Прескочи на садржај
НаративВестиМрежаМедијиМанифест
Ћир
Све вести

ИзбориНајранији текст Blic, 27. окт, 13:35 · последњи 30. окт, 16:26

Тамо где је све почело: Нови Сад дан после избора

3 медија · 4 текста · 3 изворна Истражи мрежу
Фото из чланка: РТЦГ
Преглед вести

Хронологија

  1. 27. окт
    RTCG (отвара се у новом прозору)
    Тамо где је све почело: Нови Сад дан после избора
    - Хроника - Колумне - Радио - Издвајамо - Емисије - Документарни програм - Поп топ - Еуропулс - Зрно по зрно - Радио ординација - Културна панорама - Зелена прича - Еполета - +382 - Спона - Свијет једнаких шанси -… Цео текст

    - Хроника

    - Колумне

    -

    Радио

    - Издвајамо

    -

    Емисије

    - Документарни програм

    - Поп топ

    - Еуропулс

    - Зрно по зрно

    - Радио ординација

    - Културна панорама

    - Зелена прича

    - Еполета

    - +382

    - Спона

    - Свијет једнаких шанси

    - Матица

    - Живот по мјери човјека

    - Линк

    - Изокренути свијет

    - Корацима младих

    - Моја професија је...

    - Спортски програм

    - Културно-умјетнички програм

    - Музички програм

    - Корацима прошлости

    - Научно-образовни програм

    - Програмска шема

    - Трофеј Радија Црне Горе

    - Фреквенције

    - Радио драма

    27. 10. 2026. 11:38 >> 19:10

    Тамо где је све почело: Нови Сад дан после избора

    Док су неки шетали центром града дан после избора, десетине грађана су се вратиле тамо где је пре две године почела криза у Србији - испред Железничке станице у Новом Саду.

    Ванредне парламентарне изборе Новосађани су схватили лично.

    То ми је постало јасно чим сам угледао дуге колоне у којима стрпљиво чекају испред бирачких места.

    „Ово ми је први пут да излазим на изборе после 26 година", рекао ми је насмејани Александар Николић.

    И спреман је да чека, каже.

    У реду, ово је озбиљно, помислио сам.

    То су ми потвђивали и пресеци излазности током дана, јер су указивали да би могла да буде рекордна до вечери.

    Док су биралишта била крцата, тргови града у којем се десила трагедија и погинуло 16 људи после чега су кренули антикорупцијски и антивладини протести 2024, били су прилично празни.

    Деловало је као обична недеља, иако се осећала нервоза.

    Стизале су бројне гласине да би могло да дође до инцидената, а поучен искуством са локалних избора ове и претходне године, и сам сам их очекивао.

    У последњим минутима гласања, све је било толико мирно, да сам цинично помислио како „нешто сигурно неће бити у реду".

    Нешто касније, испред Новосадског сајма чекао сам да стигне изборни материјал и да се одржи последња седница Градске изборне комисије, а слободан ход искористио сам да јавим сестри да је „за сада" све у реду у Новом Саду.

    „Признао пораз, човече", саопштава ми резултате избора, док иза ње чујем заглушујућу буку и прекидамо везу.

    Еуфорија

    Покушавам да обрадим информацију коју ми је пренела, али немам времена.

    Око мене су већ стотине аутомобила, сирене су толико бучне да ми покоји топовски удар дође као освежење.

    Срећем 21-годишњег Давида Васића, који скаче од среће, док се његовој девојци сливају крупне сузе низ образе.

    „Ово је најбоље време да се живи.

    „Знам да ће бити много боље. Одавде сада може само на боље да иде", испричао ми је Давид, борећи се са сиренама аутомобила у намери да га чујем.

    Убрзо дим од пиротехнике постаје толико густ да више не видим ни људе са друге стране дугачког пешачког прелаза преко широких новосадских булевара.

    Крећем аутомобилом ка Тргу слободе у центру града, где је спонтано заказано славље после победе Студентске листе.

    На истом месту пре мање од недељу дана одржан је један од последњих и најмасовнијих изборних скупова њихових ривала из Српске напредне странке.

    Три километра сам прелазио дуже од пола сата, али деловало је да никоме не смета тај нови, вечерњи саобраћајни шпиц.

