
Реченице које преносе сви медији.
Светске цене хране могле би да порасту за 18 одсто у периоду од 2025. до 2027. године због поремећаја у ланцима снабдевања изазваних сукобима и очекиваних последица климатског феномена Ел Нињо, процењује Светска банка у најновијем извештају. Према прогнозама ове институције, цене енергената требало би да порасту за 32 одсто током 2026. године, док се за наредну годину очекује њихово делимично појефтињење.
Светска банка предвиђа да ће просечна цена барела нафте Брент порасти са 69 долара у 2025. на 91 долар током ове године, а потом пасти на 79 долара у 2027. години, под претпоставком да се рат на Блиском истоку не настави након америчких избора за Конгрес, заказаних за 3. новембар. Међутим, уколико се сукоб настави, цена Брента могла би да достигне 105 долара по барелу у 2027. години, што би довело до додатног раста цена хране за 12 одсто у односу на основну прогнозу.
Заменик главног економисте Светске банке Ајхан Косе упозорио је да је тржиште сировина истовремено погођено са неколико великих шокова, што би могло да угрози сигурност снабдевања храном. Очекује се и раст цена ђубрива од 14 одсто током 2026. године, након чега би се оне у 2027. вратиле на ниво из 2025. године.
Истовремено, цене метала могле би да порасту за 25 одсто током ове године, при чему би алуминијум, бакар и калај могли да достигну рекордне вредности. На раст тражње утичу развој обновљивих извора енергије, изградња центара података за вештачку интелигенцију и све већа употреба електричних возила.
Текст из 2 чланка. 9 реченица преносе сви, у 9 се разликују.
ХРАНА ПОСКУПЉУЈЕ, ЕНЕРГЕНТИ ПОЈЕФТИЊУЈУ!
Светска банка објавила прогнозе за наредну годину - ево како ће се кретати цене!
Заменик главног економисте Светске банке Ајхан Косе упозорио је да је тржиште сировина истовремено погођено са неколико великих шокова!
Светске цене хране могле би да порасту за 18 одсто у периоду од 2025. до 2027. године због поремећаја у ланцима снабдевања изазваних сукобима и очекиваних последица климатског феномена Ел Нињо, процењује Светска банка у најновијем извештају.
Према прогнозама ове институције, цене енергената требало би да порасту за 32 одсто током 2026. године, док се за наредну годину очекује њихово делимично појефтињење.
лист оф 4 итемс- лист 1 оф 4Од Америке до Кине: Зашто месо постаје све скупље
- лист 2 оф 4Успјех научника – салата с укусом меса
- лист 3 оф 4Мало благо за домаћинство: Како искористити врећице силика-гела
- лист 4 оф 4Које земље највише бацају храну и како смањити расипање код куће
Светска банка предвиђа да ће просечна цена барела нафте Брент порасти са 69 долара у 2025. на 91 долар током ове године, а потом пасти на 79 долара у 2027. години, под претпоставком да се рат на Блиском истоку не настави након америчких избора за Конгрес, заказаних за 3. новембар.
Међутим, уколико се сукоб настави, цена Брента могла би да достигне 105 долара по барелу у 2027. години, што би довело до додатног раста цена хране за 12 одсто у односу на основну прогнозу.
Заменик главног економисте Светске банке Ајхан Косе упозорио је да је тржиште сировина истовремено погођено са неколико великих шокова, што би могло да угрози сигурност снабдевања храном.
Он је нагласио да је неопходно заштитити најсиромашније становништво и пружити подршку земљама са ниским приходима, које се већ суочавају са великим дуговањима.
Он је истакао да приоритет треба бити заштита најсиромашнијих становника и подршка земљама с ниским приходима, које се већ суочавају с великим теретом дуга.
Очекује се и раст цена ђубрива од 14 одсто током 2026. године, након чега би се оне у 2027. вратиле на ниво из 2025. године.
Истовремено, цене метала могле би да порасту за 25 одсто током ове године, при чему би алуминијум, бакар и калај могли да достигну рекордне вредности.
На раст тражње утичу развој обновљивих извора енергије, изградња центара података за вештачку интелигенцију и све већа употреба електричних возила.
Светска банка прогнозира и да би племенити метали могли да поскупе за 40 одсто током 2026. године, јер инвеститори због геополитичке и економске неизвесности све више улажу у имовину коју сматрају сигурнијом.
Буди део Република заједнице.