Грађани пријаве могући извор загађења ваздуха, али често не сазнају шта је инспекција предузела. Истраживање Удружења грађана Тим 42 показује да у 65 од 97 анализираних локалних самоуправа подносиоци нису уредно… Цео текст
Грађани пријаве могући извор загађења ваздуха, али често не сазнају шта је инспекција предузела. Истраживање Удружења грађана Тим 42 показује да у 65 од 97 анализираних локалних самоуправа подносиоци нису уредно обавештавани о покретању или исходу инспекцијских поступака. Таква пракса отежава праћење рада институција и слаби поверење у систем заштите ваздуха.
Људи који живе или раде у близини котларница и производних погона често први примете дим или непријатан мирис и посумњају да постројење ради противно прописима. Њихове пријаве могу помоћи инспекцији да открије проблем и провери да ли оператер мери емисије, поштује дозвољене вредности и испуњава друге обавезе. Зато је важно шта се са пријавом догађа након што стигне до надлежне службе.
Закон о инспекцијском надзору такву пријаву третира као представку, односно иницијативу на основу које инспекција може покренути поступак. Подносилац нема положај странке у поступку, али то не значи да након подношења пријаве треба да остане без икакве информације. На захтев подносиоца, инспектор га обавештава како је поступио са представком, најкасније у року од 15 дана од пријема захтева, а о исходу покренутог ванредног надзора најкасније 15 дана након окончања поступка.
Истраживање Удружења грађана Тим 42 показује, међутим, велики раскорак између тог правила и праксе. Локалне самоуправе обухваћене анализом навеле су да је током 2025. године поднето укупно 586 пријава против оператера стационарних извора загађивања, односно субјеката за које су подносиоци сматрали да припадају тој категорији. Међутим, од 97 локалних самоуправа чији је рад детаљније анализиран, чак 21 одговорила је да пријава против оператера није било. Тим 42 је само у тим градовима и општинама током исте године поднео укупно 177 пријава.
Ови подаци не откривају судбину сваке појединачне пријаве, али показују да се одговори локалних управа не подударају са подацима о пријавама које им је удружење упутило. Без поуздане евиденције тешко је пратити и да ли су пријаве размотрене и шта је по њима предузето.
Поред недостатака у евиденцијама, истраживање указује и на изостанак прописаног обавештавања грађана. У поменутих 65 локалних самоуправа подносиоцима нису достављана обавештења о покретању или исходу поступка на начин прописан Законом о инспекцијском надзору. Грађанин тако може да остане без одговора на основна питања: да ли је инспекција изашла на терен, шта је утврдила и да ли је оператеру наложено да отклони неправилности.
Пријаве грађана посебно су важне за инспекције са ограниченим капацитетима. У 82 од 97 анализираних локалних самоуправа ради само један инспектор за заштиту животне средине, а у 26 инспектори обављају и друге послове. Сазнања грађана могу да допуне непотпуне евиденције и усмере надзор на проблеме који би иначе остали непримећени. Ако због изостанка одговора одустану од пријављивања, инспекција остаје без важних информација са терена.
Недостаци се не завршавају на комуникацији. У 310 од 736 анализираних поступака утврђене су незаконитости у раду оператера, али је само у 24 предмета забележено да је о томе обавештено надлежно тужилаштво или суд. Квалитативни део истраживања бележи и случајеве у којима поступак по пријави није покренут иако је постојала основана сумња на кршење Закона о заштити ваздуха. У појединим записницима незаконитост није формално констатована, иако је произлазила из наведених чињеница. Зато је, поред одговора подносиоцу, важно да пријаву прате провера чињеница и одговарајуће мере када се утврди повреда прописа.
Истовремено, анализа препознаје и примере добре праксе: проверу дозвола и евиденција, детаљно утврђивање података о емисијама, налагање мера и покретање одговарајућих поступака. Они показују да постоје инспекције које доследно користе своја овлашћења. Потребно је да такво поступање буде уједначеније, како исход пријаве не би зависио од тога у ком граду или општини је поднета.
Грађанска пријава сама по себи није доказ да је закон прекршен. Инспекција треба да провери сумњу, утврди чињенице и одлучи о даљем поступању. Право грађана да пријаве могући извор загађења, међутим, губи практичан значај ако не могу да прате шта је институција по њиховој пријави урадила.
Уредно евидентирање пријава, њихово разматрање и обавештавање подносилаца у складу са законом важни су за делотворан надзор. Када грађани знају да је њихова пријава размотрена и добију објашњење о предузетим корацима, лакше могу да прате рад институција и наставе да указују на проблеме у својој средини.
Овај материјал израђен је уз финансијску подршку Европске уније. За његов садржај искључиво су одговорни Тим 42 и БФПЕ, а изнети ставови не представљају нужно ставове Европске уније нити Београдске отворене школе.