Генетичарка Татјана Станковић је рекла да је први фактор у дијагнози рака препознавање неконтролисаног умножавања ћелија рака, а окидач је генетски програм који се промени у односу на здраво ткиво. Станковић је рекла… Цео текст
Генетичарка Татјана Станковић је рекла да је први фактор у дијагнози рака препознавање неконтролисаног умножавања ћелија рака, а окидач је генетски програм који се промени у односу на здраво ткиво.
Станковић је рекла Тањугу да је рак неконтролисано бујање ћелија из нормалних ткива, која су генетски довољно промењена да више нису под контролом организма и регулационих система.
Као професор генетике рака на Универзитету у Бирмингему, Станковић је навела да рак има способност да превазиђе све контролне системе и да се понаша као страно биће у организму пацијента.
"До тога доводи чињеница да у геному рака, а геном то је скуп свих гена у нашој деоксирибонуклеинској киселини, који регулишу све функције ћелија, се променио, на тај начин да гени који су задужени за негативну или позитивну регулацију раста ћелија су промењени да више контроле нема", рекла је Станковић.
Станковић је навела да нема дилеме да је стрес једна од компоненти изазивања рака, јер утиче на функцију целог организма, а наш неуровегетативни систем је део контроле.
"Не би требало све приписивати стресу. Настанак рака је мултипроцес где велики број фактора утиче и кооперира. Моја поента је на генетској компоненти, а има јако пуно фактора спољашње средине који кооперишу са генетском компонентом да доведу до рака", истакла је Станковић.
Говорећи о спектру предиспозиција за рак, Станковић је навела да ако у фамилији има неколико случајева рака дојке или плућа, то не мора да значи да је у питању канцер синдром зато што су то веома учестали малигнитети у генералној популацији и постоји могућност да је коинциденција.
Према њеним речима, ако су у питању ретки тумори, а постоји велики број случајева у истој породици, онда то наводи да у тој породици постоји наследно мутиран ген који се преноси кроз генерације и доводи до те изражене предиспозиције.
Станковић је рекла да у тренутку када још није комплетно разрађен превентивни програм и даље све почива на раној дијагнози и принцип је да се почетак рака ухвати у иницијалној фази када је оперативно лечење могуће, односно "комплетна аблација тумора са или без додатне терапије".
Као пример, Станковић је навела америчку глумицу Анђелину Џоли која је одстранила обе дојке пошто је открила Брака мутацију у сопственом телу, а мајка јој је умрла од тога.
"Није никаква тајна да позитиван став према дијагнози рака има врло великог значаја у прогнози. Имате особе које дијагнозу рака прихвате као изазов са којим ће се борити до краја без обрзира шат болест доноси и такав став утиче да опоравак од интервенције буде бржи", навела је Станковић.
Према њеним речима, оптимизам је важан, јер је то "сила у нашим животима која има позитиван исход, без обзира да ли је рак или нека врста делатности".
Станковић је додала да велики број болесника постаје депресиван, због неизвесности, непријатних процедура и дужине њихових трајања, као и осећања изолованости од осталог здравог света.
Упозоривши да је канцер велика стигма, не само за болесника него и за најжу околину, Станковић је додала да има комплексан ефекат на целу средину и окружење болесника.
Станковић је рекла да здрава ткива међусобно личе, док је сваки малигнитет посебна прича и разликује се од једне од друге особе зато што је генетски програм варијабилан.
"Неки пут постоји заједничка мутација код великог броја болесника, а обично су варијације у мутацијама које могу да дају исти ефект. Тако да морате да секвенционирате малигнитет, да га анализирате и да одредите профил генетски за тог болесника и да генетски профил малигне ћелије пратите да видите да ли се мења и како реагује на терапију", објаснила је Станковић.
Нагласивши да је имунитет веома важан, Станковић је додала да општи имунитет подразумева стање лимфоцита, леукоцита и разних других имуних ћелија.
Према њеним речима, "што сте у бољем стању, боље ће те поднети лечење".
"Очување или јачања имунитета подразумева здрав живот, који подразумева одсуство гојазности, присуство вежбања, покретности, одсуство алкохола и пушења. То је оно што можемо да урадимо да наше опште стање имунитета ојача", навела је Станковић.
Говорећи о локалном имунитету, око самог малигног ткива, Станковић је рекла да су ту постигнути велики успеси зато што су препознали које су интеракције између имуних ћелија које треба пробудити и лекове да пробуде имуни систем.
Станковић је додала да је за неке врсте рака, као што су меланом и рак плућа, имунотерапија врло успешна, у одређеном стадијуму.
"Што дуже рак траје и малигни процес то је имуни систем све више успаван. Теже га је пробудити. Што је ранија интервенција, то је боље", истакла је генетичарка.
Станковић последње три деценије ради на процесу репарације ДНК у малигним ћелијама, односно настоје установити како настају малигнитети који има оштећење репарације ДНК, од чега постају зависни и како може да се експлоатише та зависност.
Видео: Проф. др Дејан Костић (ВМА): Како ради сајбер нож и за које врсте тумора се користи
Телеграф.рс задржава сва права над садржајем. За преузимање садржаја погледајте упутства на страници Услови коришћења.