    Већ код Српског народног позоришта почела је гужва, па сам се ситним корацима пробијао кроз масу како бих стигао до трга и споменика Светозару Милетићу, једном од симбола Новог Сада.

    „Као 15. март ми је ово", каже девојка момку, али их јасно чујем пошто смо збијени у гужви.

    „Једино што код нас нема узбрдо-низбрдо", додаје и успева да ме насмеје.

    Нисам Новосађанин, али јесам Војвођанин, па ценим кад „нема узбрдо-низбрдо".

    Када ми је Трг слободе пукао пред очима имао сам осећај да је цео град на улици.

    На Милетићевој статуи младићи са српским заставама прво су ми привукли пажњу, коју је убрзо одвукла бљештава светлост бакљи.

    Узвикује се сада већ познат репертоар парола и песама.

    „Готов је" смењују погрдна скандирање доскорашњем председнику Александру Вучићу.

    „Лијте кише, хладне воде, Вучић оде, Вучић оде", фанатично пева девојка која стоји тик до мене.

    После 16 минута тишине, славље је настављено широм града.

    'Данас смо сви добро'

    После једва неколико сати сна, схватам да су кише заиста лиле током ноћи, али нас који нисмо сувише поранили, дочекало је сунце.

    Октобарско, зубато, али дај шта даш.

    На Тргу слободе нема много знакова еуфорије десетина хиљада људи, али по једна српска тробојка остала је у свакој руци статуе Милетића.

    Скандирања која сам слушао, сада видим исписане спрејом на лименој огради у центру града.

    „Данас смо сви добро", каже момак у раним тридестим познаници коју среће у једном новосадском кафићу.

    Не чујем ово први пут данас у Новом Саду, а то ми потврђује и Мирослав Ћеран, који недељу описује као „фантастичну".

    „У шоку сам како се све брзо и лако завршило", кратко истиче.

    „Надамо се променама. Спорим, али достижним", додаје.

    А каква је Србија у којој се пробудио 26. октобра?

    „Пуна наде", прво је што ми каже.

    Затварање круга: 'Јутро ће променити све'

    Пре него што сам напустио Нови Сад морао сам да одем тамо где је све почело - до Железничке станице у Новом Саду.

    Након што је више пута реконструисана и свечано отварана, њена надстрешница се обрушила 1. новембра 2024, услед чега је погинуло 16 људи.

    Био је то повод за низ студентских протеста и блокада, из њих се касније изродила Студентска листа, данас доминантна политичка снага у Србији, која може самостално да формира власт.

    Десетине људи долазе испред Железничке станице, како би упалили свеће.

    Покрај 16 великих црвених срца постављају црвене и беле руже, док неколико метара даље пале свеће, штитећи их рукама од ветра који је дувао у највећем војвођанском граду.

    Ту затичем Лилу Грегуш, рођену Новосађанку која је у том граду и студирала глуму, иако сада живи у Суботици.

    Не успева да се суздржи.

    „Све је почело овде, код Железничке станице", каже док јој глас дрхти.

    „Истовремено сам и пресрећна и претужна и еуфорична.

    „Не знам ни како се осећам", прича Лила.

    Неки су се налактили на ограду постављену на неколико десетина метара од зграде и немо посматрају арматуру, и даље приметну на месту на којем је била надстрешница.

    И даље су ту бицикли који су поред надстрешнице били привезани тог 1. новембра 2024, посивели од дебелог слоја прашине који се две године скупљао на њима.

    Лила Грегуш се нада да иста судбина не чека и предмете у којима би требало да се утврди одговорност за смрт 16 људи.

    Резултат избора јој је разлог за оптимизам.

    „Надам се и верујем ће се све променити, као наслов серије 'Јутро ће променити све'", закључује.

