Све вести
Фото из чланка: Спутник СрбијаТрамп: Глупи људи инсистирају на антируским санкцијама. Москва се смеје ограничењима
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
„Глупи људи су желели да уведем санкције Русији“, рекао је Трамп на догађају у Белој кући. „Они се смеју санкцијама“, рекао је Трамп.
Цео упоредни текст49 само у једном
Текст из 2 чланка. 2 реченице преносе сви, у 2 се разликују.
Још 8 реченица које преноси само по један медиј
Трамп: Глупи људи инсистирају на антируским санкцијама — Москва се смеје ограничењима
© Тањуг / АП Пхото/Јулиа Демарее НикхинсонАмерички председник Доналд Трамп.
© Тањуг / АП Пхото/Јулиа Демарее Никхинсон
Глупи људи позивају на антируске санкције, док се Русија смеје рестриктивним мерама, изјавио је амерички председник Доналд Трамп.
Амерички председник Доналд Трамп оштро је критиковао политичаре који су захтевали увођење нових санкција Русији, оценивши да би такав потез онемогућио ослобађање америчког држављанина Стивена Хабарда из руског затвора.
Током сусрета са ослобођеним Американцем у Белој кући, Трамп је поновио да је непосредним преговорима са Владимиром Путином успео да обезбеди његов повратак у Сједињене Америчке Државе, док је Хабард поручио да се Руси „смеју санкцијама”.
Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп назвао је „глупим људима” оне који су од њега захтевали да пооштри санкције против Москве у тренутку када је са руским председником Владимиром Путином преговарао о ослобађању америчког држављанина Стивена Хабарда.
Говорећи у Белој кући, током сусрета са Хабардом, који је после више од четири године проведене у руском затвору враћен у САД, Трамп је оценио да би истовремено увођење санкција и тражење ослобађања затвореника било супротно основној логици дипломатских преговора.
„Глупи људи су желели да уведем санкције Русији“, рекао је Трамп на догађају у Белој кући.
Још 6 реченица које преноси само по један медиј
Амерички председник је оценио да би такви кораци са његове стране закомпликовали преговоре са Русијом, која се не плаши рестриктивних мера.
Трамп је потом описао како би, према његовој оцени, изгледао разговор са Путином да је прихватио захтеве заговорника нових економских ограничења.
„Замислите како би то изгледало.
Разговарам са председником Путином и кажем му: 'Желео бих да вратим Стивена Хабарда, господине председниче.
Иначе, управо вам уводимо санкције.' Можете ли то да замислите?”, упитао је Трамп, нагласивши да би таква одлука угрозила Хабардов повратак кући.
У разговор се укључио и ослобођени Американац, који је изнео своје виђење делотворности западних економских мера против Москве.
„Они се смеју санкцијама“, рекао је Трамп.
Још 35 реченица које преноси само по један медиј
У новој извршној наредби, Трамп је претходно укинуо санкције против руских званичника, банака и организација према новом закону о санкцијама против Русије.
Закон такође укључује забрану нових америчких инвестиција у Русији и мере за спровођење забране увоза руског уранијума.
Изузећа која је Трамп обезбедио не утичу на претходно уведене америчке санкције против Русије.
Трамп је прихватио његову оцену, поновивши пред новинарима да се у Русији смеју санкцијама и истичући да Хабард о томе говори на основу сопственог искуства.
На питање новинара да ли разматра укидање санкција Руском фонду за директне инвестиције, амерички председник одговорио је да у том тренутку не предузима такав корак.
Вашингтон под притиском Конгреса и европских савезника
Трампове изјаве долазе након вишенедељних неслагања у Вашингтону око будућности санкционе политике према Русији и могућности да се поједина економска ограничења искористе као средство за постизање дипломатских договора са Москвом.
Амерички часопис „Атлантик” објавио је 29. септембра да је Трамп прихватио предлог свог специјалног изасланика за Источну Европу Џона Кола, који је предвиђао могућност ублажавања санкција Русији у замену за ослобађање појединих затвореника.
