Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преносе сви медији.
Светска банка саопштила је данас да се у 2026. години очекује убрзање привредног раста Србије на више од три одсто, подстакнуто поновним покретањем кључних индустријских активности, снажним резултатом извоза и опоравком сектора услуга. "Кључни допринос дало је и обнављање производње у секторима нафте и аутомобилске индустрије.
На страни расхода, раст у првој половини 2026. првенствено је водила већа потрошња у условима успоравања инфлације и снажне експанзије кредитирања домаћинстава", наведено је у саопштењу. Извозу је погодовао опоравак у сектору аутомобилске индустрије.
Услуге су биле главни покретач на производној страни, док је грађевинарство показало ране знаке опоравка, а индустријска производња дала тек минималан допринос укупном привредном расту. Стопа незапослености опала је осетно на 7,2 одсто, што делом одражава прелазак из незапослености у неактивност, а не значајнији раст запослености.
Незапосленост међу младима остаје висока 22 одсто, што показује да и даље постоји несклад између вештина које поседују грађани и оних које тражи тржиште, као и да су прилике за запошљавање ограничене. У 2026. години се очекује раст фискалног дефицита на 3,5 одсто БДП због већих издатака за плате, пензије и капиталне инвестиције, али јавни дуг у целини и даље следи силазну путању.
Цео упоредни текст7 реченица у више медија, 26 само у једном
Текст из 2 чланка. 15 реченица преносе сви, у 12 се разликују.
Светска банка саопштила је данас да се у 2026. години очекује убрзање привредног раста Србије на више од три одсто, подстакнуто поновним покретањем кључних индустријских активности, снажним резултатом извоза и опоравком сектора услуга.
"Кључни допринос дало је и обнављање производње у секторима нафте и аутомобилске индустрије.
Још 3 реченице, само Политика
Опоравак долази након поновног покретања производње у јединој рафинерији нафте, раста производње у Стелантису (ФИАТ), опоравка сектора услуга и снажног извоза, саопштила је Светска банка.
СБ очекује и опоравак стопе раста на три, четири одсто у наредним годинама.
Ризици су присутни, како је наведено, у контексту наставка проблема са великим државним предузећима и одсуства видљивог напретка у структурним реформама.
На страни расхода, раст у првој половини 2026. првенствено је водила већа потрошња у условима успоравања инфлације и снажне експанзије кредитирања домаћинстава", наведено је у саопштењу.
Извозу је погодовао опоравак у сектору аутомобилске индустрије.
Услуге су биле главни покретач на производној страни, док је грађевинарство показало ране знаке опоравка, а индустријска производња дала тек минималан допринос укупном привредном расту.
Стопа незапослености опала је осетно на 7,2 одсто, што делом одражава прелазак из незапослености у неактивност, а не значајнији раст запослености.
Незапосленост међу младима остаје висока 22 одсто, што показује да и даље постоји несклад између вештина које поседују грађани и оних које тражи тржиште, као и да су прилике за запошљавање ограничене.
У 2026. години се очекује раст фискалног дефицита на 3,5 одсто БДП због већих издатака за плате, пензије и капиталне инвестиције, али јавни дуг у целини и даље следи силазну путању.
Директорка канцеларије Групе Светске банке у Србији Ајша Вилијамс оценила је да овогодишњи опоравак раста у Србији и солидни макроекономски резултати дају разлога за оптимизам.
Она је навела да се у истраживањима Светске банке често наглашава потреба за више структурних реформи у Србији како би се подржало кретање ка потпуно тржишној привреди, усклађеној са Европском унијом.
"Србија би требало да настоји да изгради иновативну и инклузивну економију која нуди квалитетна и продуктивна радна места својим грађанима и омогући успешно пословање приватног сектора.
Таква економија, уз квалитетније институције и унапређено пословно окружење, привукла би више приватног капитала потребног за будући раст", рекла је она.
На средњи рок очекује се да привреда Србије оствари раст по стопи од око три до четири одсто вођен углавном потрошњом, а у мањој мери и инвестицијама.
У саопштењу је указано да су негативни ризици значајни и да би на будуће изгледе неповољно могли да утичу и даље присутни проблеми у портфолију великих државних предузећа, ограничен напредак у спровођењу структурних реформи и неизвесност и на глобалном и на домаћем плану.
На будуће изгледе би неповољно могли да утичу и даље присутни проблеми у портфолију великих државних предузећа, ограничен напредак у спровођењу структурних реформи и неизвесност и на глобалном и на домаћем плану.