    Погледајте видео: Дан после избора на Железничкој станици у Новом Саду

    ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

    Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]

    - Избори: Србија добија нову власт после 14 година

    - Како изгледа ново политичко лице Србије: ББЦ анализа

    - Када се конституише Скупштина Србије, а када се формира нова влада после избора

    - 'Ћациленд': Јутро после пораза Вучића - фотографије и видео

    - 'Осећај слободе': Студентска прослава на Славији

    - 'Ослободили смо земљу од тираније': Срдановић, први на Студентској листи, за ББЦ

  2. 13:35
    Блиц (отвара се у новом прозору) најранији у каталогу
    Мбапеова скупа шала о Мао Цедунгу: Пукла спонзорства са кинеским фирмама
    Неколико кинеских компанија је прекинуло сарадњу са француским фудбалером Килијаном Мбапеом услед незадовољства у Кини његовим изјавама о бившем кинеском лидеру Мао Цедунгу. Бес у Кини изазвала је Мбапеова тврдња у… Цео текст

    Неколико кинеских компанија је прекинуло сарадњу са француским фудбалером Килијаном Мбапеом услед незадовољства у Кини његовим изјавама о бившем кинеском лидеру Мао Цедунгу.

    Бес у Кини изазвала је Мбапеова тврдња у француској емисији Мост, где је навео да се „највише смеје" миму о „кинеском диктатору".

    Док је говорио, иза њега се појавила фотографија Маоа са лицем Килијана Мбапеа.

    У Кини су врло осетљиви на критике или шале на рачун њихових лидера.

    Мао је формално препознат као оснивач комунистичке Кине, али о његовој заоставштини мишљења се разликују.

    Кинеске власти и тамошња јавност снажно су критиковале Мбапеов коментар.

    „Забележили смо тај релевантан извештај.

    „Речи и дела која повређују осећања Кинеза ће природно наићи на противљење свих делова кинеског друштва", рекао је Лин Јиан, портпарол Министарства спољних послова Кине.

    Шта је рекао Мбапе?

    У увредљивом видеу који је кружио на интернету, нападач Реал Мадрида није именовао Мао Цедунга, али је рекао да „стално користи (мим) са пријатељима".

    Иако оригинални снимак више не може да се погледа на Јутјубу, скриншотови су се прошили друштвеним мрежама у Кини.

    Мбапе још није коментарисао случај, а нису ни аутори емисије Мост.

    Водитељ је Орељан Чуамени, Мбапеов саиграч из Реал Мадрида.

    Није јасно ни ко је направио мим који је емитован док је Мбапе говорио.

    Такође је нејасно када је емитована емисија, али су пажњу привукли коментари.

    Из кинеског фудбалског форума Донгквиди су Мбапеове речи назвали „неприкладним" и „повредили су осећања кинеског народа".

    „Како су његове опаске увредљиве за Кину и кинески народ, нисмо могли да их преведемо", навели су у саопштењу.

    - „Пројекат Мбапе": Суперталентовани егоманијак

    - Пројекат Мбапе: Како је растао најбољи стрелац Француске

    - Из Париза целом свету: Највећа фабрика фудбалских талената

    Какве су реакције Кине?

    Незадовољство је брзо испливало на интернету, а неки критикују фудбалску звезду, која је врло популарна у Кини и тамо има потписане уносне спонзорске уговоре.

    Он „профитира од кинеског тржишта, а ипак износи тврдње које вређају кинеску јавност", наводи један корисник друштвених мрежа.

    „Међународне јавне личности посебно треба да покажу виши ниво поштовања и осећаја, јер национална осећања никада не треба узимати здраво за готово", сматра други корисник платформе Веибо.

    Мао Цедунг је оснивач Народне републике Кине 1949. и владао је током бурних 1960-их и 1970-их.

    Његови покушаји да убрза индустријализацију земље, по плану који је назвао Велики корак унапред, довели су до глади од које су страдале десетине милиона Кинеза.

    Онда је уследила Културна револуција: насилно елиминисање свих који су препознати као претња по комунизам, међу којима су били интелектуалци, земљопоседници, уметници и често ривали у оквиру партије.

    Његова смрт 1976. покренула је нову еру Кине, чија је привреда почела да се отвара ка свету.

    Иако се земља одмакла од принципа који су владали током владавине Маоа Цедунга, Комунистичка партија Кине га и даље слави као националног хероја чија се заоставштина не критикује.

    Кинеска државна телевизија ЦЦТВ неће више преносити мечеве шпанске Ла лиге, у којој наступа Мбапе, пренео је лист Пејпер у уторак.