Према писању тог часописа, Кол је предложио модел преговора заснован на узајамним уступцима, који би, поред решавања хуманитарних питања, могао да отвори простор за постепену обнову економских односа две земље.
Међутим, такав приступ наишао је на противљење дела америчког Конгреса.
Четворица конгресмена, Марси Каптур, Брајан Фицпатрик, Мајк Квигли и Џо Вилсон, копредседници двостраначког Конгресног украјинског кокуса, затражили су од администрације да настави са пооштравањем ограничења против Москве.
У заједничком саопштењу они су позвали Белу кућу да без одлагања повећа економски притисак на Русију, оценивши да је то неопходно за окончање рата у Украјини.
„Позивамо администрацију да брзо делује како би повећала економски притисак на Русију.
Мир у Европи може се постићи само снагом”, поручили су конгресмени.
Они су затражили да прва рунда нових санкционих мера буде објављена до 18. октобра, позивајући се на рокове предвиђене законодавном иницијативом о санкцијама Русији и Ирану.
Слични захтеви стизали су и из Европске уније.
Висока представница ЕУ за спољну политику Каја Калас критиковала је могућност економског приближавања Вашингтона и Москве, укључујући разговоре о трговини дизел-горивом, и позвала америчке власти да примене строже санкционе мере.
Немачки канцелар Фридрих Мерц такође је заступао став да је наставак притиска на Москву неопходан за постизање споразума о Украјини.
„Русија ће започети озбиљне преговоре само под притиском”, поручио је Мерц.
Трамп: Санкције би прекинуле преговоре
Амерички председник је и раније бранио своју одлуку да не прихвати захтеве за хитно пооштравање санкција.
Након што је 21. октобра објављено ослобађање Стивена Хабарда, Трамп је на друштвеним мрежама навео да су му се поједини заговорници санкција накнадно извинили пошто су сазнали да су у току преговори о повратку америчког држављанина.
„Да су санкције биле уведене, ти преговори би сигурно били потпуно и коначно прекинути”, поручио је тада Трамп.
Ослобађање Хабарда представио је као резултат непосредне комуникације са руским председником, нагласивши да Вашингтон није пристао на размену затвореника.
Ипак, питање да ли је одлагање или ублажавање појединих санкционих мера било део ширег договора са Москвом остало је предмет расправе у америчкој јавности, посебно након извештаја „Атлантика” о плану Џона Кола.
Американац осуђен због учешћа у сукобу у Украјини
Стивен Хабард, амерички држављанин пореклом из Мичигена, преселио се 2014. године у Харковску област у Украјини, где је живео са својом партнерком.
Према наводима руског тужилаштва, после избијања рата у Украјини 2022. године прикључио се јединици територијалне одбране у Изјуму, за шта је, како је наведено током судског поступка, примао најмање хиљаду долара месечно.
Руске снаге заробиле су га у априлу 2022. године, а московски суд га је у октобру 2024. осудио на шест година и десет месеци затвора због учешћа у оружаном сукобу у својству плаћеника.
Према извештајима са суђења, Хабард је признао кривицу.
Америчке власти, међутим, његово заточеништво означиле су као противправно.
До преокрета је дошло 21. октобра ове године, када је, током контаката руског председника Владимира Путина и специјалног изасланика америчког председника Стивена Виткофа, саопштено да Москва ослобађа америчког држављанина.
Путин је тада објавио да се Хабард налази на аеродрому Пулково у Санкт Петербургу, док је Виткоф захвалио руском председнику на одлуци да га пусти на слободу.
Кремљ је касније ослобађање америчког држављанина представио као гест добре воље, док је Трамп нагласио да Сједињене Државе нису понудиле размену затвореника.
Последњим изјавама у Белој кући амерички председник поново је отворио питање односа санкционе политике и дипломатије, стављајући ослобађање Хабарда у средиште своје аргументације да економски притисак на Москву не мора увек бити најефикасније средство за остваривање америчких спољнополитичких циљева.