Наставак привредног раста требало би да потпомогне даље смањивање сиромаштва кроз циљану социјалну помоћ, пружање неге особама са инвалидитетом и старијим грађанима и програме подршке за тражење посла и обуке који ће представљати допуну напретку на макроекономском плану.
Још 22 реченице које преноси само по један медиј
Које је ваше мишљење о овој теми?
Придружите се дискусији или прочитајте коментаре
Западни Балкан очекује убрзање раста, нижи трошкови трговине кључни за већу запосленост
На Западном Балкану се у 2026. очекује убрзање привредног раста, уз даље јачање тог кретања и у наредној години, подстакнутог потрошњом и инвестицијама, наводи се у данас објављеном Редовном економском извештају за Западни Балкан.
Привреда овог региона се показала отпорном на шокове и наставља тренд конвергенције са Европском унијом, саопштила је Светска банка (СБ).
Додаје се да се привредницима може помоћи да отварају нова радна места ако се усвоје ефикаснији трговински прописи који им омогућавају да буду конкурентнији на светским тржиштима.
Према пројекцијама, просечна стопа раста у Србији, Албанији, Босни и Херцеговини, Северној Македонији и Црној Гори достићи ће 3,1 одсто у 2026, што представља повећање у односу на 2,6 одсто колико је забележено 2025.
СБ очекује и убрзање раста на 3,4 одсто у 2027, а његова стопа ће се, како је истакнуто у извештају задржати на истом нивоу и у 2028.
Директорка сектора СБ за Западни Балкан Шаоћинг Ју казала је да је у тренутку појачане геополитичке неизвесности и слабог раста на страни кључних трговинских партнера, Западни Балкан још једном доказао своју економску отпорност.
„Па ипак, отпорност сама по себи није довољна да овом региону помогне да оствари конвергенцију са просечним дохотком ЕУ или отвори квалитетна радна места која су потребна грађанима.
Радна места стварају динамични приватни сектори, а следећа фаза раста захтева ефикасне, предвидљиве прописе и уклањање трговинских баријера, и то не само на границама већ и иза њих”, закључила је она.
У извештају се наводи и да су вишеструки циклуси царинске либерализације довели до дубоке интеграције Западног Балкана у светску трговинску размену и подсећа да је трговина робом и услугама достигла је 107 одсто регионалног БДП-а у 2025, при чему је тај ниво виши од просека ЕУ који износи 90 одсто.
Поред тога, како се додаје, извоз услуга се учетворостручио између 2010. и 2025.
„Следећа генерација реформи требало би да помогне предузећима да потпуније и трајније искористе овај приступ тржиштима снижавањем непотребних трошкова унутар граница”, наводи се у извештају.
Додаје се и да просечна царинска стопа на увоз робе на Западном Балкану износи приближно шест одсто, али се нецаринским мерама на увоз додају трошкови од још неких 10 одсто и ти трошкови су изразито високи, а у појединим секторима агропривреде достижу чак и преко 20 одсто.
У извештају се наводи и да су трошкови рестрикција на прекогранично пружање услуга још већи и процењују се на 29 одсто.
Резултати симулација представљени у извештају показли су и да би уклањање само половине постојећих препрека за увоз, као што су непотребни захтеви за прибављање дозвола и овлашћења, вишеструке контроле, процедуре сертификације и правила о пословном настањивању, могли повећати БДП за до 12,5 одсто на средњи рок.
Виши трошкови увоза такође отежавају предузећима у овом региону извоз и присуство на извозним тржиштима.
„Тек око једне трећине нових извозних подухвата које покрену фирме са Западног Балкана преживи своју прву годину постојања, а само од један до четири одсто њих доживи пету годину.
Ово је од значаја за радних места, јер извозници запошљавају огромну већину радника прерађивачке индустрије у овом региону”, пише у извештају.
Додаје се и да предузећа која извозе такође су најчешће већа и нуде боље зараде у односу на упоредиве фирме окренуте првенствено домаћем тржишту.
„Реформе би стога требало да се усредсреде не на просто смањење обима прописа већ и на њихово унапређење, односно поједностављење и дигитализацију процедура, увођење инспекцијског надзора на основу процењеног ризика, признавање усаглашених стандарда и квалификација и очување заштитних мера које служе за остварење легитимних јавних циљева”, закључује се у саопштењу, преноси Танјуг.