    Ни на апликацијама ЦЦТВ-а нема садржаја о француском нападачу, наводи лист Глобал тајмс.

    Неколико кинеских фирми више не сарађаују са Мбапеом.

    Нису јасно саопштиле зашто су повукле тај потез, али јесу поменуле повређена осећања.

    Менгниу, највећи кинески произвођач млечних производа, се „одлучно противи и има политику нулте толеранције на било какве речи које повређују осећања кинеског народа".

    Слично су саопштили и из Донгпенга, компаније која производи напитке.

    На платформи Веибо су у уторак у 14 сати по локалном времену пет од 10 најпопуларнијих тема биле оне о Мбапеу, а на врху је била вест да су кинеске фирме прекинуле сарадњу са њим.

    Неки позивају да то ураде све компаније које сарађују са Мбапеом, а позива се и на бојкот Реал Мадрида.

    „Немојте никад да дођете у Кину", каже један корисник платформе.

    „Испитује границе кинеског народа", сматра други.

    Неки питају и шта је Француз урадио, пошто фирме нису експлицитно навеле разлоге разлаза са фудбалером.

    'Диктатор' Мбапе

    Мбапе има надимак „диктатор" због утицаја и контроле у клубу и репрезентацији Француске.

    Он је 2024. тужио једног француског инфлуенсера и власника ресторана због коришћења његовог имена за назив једног од најпопуларнијих кебаба у том локалу.

    Неки сматрају да је то допринело да се његов надимак одомаћи.

    Због надимка се на интернету појавило много мимова о Мбапеу.

    Саиграч из репрезентације Усман Дембеле га је током Светског првенства 2026. назвао Мобут, што је била референца на Мобуту Сесе Сека, конгоанског диктатора који је у тој афричкој земљи био три деценије на власти.

    Мбапе не види лошу намеру у већини тих шала, иако неке „понекад показују мањак политичке и људске свести", рекао је за магазин Франс фудбал у септембру.

    „Понекад је мање смешно зато што знамо колику су штету људима навели особе попут њих кроз историју.

    „Када вас пореде са људима који су убијали друге људе или хушкали милионе људи на друге милионе... Мислим да то у животу нисам радио", описао је.

    Додатно извештавање: Фан Ванг и Озмонд Чија

    ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

    Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

  3. 28. окт
    RTCG (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 24 сата после првог
    Нил Јанг поново тужи Трампов тим због коришћења песме
    - Хроника - Колумне - Радио - Издвајамо - Емисије - Документарни програм - Поп топ - Еуропулс - Зрно по зрно - Радио ординација - Културна панорама - Зелена прича - Еполета - +382 - Спона - Свијет једнаких шанси -… Цео текст

    - Хроника

    - Колумне

    -

    Радио

    - Издвајамо

    -

    Емисије

    - Документарни програм

    - Поп топ

    - Еуропулс

    - Зрно по зрно

    - Радио ординација

    - Културна панорама

    - Зелена прича

    - Еполета

    - +382

    - Спона

    - Свијет једнаких шанси

    - Матица

    - Живот по мјери човјека

    - Линк

    - Изокренути свијет

    - Корацима младих

    - Моја професија је...

    - Спортски програм

    - Културно-умјетнички програм

    - Музички програм

    - Корацима прошлости

    - Научно-образовни програм

    - Програмска шема

    - Трофеј Радија Црне Горе

    - Фреквенције

    - Радио драма

    28. 10. 2026. 15:40 >> 29. 10. 2026. 11:40

    Нил Јанг поново тужи Трампов тим због коришћења песме

    Канадско-амерички музичар Нил Јанг тужио је 2020. године Доналда Трампа због неовлашћеног коришћења његове песме на политичком догађају.

    Нил Јанг поднео је тужбу вредну 10 милиона долара против одбора за прикупљање средстава који подржава америчког председника Доналда Трампа, јер је његова песма Роцкин' ин тхе Фрее Wорлд из 1989. године коришћена без дозволе.

    Канадско-амерички музичар каже да је организација Трумп 47 Цоммиттее прекршила ауторска права када је пустила песму пре него што је Трамп изашао на бину током предизборног скупа 12. октобра у Охају.

