Odslužio je 15 godina za napad na ambasadu u Sarajevu, a sada ga traže SAD: šta čeka Jašarevića?

Након што је одслужио петнаестогодишњу затворску казну због терористичког напада на америчку амбасаду у Сарајеву 2011. године, Мевлид Јашаревић суочио се с новим правним преокретом, преноси Дојче веле.

На захтев Сједињених Америчких Држава, Суд Босне и Херцеговине одредио му је привремени екстрадициони притвор од осамнаест дана.

САД траже његово изручење због покушаја убиства службеника амбасаде, док правни стручњаци и одбрана отварају кључно питање: да ли би то било правно недозвољено двоструко суђење за исти догађај?

Одбрана: Игноришу пресуду из БиХ

Говорећи за ДW, бранитељка Мевлида Јашаревића, адвокатица Алма Табаковић, истиче да је читав процес темпиран непосредно пред излазак њеног клијента из затвора и да одбрана оспорава основаност захтева за изручење.

БиХ не изручује особе државама у којима им прети смртна казна, осим ако САД доставе обавезујућу гаранцију да она неће бити тражена, изречена нити извршена.

Табаковић, међутим, тврди да се у вербалној ноти САД наводи „да Јашаревићу у овом случају не прети смртна казна“.

Иако је реч о више тачака оптужнице за које се појединачно може изрећи казна до десет година затвора – што у збиру може представљати и доживотну робију – америчка страна се, према њеним речима, уопште није изјашњавала о кључном правном принципу забране двоструког кажњавања (не бис ин идем).

„Америчка оптужница уопште не наводи да се ради о делима за која је Јашаревић већ одговарао.

Према ставу одбране, ових десет тачака оптужнице заправо представља испресецане и подељене тачке које су већ ушле у правну конструкцију кривичног дела за које је Јашаревић већ процесуиран пред судом у БиХ, за које је правоснажно осуђен и чију је казну у целости одлежао“, упозорава Табаковић.

Зато одбрана сматра потпуно неоснованим поновно процесуирање и изручење за догађаје који су већ били предмет правоснажне пресуде у Сарајеву.

Адамовић: Суд БиХ мора да пореди опис радњи

Правне дилеме и процедуралне услове у вези са захтевом за изручење за ДW објашњава и некадашњи судија Суда БиХ и адвокат Владо Адамовић.

Он наглашава да Суд БиХ најпре мора да провери опште процесне услове – попут гаранција да не прети смртна казна или да дело постоји у домаћем законодавству.

Међутим, главно питање на које Суд БиХ мора да одговори јесте да ли је реч о већ пресуђеној ствари.

„Јавност збуњује како утврдити за шта он треба да буде суђен ако је већ осуђен за тероризам.

Судија који то буде радио погледаће како је то описано (у ноти САД) и видети да ли се те радње по опису уклапају у пресуду којом је већ осуђен.

Ако се то деси, онда ће одбити изручење, јер је то већ пресуђена ствар.

Уколико утврди да постоји нешто што у овој земљи није пресуђено, онда може размишљати о томе да дозволи изручење“, објашњава Адамовић.

Држављанство и коначна одлука министра правде

Адвокатица Табаковић подсећа и на специфичан статус самог Јашаревића, који је држављанин искључиво Републике Србије, а нема држављанство БиХ.

Да је ситуација обрнута, БиХ би по Уставу имала препреке да га изручи, док Србија у овом тренутку за њим не расписује потрагу, па не постоји приоритет изручења матичној држави.

У року од 18 дана привременог притвора очекује се достављање комплетне документације и званичног захтева за изручење из САД.

Уколико Суд БиХ утврди да су испуњени сви законски услови, коначну одлуку о томе хоће ли Јашаревић бити изручен донеће министар правде Босне и Херцеговине.

Напад из 2011. и оптужбе против Нусрета Имамовића

Терористички напад на зграду амбасаде САД у Сарајеву догодио се 28. октобра 2011. године.

Мевлид Јашаревић, тада 22-годишњи држављанин Србије из Новог Пазара и припадник селефијског покрета, испалио је више од сто метака на зграду амбасаде, тешко ранивши полицајца Мирсада Велића.

Акција је окончана када га је снајпериста сарајевске полиције ранио.

Јашаревић је 2013. пред Судом БиХ правоснажно осуђен на 15 година затвора.

Његов напад био је један од терористичких напада у Босни и Херцеговини.

На недавном рочишту у Суду БиХ поводом захтева САД за изручење, Јашаревић се емотивно обратио већу, тражећи кратак боравак на слободи како би видео породицу:

„Ја сам био дете од 22 године кад сам то урадио и кажњен сам, одслужио сам своју казну.

(…) Али није кажњен онај главни из Горње Маоче, Нусрет Имамовић, који ме је послао да пуцам на Амбасаду“, изјавио је Јашаревић у судници.

Нусрет Имамовић, некадашњи лидер радикалне селефијске заједнице у Горњој Маочи, одакле је Јашаревић кренуо у напад, напустио је БиХ 2013. године и отишао у Сирију.

Иако се налази на листи најтраженијих глобалних терориста Стејт департмента и под црвеном потерницом Интерпола, званичне потврде о његовој судбини или евентуалној погибији нема, па се и даље води као бегунац.

Горња Маоча била је главно упориште такозваних параџемата – неформалних верских заједница.

На иницијативу Исламске заједнице у БиХ, на челу с реис-ул-улемом Хусеином Кавазовићем, обезбеђено је да се верски живот одвија искључиво у званичним оквирима, док су неинтегрисане групе препуштене надлежним службама.

Данас су та некадашња радикална језгра практично разбијена и угашена – већина изолованих насеља сведена је на маргиналне и малобројне групе под надзором обавештајних и полицијских агенција.

Неко и после избора мора да Вас извештава независно.

само Време

Зато је у октобру годишња претплата на дигитално издање „Времена“ чак 2.500 динара јефтинија.

само Време