкција за руски дизел. Редослед економских уступака зато постаје део безбедносне рачунице. Уколико Москва добије олакшице пре проверљивих обавеза, део подстицаја за попуштање већ је потрошен. Постепено ублажавање мера, везано за проверену примену споразума, оставило би посредницима више утицаја. Европа притом мора учествовати у одлучивању о аранжману чију би обнову и заштиту значајним делом финансирала.
Преостаје и питање политичке легитимности. Зеленски би споразум морао да одбрани пред грађанима који су претрпели губитке, војницима и расељеним становништвом. Путин би морао да објасни прихватање ограниченог исхода рата вођеног са знатно ширим амбицијама. Конструктивна двосмисленост може лидерима оставити простор за различито представљање истог договора, али њена цена расте ако прикрије несагласност о обавезама.
Трампов косовски сценарио, ако се под тим мисли на престанак рата без обавезе украјинског признања, може представљати простор за компромис. Његов домет зависио би од тога где престаје руска контрола и каква заштита почиње за преосталу Украјину. Ако би Кијев сачувао способност одбране и слободу политичког избора, одлагање статусног питања могло би да омогући обнову државе. Ако би уз територијалне уступке морао да прихвати трајну рањивост и неизвесну спољну заштиту, исти аранжман оставио би отворен пут новој принуди. Нерешено питање суверенитета и територијалног интегритета може се одложити. Одлука о томе ко и како спречава следећи рат мора бити саставни део сваког одрживог споразума.
30.10.
2026.
Шкотска полиција проверава наводе да су у дворац Балморал довођене жртве трговине људима током боравка Џефрија Епстина 1999. године.
30.10.
2026.
"Сваки појединачни захтев за пренос наоружања из трећих земаља, упућен влади САД, добио је одобрење", рекао је Гринкевич.
30.10.
2026.
Поруке из Брисела најављују подршку реформама. Саговорници НИН-а објашњавају шта би могло да убрза европски пут Србије после избора.
30.10.
2026.
РИК је одредио да се избори понове на местима на којима је гласање поништено или резултати нису могли да се утврде.
30.10.
2026.
Европска комисија представиће 4. новембра Пакет о проширењу за 2026. годину, са проценом напретка 10 земаља кандидата за чланство у ЕУ.
30.10.
2026.
Организатори позивају на мирне скупове, али стручњаци упозоравају да би екстремистичке групе могле да их искористе.
30.10.
2026.
Си је поручио Штајнмајеру да је дужност обе земље да преузму водећу улогу и успоставе нови модел сарадње.
30.10.
2026.
Антоан де Маси имао је 29 година. Због његове смрти оптужен је држављанин Украјине, а истрага утврђује шта је претходило кобном паду.
30.10.
2026.
"Забрињава ме што екстреми постају све снажнији и што оно што ми је у политици било веома важно - мера и умереност - све више нестаје".
30.10.
2026.
"Боли ме тело, боле ме руке, шаке и грло. И даље тешко говорим. А бол није само физички. Осећам га и у мислима и у души", поручила је Пајк.
30.10.
2026.
Према последњим подацима, идентификовано је 13 погинулих, а породице осам жртава обавештене су о њиховом идентитету.