    У тужби се наглашава да је реч о „неовлашћеном јавном извођењу“ песме.

    Нил Јанг је и 2020. године тужио Трампову кампању због коришћења исте песме, као и нумере Девил'с Сидеwалк.

    Тај спор је убрзо после подношења тужбе решен нагодбом, рекао је он.

    Из Беле куће су за коментар упутили на Републикански национални комитет, који се за сада није огласио поводом нових оптужби.

    Нил Јанг је саопштио да је његова песма коришћена без дозволе на политичком скупу одржаном 12. октобра у Јангстауну, у савезној држави Охајо.

    У Сједињеним Државама за пуштање музике на предизборним скуповима углавном је потребна лиценца за јавно извођење, чак и када кампања легално поседује примерак снимка.

    Дозволу је потребно прибавити од носилаца ауторских права на музичко дело, било директно или преко организација које управљају ауторским правима, према америчким прописима.

    У тужби федералном суду тврди се да је Доналд Трамп „лично био свестан да је за пуштање песме на скуповима потребна лиценца“, као и да Нил Јанг „није, нити би дао потребну дозволу“.

    У документу такође пише да је песма коришћена на бројним другим Трамповим скуповима.

    Добитник Гремија, 80-годишњи Нил Јанг, који се годинама противи Трамповој политици, описује Роцкин' ин тхе Фрее Wорлд као „жестоку химну која супротставља празна обећања америчке политике суровој стварности сиромашних, бескућника и заборављених грађана“.

    „Та песма представља супротност свему за шта се Доналд Трамп залаже“, поручио је музичар.

    Јанг је још 2020. године тужио Трампову кампању због наводног кршења ауторских права коришћењем песама Роцкин' ин тхе Фрее Wорлд и Девил'с Сидеwалк.

    У новој тужби пише да тадашња кампања није изнела одбрану и да је спор брзо окончан нагодбом, уз обећање да његове песме више неће бити коришћене без дозволе.

    Музичар је у уторак на сајту захвалио Трампу што је 1980-их и 1990-их година долазио на његове концерте, али је истовремено нагласио да му не даје право да користи његову музику.

    „Жао ми је што је дошло до овога, али новац и трансакције су нешто што ви разумете“, написао је Јанг.

    Нил Јанг није једини извођач који се противио коришћењу своје музике на Трамповим политичким догађајима.

    Раније су због тога реаговали и Ролингстонси, Ријана и Адел.

    ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

    Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]

  4. 16:26
    Данас (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 15 сати 26 мин после првог
    Руске власти угасиле дневни лист Новаја газета
    Последње три деценије Новаја газета била је један од најпознатијих независних медија у Русији. Сада је приморана да обустави рад, а за то директно оптужују руске власти, наводећи да је реч о „убиству“ новина. „Убили су… Цео текст

    Последње три деценије Новаја газета била је један од најпознатијих независних медија у Русији.

    Сада је приморана да обустави рад, а за то директно оптужују руске власти, наводећи да је реч о „убиству“ новина.

    „Убили су нас“, пише у саопштењу објављеном на сајту листа.

    „Новина више нема. Руске власти и руске службе безбедности приморале су редакцију да обустави рад.“

    Новаја газета добила је налог за исељење из просторија.

    Истовремено је угашен и систем преко којег је лист примао донације читалаца, што је практично онемогућило даље финансирање публикације.

    Током претходне три деценије, лист је стекао углед као један од најхрабријих истраживачких медија у Русији, објављивао је текстове о корупцији, кршењу људских права и злоупотребама моћи државних званичника и бирократа.

    То су теме које у Русији носе значајне ризике за новинаре и редакције које се њима баве.

    Лист је навео да је током година убијено шест новинара повезаних са редакцијом због „обављања професионалне и грађанске дужности“.

    Међу њима је и Ана Политковска, новинарка која је 2006. убијена испред стана.

    У текстовима, између осталог, извештавала је о ратовима у Чеченији.

    У саопштењу о гашењу, Новаја газета упутила је оштре критике руским властима, тврдећи да је лист постао жртва „координисане акције“ и за то окривила „репресивни државни апарат“.

    „Људска права и слободе у земљи су уништени, а њихова одбрана изједначена је са кривичним делом“, наводи се у саопштењу.

    „Срушени су судови заједно са владавином права. Имати сопствена уверења данас се сматра државном издајом.“

    Од почетка руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. године, притисак на независне медије и новинаре у Русији непрестано расте.

    Убрзо после почетка рата, који Кремљ назива „специјалном војном операцијом“, усвојени су закони усмерени на кажњавање неистомишљеника и гушење критика рата и власти.

    Новаја газета годинама је била међу главним метама таквих мера.

    Власти су јој раније одузеле лиценцу и блокирале приступ сајту, док је више новинара и сарадника проглашено „страним агентима“, ознаком коју руске власти често користе против критичара режима.

    Почетком године полиција је претресла редакцију листа.

    Искусни истраживачки новинар Олег Ролдугин ухапшен је и оптужен за „неовлашћен приступ компјутерским информацијама“.

    У вези са истим случајем, главни уредник Сергеј Соколов саслушан је у полицији, а његов дом претресен.

    Упркос све већим притисцима, лист је наставио да ради у ограниченом обиму.

    Неки читаоци користили су ВПН сервисе како би заобишли блокаду сајта и приступили садржају, али су губитак лиценце и друга ограничења задали тежак ударац његовом опстанку.

    Један од оснивача Новаје газете и њен дугогодишњи главни уредник био је новинар Дмитриј Муратов, добитник Нобелове награде за мир за 2021. годину, признања које је добио за допринос заштити слободе изражавања као предуслова демократије и трајног мира.

    Ни то, међутим, није спречило власти да га 2023. прогласе „страним агентом“.

    У редакцији листа већ пакују ствари.

    Гашење Новаје газете многи виде као крај једне ере, али и још један показатељ све ауторитарнијег курса којим се Русија креће последњих година.

    ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

    Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]

    - Руски новинар који одбија да ћути: „Медији припремају народ на нуклеарни рат“

    - Добитник Нобелове награде за мир: Путин више не може да прогласи победу у Украјини

    - Руске власти у лову на „стране агенте“ – на списку и ББЦ новинар Андреј Захаров

    - Кремљ прогласио новинара Руског сервиса ББЦ-ја „страним агентом“

    - Да ли је шпански новинар Пабло Гонзалес, заправо Павел Рубцов, био руски шпијун

    - Руска новинарка и адвокат претучени у Чеченији

Особе и институције у овој вести

  • Александар Вучић
  • Студентска листа
  • Српска напредна странка
  • Доналд Трамп
  • Градска изборна комисија
  • Кремљ
  • Комунистичка партија Кине
  • Министарство спољних послова Кине
Сва имена у вестима →

Ко је с ким повезан

Додирните име да отворите његове везе у Мрежи.

Килијан МбапеКилијан Мбаперуске властируске властиДоналд ТрампДоналд ТрампМао ЦедунгМао ЦедунгАлександар ВучићАлександар ВучићСрпска напредна странкаСрпска напредна стран…Нил ЈангАна ПолитковскаДонгквидиМенгниуКремљНоваја газетаОрељан ЧуамениЛин Јиан

Приказано 14 најповезанијих имена. Још 13 у Мрежи.

Истражи целу мрежу вести

Ко је у вести

40

Особе, институције и њихови извори.

Особе

Институције

Организације

Места

40 од 40 · Изаберите за изворе и везе

Ко пише

3медија
4текста
  • RTCG
  • Blic
  • Danas

Вести

  • Избори971
  • Друштво696
  • Спољна политика537
  • Економија480
  • Правосуђе400
  • Медији342
  • Безбедност202
  • Политика145
  • Косово51

Мрежа

  • Истражи мрежу
  • Особе и институције
  • Мрежа главне вести

Медији

  • Истражи медије
  • Шта медији наводе другачије

Метод

  • Ко је први објавио
  • Разлике у наводима

Више извора. Шира слика.

Истражи 3824 вести

Како се вести о Србији шире кроз медије: ко је први објавио, ко је пренео, где се извештаји разликују.

Наратив

Фотографије: медији из чијих су чланака преузете